text size
Ukrajinski napad dronovima na ruske strateške avione-bombardere parkirane nekoliko hiljada kilometara daleko od Ukrajine iznenadila je ne samo rusku vojsku, već ceo svet. Ova operacija u kojoj su tajno kamionom do vojnih aerodroma dovezeni rojevi vojnih bespilotnih letelica i pušteni da napadnu, pokazala je koliko je proteklih godina, pa i u ratu u Ukrajini, promenjena tehnologija ratova da su nekad vredniji i ubojitiji dronovi vredni od nekoliko stotina do najviše 2.000 dolara nego krstareće rakete ili tenkovi vredni i do 15 miliona evra.
To je dramatično podiglo značaj razvoja tehnologije dronova za odbrambeni sektor pa pojedini poznavaoci prilika čak tvrde "da one zemlje koje ne budu mogle da proizvedu svoje dronove, biće vazalne države". I dok eksperti za ovu oblast ukazuju da u industriji dronova već deset godina traje trgovinski rat između SAD i Kine, zemlje Adria regiona sve više ulaze u svetsku trku u nabavci, ali i proizvodnji bespilotnih letelica za vojne svrhe.
U planu dron-đetić
Odnedavno i Crna Gora ulazi u ovu trku, potpisujući sa jednom američkom kompanijom pismo o namerama o pokretanju proizvodnje i izvozu bespilotnih letelica. Prema navodima dokumenta koji je krajem maja usvojila Vlada Crne Gore, prva serija dronova biće poklonjena Ukrajini, a cilj cele proizvodnje je da unapredi "vojske u odnosu na NATO, podrži odbrambene potrebe Ukrajine, kao i poziciju Crne Gore kao pouzdanog snabdevača najsavremenije odbrambene opreme na globalnom tržištu".
Kada će početi proizvodnja svojevrsnih dronova-đetića, zasad nije poznato, ali se u dokumentu, koji će potpisati potpredsednik crnogorske vlade i ministar ekonomskog razvoja Nik Gjeloshaj i direktor kompanije By Light professional IT services Robert J. Donahue, da će sporazum sa do 15 miliona dolara podržati i američka administracija predsednika Donalda Trumpa.
Ovaj novac su SAD već namenile za Vojsku Crne Gore, a prema očekivanjima ugovor o investiciji bi trebalo da bude potpisan u septembru, dok se Crna Gora obavezuje da će pripremiti zakone za proizvodnju i izvoz vojnih komponenti i opasnih materija.
Osim toga, plan je i da Vlada Crne Gore finansijski podrži podizanje proizvodnog pogona za bespilotne sisteme sa kompanijom By Light i njenim partnerom 4WINDS, pri čemu će biti testirani ne samo vazduhoplovni dronovi već i podvodni.
Povezivanje dronova i robota
Zemlje u Adria regionu, naročito Srbija, Hrvatska i Slovenija, poslednjih godina znatno uvećavaju svoja ulaganja u vojne kapacitete, uključujući i kupovinu dronova. Hrvatska je za 67 miliona evra kupila šest dronova Bayraktar TB 2 koje proizvodi turska kompanija Baykar Makina, dok je Srbija nabacila, osim brojnih domaćih dronova različitih mogućnosti i šest kineskih velikih dronova CH-95, šest nešto manjih kineskih dronova CH-92H, 10 izraelskih dronova Orbiter za potrebe izviđanja i navođenja, kao i na stotine malih komercijalnih dronova namenjenih za izviđanje i navođenje.
Međutim, u Adria regionu se sve više razvija domaća proizvodnja, koja se uglavnom zasniva na komponentama zapadne proizvodnje, ali u slučaju Srbije i kineske.
Bloomberg Businessweek Adria
Iako je do pre par godina retko ko uopšte znao da turska proizvodi vojne bespilotne letelice, od rata u Ukrajini dronovi Bayraktar postali su opštepoznato ime. Na sličan način se kroz nekoliko godina od nepoznatog startapa do jednog od ozbiljnijih imena u evropskoj proizvodnji dronova i njihovih komponenti progurala i osječka Orqa, koja je upravo s Baykarom krajem prošle godine potpisala ugovor prema kojem bi bespilotne letelice Bayraktar TB2 mogle biti opremljene manjim dronovima hrvatske proizvodnje. Bayraktar bi nosio ceo roj malih Orqinih dronova koji bi se koristili za izviđanje pa i odbranu matične letelice.
