Srbija kupuje novi superkompjuter i planira da servisira region

Vlada Srbije će sledeće nedelje potpisati ugovor za kupovinu novog superkompjutera za Državni data centar (DDC) u Kragujevcu, nakon što je ove godine već sprovedena prva nadogradnja postojećeg uređaja u tom centru. Nova ulaganja države u taj tip tehnologije - za koja se očekuje da će iznositi 35 miliona evra - dolaze u periodu intenzivnog razvoja domaćeg IT tržišta, pri čemu izvoz usluga IKT (informaciono-komunikacione tehnologije) sektora nastavlja da raste, startap i VC (engl. venture capital - rizični kapital) industrija se razvija, a firme se preorijentišu sa tradicionalnog autsorsinga na pružanje naprednijih rešenja i usluga.

Prema ranijim izjavama zvaničnika, srpska vlada je sa francuskom vladom pregovarala o kreditu za nabavku superkompjutera najnovije generacije brenda BullSequana, koji proizvodi francuska IT firma Atos. Vest o predstojećem sklapanju posla sada je objavio predsednik Vlade Srbije u ostavci Miloš Vučević tokom posete DDC-u u Kragujevcu, ali ne potvrđujući dosadašnje najave i ne precizirajući detalje o najavljenoj transakciji.

"Sledeće sedmice treba da potpišemo ugovor za još jedan superkompjuter. To nema niko u ovom delu Evrope. To nije naše maštanje, to je realnost. Srbija će imati drugi superkompjuter. Naša kancelarija je imala sastanak sa kolegama iz Republike Srpske, blizu smo da i njima ponudimo usluge Državnog data centra i svima ostalima u regionu. Srbija je uvek otvorena za saradnju."

Prema njegovim rečima, država ima mnogo planova u ovoj oblasti, uključujući poboljšanje usluga u zdravstvu.

"Da svaki lekar u bilo kom mestu u Srbiji može da izvrši uvid bez papira koji mu donose pacijenti. Danas smo započeli taj projekat, verujem i da će buduća Vlada Srbije započeti snažno na tom polju. Imamo nameru da poboljšamo stanje oko ljudskih kadrova, da znamo kada nam neko odlazi u penziju, da li imamo zamenu za tog uposlenika. Dobre stvari spremamo, a radićemo i na bezbednosti podataka. To je nešto što je sve izloženije napadima u celom svetu. Sve ono što dajemo ka univerzitetima i institutima, sve je besplatno, sve država plaća", rekao je Vučević.

Depositphotos

Tom prilikom premijer u ostavci se uverio u napredak izgradnje Inovacionog distrikta u okviru kompleksa tog centra, ocenivši da ono što sada može da se vidi jeste da Kragujevac postaje centar savremene tehnologije.

"Srce mi je puno kad vidim da je ovakav data centar u srcu Šumadije, kada vidim mlade ljude koji su studirali u Kragujevcu ili širom Srbije i ostali da žive i rade u našoj državi. Ovo je fabrika budućnosti, razumemo šta donosi i koje su prednosti za naše građane i državu. Već instalirani superkompjuter je na usluzi našim korisnicima, univerzitetima, fakultetima, startap kompanijama, kao što imamo poseban deo data centra posvećen bezbednosti naše države, za našu vojsku, policiju, Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA)", rekao je Vučević.

U 2025. DDC u Kragujevcu praktično dobija dva nova superkompjutera

Kako je Bloomberg Adria već pisala, obe ovogodišnje tehnološke nadogradnje (ona koja je već pribavljena i ona koja treba da se ugovori sledeće nedelje) koje se očekuju u DDC-u su praktično superkompjuteri koji mogu da rade i zasebno, ali plan je da budu deo jedne celine kako bi njihovi korisnici lakše mogli da koriste računarske čvorove koji se sastoje od grafičkih procesora, kao i sistem za skladištenje podataka. Drugim rečima, iako vlast sada najavljuje nabavku drugog superkompjutera, tehnički se on može posmatrati kao treći po redu, s tim da ima daleko naprednije performanse od drugog.

