Pregled berzi - investitori uprkos krizi zadržavaju optimizam

Prošla skraćena trgovačka nedelja na Zapadu je, uz nastavak rata u Iranu i prateću energetsku skupoću, primorala investitore na reviziju portfelja pre uskršnjih praznika.

Dinamika trgovanja na Wall Streetu otkrila je razilaženja između snažnih makroekonomskih podataka iz SAD, nejasnih poruka vlasti u Vašingtonu u vezi sa ciljevima i posledičnim trajanjem rata u Iranu i krhke energetske stabilnosti (bezbednosti) Evrope, što je stvorilo okruženje u kojem su indeksi nastavili da pokazuju dnevna kolebanja.

Divlja vožnja se nastavlja, optimizam takođe

Američka berzanska tržišta počela su nedelju u senci izveštaja o pretnjama daljom iranskom blokadom Ormuskog moreuza, što je cenu nafte tipa brent u četvrtak poguralo preko psihološke granice od 100 dolara za barel. Nafta je zabeležila promenu od skoro osam odsto, nakon što je američki predsednik Donald Trump prethodne večeri u obraćanju rekao da će SAD Iran "vratiti u kameno doba". Cena brenta je od početka rata porasla za približno 60 odsto.

Umesto da smiri tržišta uverenjima o brzom kraju rata, njegove izjave su uznemirile investitore. Prinosi od američkih državnih obveznica su porasli, dolar je ojačao, a njegove izjave su uzrokovale rast cena nafte. Fjučersi američkih akcija su pali.

Indeks S&P 500 je od 27. januara izgubio već 8,4 odsto. Međutim, u četvrtak, 2. aprila, prvo je doživeo pad i u prepodnevnom delu trgovanja izgubio više od 1,2 odsto vrednosti, dok su investitori tražili utočište u zlatu i američkim državnim obveznicama. Ipak, u poslednjim satima trgovanja pre produženog vikenda došlo je do preokreta.

S&P 500 je uspeo da nadoknadi praktično sav dnevni gubitak i četvrtak završi sa minimalnim rastom od 0,11 odsto na nivou od 6.582 poena. Taj odskok je bio posledica tehničkih kupovina pri niskim cenama i činjenice da se neka od najmračnijih geopolitičkih predviđanja (još) nisu ostvarila u obliku direktnog napada na iransku energetsku i civilnu infrastrukturu.

Goldman Sachs je inače zlatu prognozirao snažne izglede za rast. Prema njihovim navodima, cena plemenitog metala bi do kraja godine trebalo da dostigne 5.400 dolara za uncu. Među razlozima su istakli dalju kupovinu centralnih banaka širom sveta i još dva smanjenja američkih kamatnih stopa ove godine.

Uprkos tome, tehnološki indeks Nasdaq je tokom cele nedelje ostao pod pritiskom, jer su rastući prinosi od obveznica - desetogodišnja američka obveznica testirala je nivo od 4,40 odsto - direktno smanjivali vrednovanja kompanija sa visokim rastom.

Analitičari Morgan Stanleya u međuvremenu ocenjuju da je sve više dokaza da se pad akcija "približava završnim fazama". Pri tome se pozivaju na primere prošlih perioda "straha od usporavanja rasta" koji nisu vodili u recesiju ili podizanje kamatnih stopa.

Navode da je više od polovine akcija iz indeksa Russell 3000 palo za više od 20 odsto u odnosu na svoje vrhunce u poslednje 52 nedelje. Takođe, očekivani odnos cene i dobiti (forward P/E) za S&P 500 smanjen je za više od 15 odsto, što pokazuje da tržišta sve više uračunavaju rizike povezane sa ratom na Bliskom istoku.

"Investitori se očigledno snažno oslanjaju na nadu o putu ka miru. Slični izleti optimizma su se preokrenuli kada su bilo Trump bilo Iran, ili oboje, nagovestili da će se rat nastaviti. Ali za sada optimizam, barem kratkoročno, preovladava", ocenio je za Bloomberg Economics Garfield Reynolds, vođa tima MLIV za Aziju.

Evropa - kakva će biti reakcija ECB?

Evropske berze su ove nedelje bile još direktnije izložene energetskom šoku. Panevropski indeks Stoxx 600 u sredu i četvrtak beležio je primetne padove, jer su investitori uračunali uticaj skupih energenata na buduću inflaciju.