Osim toga, Orqa je početkom godine sa drugom hrvatskom kompanijom DOK-ING, koja se bavi besposadnim robotima, sklopila saradnju u razvijanju "manned-unmanned teaming" (MUM-T) tehnologija za dvojne namene, a reč je integrisanim sistemima koji povećavaju situacijsku svesnost, ubrzavaju donošenje odluka i štite ljudske živote u najsloženijim okruženjima.
"Dronovi su zapravo leteći roboti, a mi smo razvili ceo portfelj tehnoloških blokova koji omogućavaju primenu raznih rešenja. Ti blokovi su onda primenjivi i u drugim područjima robotike, poput komunikacijskih sistema. Kroz saradnju s DOK-ING-om mi naša rešenja iz vazdušnog domena želimo da premestimo u kopnena", objasnio je nedavno za Bloomberg Adriju osnivač i izvršni direktor Orqe Srđan Kovačević.
"Problem kod daljinski upravljanih zemaljskih vozila jeste taj što za radio-vezu po pravilu treba direktna veza s odašiljačem, odnosno 'line of sight'. To se može rešiti našim dronovima koji služe kao mali sateliti za prenos veze na veće daljine i preko teških terena."
Taj princip prenosa njihovih tehnologija iz vazdušne na kopneni i plovni domen je zapravo deo šire strategije kompanije. Iskorak bi trebalo da bude relativno lagan jer je vazdušna robotika zapravo najkomplikovaniji segment, a Orqa osim razvoja vlastitih sistema želi da stvara i rešenja za druge firme.
"Naš pristup u početku nije bio da radimo kompletne sisteme, već da izgradimo portfolio svih potrebnih komponenti za njih. Tek kasnije smo se okrenuli proizvodnji zaokruženih sistema, a sad nam je cilj da isto ponovimo i u drugim domenima. Tu pričamo na duže staze. Upravo smo kroz razna partnerstva, poput ovog s DOK-ING-om, došli do prilika da to realizujemo", ističe Kovačević i napominje kako im je i dalje misija da postanu "dron kompanija broj jedan na svetu", ali već sada gledaju dalje od toga, jer strateški zaokret prema kopnu i moru vide kao sledeću fazu razvoja kompanije, nakon što zavladaju nebom.
Korak u tom pravcu su napravili, jer su većinski vlasnici estonsko-hrvatskog startapa Vegvisir, koji je pre mesec dana dobio novu narudžbinu australijske vojske za sistem koji posadi oklopnih vozila omogućuje vidljivost bojišta od 360 stepeni i proveru okruženja bez izlaska iz vozila.
Vegvisirov sistem kombinuje kamere montirane na vozila, VR naočare i prikaz podataka u stvarnom vremenu, što posadi omogućujući bolje donošenje odluka u složenim, borbenim situacijama. Njega će ugrađivati i na DOK-ING-ova vozila.
Slovenački prodor
I Slovenija se sa svojim proizvođačima napravila popriličan prodor u ovoj oblasti, pre svega zbog kompanije C-Astral, koja posluje od 2007. godine iz slovenačkog grada Ajdovščina. Njihove bespilotne letelice koristi i Slovenačka vojska (SV), koja je sa ovom kompanijom sklopila prvi posao 2015. kada je, prema podacima Ministarstva odbrane, platila dobrih 375.000 evra za komplet od tri letelice, a u međuvremenu je naručila još četiri sistema. Osim toga, SV ima i bespilotnu letelicu Galeb, koja može da poleti i sleće vertikalno, "što joj omogućava da deluje na ratnom brodu Triglav".
Među klijentima kompanije C-Astral su i policijske snage nekih stranih zemalja, poput Filipina i Malezije. U okviru pomoći Ukrajini, Slovenija je poklonila Ukrajini nekoliko aviona C-Astral.