 

"Nadogradnje će biti hostovane u DDC-u u Kragujevcu u posebnom IT modulu sa vodenim hlađenjem i sva tri superkompjutera će biti povezana u jedan jedinstveni klaster", rekao je ranije za naš portal izvršni direktor Data Cloud Technologyja Danilo Savić. Pojašnjenja radi, DDC u Kragujevcu vode dva organizaciona entiteta: republička Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, koja je fokusirana na klijente iz državne uprave i lokalne samouprave; i državna kompanija Data Cloud Technology, orijentisana ka komercijalnim korisnicima centra.

Direktor pomenute kancelarije Mihailo Jovanović, koji je ove nedelje zajedno sa Vučevićem posetio centar u Kragujevcu, istakao je da se sa dve nadogradnje znatno povećava instalisana snaga u kragujevačkom data centru.

Depositphotos

"Gradimo Inovacioni distrikt i već ove godine završavamo izgradnju prve zgrade, a zahvaljujući Vladi Republike Srbije i podršci premijera, očekujemo da ove godine krenemo sa izgradnjom i druge zgrade, kao i srca Inovacionog distrikta. Očekujemo i proširenje superkompjutera do kraja godine, koji Republika Srbija daje besplatno na korišćenje fakultetima, institutima, naučnotehnološkim parkovima i startapovima. Zahvaljujući tom drugom proširenju superkompjutera, po instalisanoj snazi bićemo jedna od vodećih zemalja, ne samo u regionu, nego i u celoj Evropi", kazao je Jovanović.

Ukupno za unapređenje centra 55 miliona evra

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu u decembru je rekao da zemlja u 2025. opredeljuje ukupno 55 miliona evra za dalje proširenje i primenu superkompjutera smeštenog u DDC-u u Kragujevcu, kao i u razvoj odgovarajućih softvera u različitim sektorima društva koji će pomoći u tome da Srbija ima efikasniju javnu upravu, bolju dijagnostiku u zdravstvu i unapređenja u drugim oblastima.

Prema njegovim rečima tada, u prvom delu 2025. godine, sistem prvom nadogradnjom postojećeg superkompjutera dobija sedam puta brže grafičke procesore, kao i dodatni prostor za skladištenje podataka (on će se proširiti za 120 terabajta i biće povezan NDR mrežnom tehnologijom brzine 200 gigabajta po sekundi). "Za ovu fazu je već potpisan ugovor vredan pet miliona evra", kazao je Jovanović pre više meseci.

Ovog meseca potvrđeno je da je DDC dobio taj drugi po redu superkompjuter, a Jovanović je tom prilikom izjavio da će uskoro biti pušten u rad "novi, najsavremeniji superkompjuter, koji će besplatno moći da koriste fakulteti, instituti, naučno-tehnološki parkovi, startapovi i, prvi put, mala i srednja preduzeća".

Prethodno je izvršni direktor Data Cloud Technologyja rekao da je ova prva nadogradnja najbolji i najaktuelniji sistem koji je dostupan na tržištu i koji isporučuje 32 petaflopsa AI performansi. Poređenja radi, prvi superkompjuter u DDC-u ima pet petaflopsa AI performansi. Flops (engl. Floating point operations per second) inače predstavlja jedan od načina na koji se meri brzina performansi računara i predstavlja broj operacija sa pokretnim zarezom u sekundi. Procenjuje se da je najmoćniji superkompjuter u svetu američki El Capitan, koji dostiže 1.742 petaflopsa.

Kada je reč o drugom proširenju, Jovanović je u decembru rekao da se o tome pregovara sa Vladom Francuske. "Reč je o kreditu u ukupnom iznosu od 50 miliona evra", kazao je on tada, naglasivši da će Srbija tako do kraja 2025. godine nabaviti i instalirati najmoćniji superkompjuter u širem regionu, dok prioritet nastavlja da bude primena AI-ja na način da se stvaraju bolji uslovi za život svih građana. Savić je precizirao da će se od ovih 50 miliona evra, 35 miliona uložiti samo u taj veliki, treći superkompjuter.