Nemački DAX je u sredu, kada su objavljeni podaci o inflaciji u nekim saveznim državama, pao za 1,1 odsto. Podaci Eurostata su potvrdili da se troškovi rada u evrozoni i dalje povećavaju, što ECB postavlja u neprijatan položaj. Iako su još početkom marta tržišta očekivala seriju smanjenja kamatnih stopa u drugom kvartalu, ova nedelja je donela otrežnjenje.

Troškovi rada po satu u evrozoni su u proseku skočili na 38,2 evra, što uz rastuće cene nafte znači neizbežan pritisak na marže kompanija. Evropska trgovačka nedelja završena je tako u četvrtak sa gubicima u većini sektora, sa izuzetkom energetike i odbrambene industrije.

Fashion Company plasirao obveznice na Beogradskoj berzi

Beogradska modna kompanija Fashion Company d.o.o. uspešno je izdala dugoročne dinarske obveznice u cilju finansiranja daljeg razvoja poslovanja i plasirala ih na Beogradsku berzu. Ovo je druga emisija u okviru programa koji Srbija realizuje uz podršku Svetske banke, kroz inicijativu "Market-Relevant Roadmap", saopštila je berza u ponedeljak i dodala da taj potez predstavlja važan nastavak razvoja tržišta korporativnih obveznica u zemlji, koji stiže godinu dana nakon prve emisije kompanije Elixir Group.

Emisija obveznica iznosi ukupno 8,45 milijardi dinara (oko 72 miliona evra) i u potpunosti je otkupljena, pri čemu je novac namenjen unapređenju maloprodajne mreže, digitalizaciji poslovanja, finansiranju obrtnog kapitala i refinansiranju postojećih obaveza, navodi se u zvaničnoj objavi. Reč je o obveznicama sa jednokratnim dospećem glavnice sedam godina od dana izdavanja i kuponskom kamatnom stopom koja je promenljiva i sastoji se od tromesečnog belibora i fiksne marže od jedan odsto godišnje. Kuponska kamata po osnovu obveznica isplaćuje se kvartalno.

Neuobičajena kolebljivost akcije Luke Koper

Indeks SBITOP je nedelju završio u četvrtak na 2.787,75 poena; indeks je za mesec dana tako dobio 2,44 odsto. Najveći dnevni pritisak slovenačko tržište je osetilo u utorak, kada je indeks pao za 0,58 odsto na 2.742,04 poena. Odskok je usledio sledećeg dana, kada se vrednost zaustavila na 2.780,98, odnosno za 1,42 odsto više.

Nedelja je počela obećavajuće, sa skoro 3,6 miliona evra prometa na LJSE. Najviše, 1,3 miliona evra, ostvareno je akcijama Krke. Najburnije dešavanje na slovenačkoj berzi bila je inače sreda, jer su vrednosti svih akcija prve kotacije porasle, a najviše Luke Kopera, koja je na početku trgovanja skočila za čak 32 odsto na rekordnih 115 evra.

Proverili smo da li je možda reč o grešci, na šta su nam na LJSE objasnili da je kolebljivost izazvao kupac koji je želeo da kupi 5.700 lotova po tržišnoj vrednosti. Kupovao je preko brokera i uprkos tome što mu je berza dala dobrih sat vremena da se predomisli, insistirao je na kupovini. To znači da su ga akcije Luke Kopera koštale oko 655.000 evra. 

Pretnja od inflacije

Investitori se plaše da će visoka inflacija koju pokreću energenti primorati centralne banke na održavanje restriktivne politike, što najviše šteti sektoru čipova i softvera za veštačku inteligenciju.

Takođe, sektor trajne potrošnje u Evropi je snažno trpeo, jer više cene na benzinskim stanicama i rastući troškovi grejanja direktno smanjuju raspoloživi dohodak domaćinstava, što se odrazilo na pad akcija modnih i automobilskih giganata.

Makroekonomski vidik nedelje je, uprkos prazničnom petku, dopunio izveštaj o zapošljavanju u SAD (Non-Farm Payrolls) koji je objavljen u petak. Iako su berze bile zatvorene, podaci o 178.000 novih radnih mesta u martu 2026. potvrdili su žilavost američke ekonomije. Stopa nezaposlenosti u SAD u martu je bila 4,3 odsto.

Podatak ukazuje na to da će borba protiv inflacije biti dugotrajnija nego što se činilo početkom godine. Naročito ako uzmemo u obzir negativne uticaje povišenih cena nafte.