Foto: Peter Giodani Suosnivač kompanije C-Astral Marko Peljhan
U intervjuu za Bloomberg Adriju, suosnivač kompanije C-Astral Marko Peljhan rekao je da je uticaj slovenačkih kompanija u smislu inovacija značajan. Firma je rasla organski, odnosno polako, od svojih početaka u garaži, zajedno sa svojim partnerima, koje on naziva "đavolji momci iz Ajdovščine".
"U Sloveniji tada nije bilo mnogo slobodnog kapitala za ovakve projekte, ali sada je drugačije i strukturisanije", opisuje preduzetnik razliku između osnivanja kompanije za proizvodnju dronova danas i pre više od 15 godina. "Imali smo veoma dobar i lep proizvod koji smo znali da predstavimo, ali smo, nažalost, zbog kreditne krize bili odsečeni od izvora kapitala."
Između ostalog, kompanija je prošle godine za svoj avion SQA eVTOL dobila nagradu Red Dot za dizajn proizvoda. Dronovi se koriste za nadzor tokom elementarnih nepogoda, traženje nestalih lica, praćenje i optimizaciju poljoprivrednih procesa, geodeziju, praćenje gasovoda, bezbednost granica, izviđanje i mnoge druge scenarije.
Inače, u tako maloj zemlji kao što je Slovenija, SV ili Ministarstvo odbrane (MORS) igraju veliku ulogu u razvoju odbrambenih preduzeća, kaže Peljhan. Prema njegovoj oceni, slovenačko tržište vazduhoplovnih tehnologija, uključujući industriju dronova, vredi oko 40 miliona evra.
Srbija se oslanja na Kinu
Dok Bosna i Hercegovina trenutno nema razvijen vojni program borbenih dronova, već se unazad nekoliko godina govori o njihovoj nabavci i razvoju.
Safet Mušić, ekspert za sigurnosna pitanja, u razgovoru za Bloomberg Adria objašnjava da u BiH nema proizvođača borbenih dronova, ali postoji nekoliko firmi koje razvijaju ili montiraju komponente poput motora, elektronike, senzora i struktura za dronove firmama u regionu. U budućnosti, kako kaže, BiH ima potencijal da bude deo regionalnog lanca snabdevanja, ali i to zahteva podršku države, razvoj kadrova i strateške industrijske politike.
Depositphotos
S druge strane, Srbija nabavlja kineske dronove, ali i pravi sopstvene različitih veličina i performansi. Mušić ističe srpski dron Pegaz, koji je već u operativnoj upotrebi Vojske Srbije i u serijskoj proizvodnji.
"To je taktička bespilotna letelica srednjeg dometa za napade danju i noću, izviđanje i nadzorne misije te označavanje ciljeva. Razvio ju je beogradski Vojnotehnički institut, a proizvodi ga pančevačka Utva, podružnica državne odbrambene kompanije Yugoimport SDPR. Tehnologija izrade uvezena je iz Kine, s time da su Srbi rekonstruirali prototip, a Kinezi projektirali elektroničku opremu i avioniku", ističe Mušić i dodaje da su obe strane radile na računarskim simulacijama leta i laboratorijskom istraživanju ugradnih komponenti kako bi Utvini inženjeri stekli potrebna iskustva koja su im nedostajala u projektiranju i izradi drona.
Što se tiče nabavki napadačkih dronova, Srbija se oslonila na kinesku tehnologiju i sopstvene kapacitete proizvodnje. Nabavila je šest kineskih velikih dronova CH-95, koji može da ostane u vazduhu oko 20 časova sa plafonom leta od 8.000 metara, uz nošenje dve rakete FT-8C dometa do osam kilometara. Osim toga, Vojska Srbije ima i šest nešto manjih kineskih dronova CH-92H sa plafonom leta oko 5.000 metara i naoružanim sa po dve rakete FT-8D dometa do pet kilometara. Osim toga, iz inostranstva Srbija je nabavila i 10 izraelskih dronova Orbiter za potrebe izviđanja i navođenja, ali i na stotine malih komercijalnih dronova namenjenih za izviđanje i navođenje.