Depositphotos

"Drastično povećanje kapaciteta će otvoriti mogućnost da superkompjuter i vreme na njemu ponudimo još većem broju institucija, kao i domaćim startap kompanijama, a u budućnosti i malim i srednjim preduzećima", kazao je sagovornik Bloomberg Adrije.

Prvi superkompjuter u DDC-u, baziran na Nvidijinim komponentama, predstavljen je krajem 2021. godine i promovisan je kao Nacionalna platforma za veštačku inteligenciju (engl. artificial intelligence - AI).

Mada je 2017. u Beogradu otvoren prvi DDC u zemlji, kada je izgrađen onaj u Kragujevcu, bilo je izvesno da će on postati primaran takav objekat u zemlji. Slično tome, sa postojećim superkompjuterom i još dve njegove nadogradnje koji su u najavi, jasno je da će ostaviti u senci superkompjuter u Laboratoriji za primenu računara u nauci na Institutu za fiziku u Beogradu.

Izvoz IKT usluga obara rekorde

Investiranje države u tehnološki sektor došao je sa prepoznavanjem velikog potencijala koji ima ova delatnost. U tom kontekstu, Vučević je izjavio da, ako neka privredna grana ima najveći rast - to je onda sektor IKT, čiji je godišnji izvoz 2024. vredeo više od četiri milijarde evra i koji zapošljava preko 115.000 ljudi.

Depositphotos

"Ministarstvo informisanja i telekomunikacija sa zadovoljstvom saopštava da je tokom 2024. godine prihod od izvoza proizvoda i usluga u oblasti IKT dostigao rekordnu vrednost od čak 4.133.000.000 evra, što predstavlja rast veći od 20 odsto u odnosu na isti period do sada rekordne 2023. godine kada je prihod od izvoza usluga i proizvoda u okviru ove privredne grane iznosio 3.440.000.000 evra", saopštilo je početkom tekuće godine to ministarstvo.

Kako su dodali, suficit ostvaren u okviru tog sektora tokom 2024. dostigao je čak 3.232.000.000 evra, što pokazuje nastavak rekordnog kontinuiranog rasta i izuzetnih rezultata postignutih u toj oblasti, a takođe i značajno povećanje u odnosu na 2023. godinu kada je suficit iznosio 2.614.000.000 evra. 

Tendencija rasta nastavila se i početkom 2025. Prihod od izvoza IKT proizvoda i usluga u januaru je dostigao iznos od 352 miliona evra, što predstavlja povećanje za 15 odsto u odnosu na januar 2024, nedavno je objavilo resorno ministarstvo. "Ministarstvo informisanja i telekomunikacija nastaviće i u narednom periodu sa kontinuiranim i posvećenim radom na daljem razvoju informaciono-komunikacionog sektora i oblasti telekomunikacija", zaključili su.

Prema njihovim podacima, od 2012. do rekordne 2024. prihod od izvoza usluga i proizvoda u okviru ove najbrže rastuće privredne grane uvećan je čak 10 puta.

Sem rastućih brojeva, treba reći da se domaći IT sektor menja i strukturno. "Već nekoliko godina domaća IT industrija se postepeno udaljava od tradicionalnog autsorsinga i sve više se fokusira na razvoj 'custom' (po narudžbini, prim. aut.) softverskih rešenja koja donose dodatnu vrednost klijentima", rekao je nedavno za Bloomberg Adriju izvršni direktor Vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja.

Pomaci se poslednjih godina vide i u startap ekosistemu, gde se, iako još nije zabeležen nijedan jednorog, povećava broj startap kompanija, dok se istovremeno razvijaju i prvi domaći akceleratori i VC fondovi. 

Kako raste vrednost srpskog IT sektora rastu i zarade u toj oblasti, pa programeri već godinama važe za državne rekordere kada je u pitanju visina prosečne plate, koja je u poslednje vreme otprilike tri puta veća od republičkog proseka.

Budući da je Srbija zbog skoka plata u IT industriji sve manje cenovno konkurentna na međunarodnim tržištima, to znači da konkurentnost ovdašnjeg sektora na svetskoj sceni sve više zavisi od kvaliteta, stručnosti i performansi, zaključio je Šolaja.