Vrabac, Komarac, Osica i Gavran
Vojna industrije Srbije već neko vreme radi na proizvodnji domaćih FPV dronova, to jest malih kamikaza dronova kojim se upravlja preko džojstika tako da operater ručno navodi dron na metu, koju vidi pomoću kamere ugrađene u dronu. Proizvedena su FPV dronovi Komarac 1, 2 i 3, koji se razlikuju po nosivosti protivoklopne bojeve glave koja može da bude od 50 do 150 milimetara. Ovi dronovi za jednokratnu upotrebu, u zavisnosi od naoružanja koje nose, koštaju od od nekoliko stotina evra do hiljadu evra.
Osim Komaraca, u Srbiji se proizvodi i kamikaza dron Osica, dometa oko 20 kilometara, kao i dron Gavran, koji sa pogonom elektromotora ima domet 50 kilometara, a nosi bojevu glavu od šest kilograma koja ima probojnost 1.000 milimetara čeličnog oklopa. Kako navode u Ministarstvo odbrane Srbije, izviđački dronovi Vrabac se proizvode isključivo od delova iz Srbije i ovaj dron ima radijus dejstva od 25 kilometara. Vojska Srbije dosad ima više od 50 ovakvih dronova, koji mogu biti i lako naoružani, a nabavila je i nekoliko hiljada Komaraca, nekoliko stotina Osica, a očekuje se i kupovina na hiljade FPV dronova IKA-KAM, kao i domaćim dronova IKA-bombarder.
"Ono što je promenilo način ratovanja su, po meni, ti FPV dronovi koji su mali, jeftini i postoje već jako dugo čak i kao sport, budući da postoji liga ljudi koji manuelno voze te droniće koristeći specijalizovane naočare. To je ono što se pokazalo u suštini najefikasnije", istakao je nedavno za Bloomberg Businessweek Adriju Ninoslav Adžibaba iz američko-izraelskog startupa Easy Aeriala, koji su pokrenuli stručnjaci iz Srbije.
Pre 10 godina Ivan Stamatovski i Ninoslav Adžibaba iz Srbije su sa kolegom Idom Gurom iz Izraela odlučili da pokrenu startap koji razvija autonomne i visokoautomatizovane dronove. Da se globalizovani ekonomski poredak deli na dva dela – američki i kineski – osnivačima startupa Easy Aerial bilo je jasno još tada pa su firmu osnovali u SAD, gde imaju i proizvodnju, dok im je razvoj u Srbiji.
"Napravili smo taj strateški potez da postanemo američki proizvođači dronova ne bismo li nekako uspeli da napravimo nešto što je konkurentno na svetskom tržištu na kojem su kineski dronovi, bar po tehnologiji, sada apsolutno dominantni", kaže regionalni menadžer i glavni softverski arhitekta Easy Aeriala, dodajući da je još pre 10 godina počelo odvajanje SAD i Kine po pitanju lanaca dostavljača, koje je sada došlo do "ekstremno visokog nivoa". "Sada se u Americi ne mogu podavati dronovi koji imaju čipove iz Kine ili neke druge čipove koji nisu odobreni od američkih vlasti. Postoji liste dronova koje mogu da koriste vladine institucije u SAD, ali te liste se druži i industrija."
Iako Easy Aerial uveliko sarađuje sa američkim ministarstvom odbrane i vojskom SAD, ta kompanija ne razvija napadačke dronovske sisteme, već samo one koji se bave osmatranjem i automatizovanim prikupljanjem podataka. Čak i to što su američka kompanija nije ih zaštitilo od rigoroznih američkih kontrola u kojem se svaki novi model drona rastavlja na sastavne delove i poverava poreklo svakog i najmanjeg čipa.
"Podele su izuzetno velike i zbog toga zemlje iz Adria regiona, izuzev Hrvatske i Slovenije koje su u EU i NATO-u, slabo šta mogu da traže na američkom i evropskom tržištu dronova i uopšte visokotehnoloških proizvoda", objašnjava on i ističe da su u Adria regionu u ovom polju pravi lideri hrvatska kompanija Orqa i slovenački C-Astral. "Ostali u regionu zbog toga uglavnom prodaju na Bliskom istoku."
.webp){kind=icon}
