Između distopije i utopije - hoće li tehnologija vladati ili nam služiti?

U doba brzog napretka tehnologije, veštačka inteligencija stupa na scenu kao sila koja preokreće pravila igre i prodire kroz pore svakog dela našeg života. U međuvremenu, različiti društveni akteri pokušavaju da je ograniče ili regulišu, pošto zasad deluje da, iako neki pozivaju na to, nju nije moguće zaustaviti.

Veštačka inteligencija dolazi uz razne pretnje po čovečanstvo. Sem toga što bi mogla da preuzme veliki broj radnih mesta i izazove nezadovoljstvo naroda, stručnjaci predviđaju i pesimističnije scenarije u kojima mašina postaje inteligentnija od čoveka, koji zatim gubi kontrolu nad njom.

Iako su ovo najgori scenariji, moramo ih imati u vidu kada razmišljamo o budućnosti da bismo mogli da regulišemo tu oblast i sprečimo negativne posledice.  

Okret za 180 stepeni na tržištu rada

Svi smo već shvatili da će veštačka inteligencija napraviti revoluciju na tržištu rada. To je gotovo izvesno i verovatno ne postoji kočnica koja će zaustaviti napredak tehnologije i sačuvati posao (bar delu) prevodilaca, kreatora sadržaja, pa i nekim programerima. Između ostalog, i novinarima. 

Šta će tu prevladati - utopijski ili distopijski scenario? To još ne znamo. Znamo da će uz veštačku inteligenciju, automatizaciju i napredak robotike neki poslovi sigurno nestati, a samim tim će neki ljudi ostati bez radnog mesta. S druge (vedrije) strane, mnogo novih poslova će se i otvoriti, samo je pitanje da li će to uspeti da se izniveliše.

Šta će se desiti u suprotnom - ako veštačka inteligencija i automatizacija preuzmu veliki broj radnih mesta, pa broj nezaposlenih skoči, a samim tim poraste i nezadovoljstvo građana? Da li će svi uspeti da se prekvalifikuju i koliko će biti nezaposlenih?

Ljubiša Bojić, futurolog i koordinator Laboratorije za digitalno društvo koja je deo Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, kaže za Bloomberg Adriju da bi sve to moralo da dovede do uvođenja univerzalnog bazičnog dohotka. To je koncept socijalne politike koji predlaže da svaki građanin treba redovno i bezuslovno da prima određeni iznos novca, nezavisno od svog radnog statusa, prihoda ili imovinskog stanja.

"Uvođenje univerzalnog bazičnog dohotka smatram neophodnim jer kako veštačka inteligencija i automatizacija preuzimaju sve više poslova, mnogi ljudi će ostati bez zaposlenja. Univerzalni bazični dohodak bi obezbedio osnovne životne potrebe za sve, čime bi se ublažile negativne posledice automatizacije na društvo. U slučaju da se ne uvede, verovatno se mogu desiti pobune širom sveta, jer ljudi ne bi imali od čega da žive", objašnjava on svoj stav.

Kako je Bloomberg Adria već ranije pisala, već sada možemo pretpostaviti koji poslovi su na udaru. Kako ChatGPT sam predviđa, u opasnosti su prvenstveno rutinski fizički i administrativni poslovi. Kada smo ga upitali koje će poslove on moći da zameni, virtuelni asistent je naveo poslove u oblasti korisničke podrške ili kreiranja sadržaja, kao i da može da pomogne u različitim istraživanjima tako što će pružiti relevantne informacije.

Prema rečima Bojića, automatizacija bi mogla najviše da pogodi proizvodnju i poslove kao što su sklapanje proizvoda, pakovanje i kontrola kvaliteta, kao i transport i logistiku, gde autonomni kamioni, vozovi i bespilotne letelice mogu izmeniti način rada vozača, radnika u skladištima i kurira.

Depositphotos

Tradicionalni sektori poput proizvodnje, bankarstva i transporta već su započeli proces automatizacije da bi povećali efikasnost i smanjili troškove. Nekada zaposleni na proizvodnoj liniji sada gledaju kako mašine preuzimaju njihove zadatke.

Pored toga, i maloprodaja bi mogla da izgubi prodavce i radnike u skladištima zbog novih tehnologija poput kasa koje samostalno očitavaju bar-kodove, automatskog inventara i robota pomagača, smatra Bojić. 

Nije samo fizički rad na udaru. Rutinski poslovi koji se zasnivaju na ponavljanju određenih zadataka polako ali sigurno postaju plen veštačke inteligencije. Čak i administrativni poslovi, knjigovodstvo i medicinska dijagnostika trpe promene jer se neki zadaci prenose na algoritme i softvere zasnovane na veštačkoj inteligenciji. Ovi sistemi mogu brže i tačnije obavljati određene zadatke, što donosi izvesno olakšanje, ali i podstiče razmišljanje o budućnosti tih zanimanja.

Depositphotos

Kao "gubitnike" razvoja tehnologije Bojić pominje radnike koji se bave obradom podataka i unosom informacija, kao i administraciju i menadžment. S vedrije strane, postoje i sektori rada koji će verovatno doživeti rast u narednih 20-30 godina. Među njima navodi medicinu, koja će se prilagoditi starenju stanovništva, te će medicinske sestre, terapeuti i osoblje za negu "verovatno ostati u potražnji". Pominje još tehnologiju i inženjering, posebno oblasti istraživanja i razvoja tehnologija veštačke inteligencije, kao i obrazovanje, sektore koji se oslanjaju na ljudsku kreativnost, poput umetnosti i medija, ali i energetiku i održivost.

Nije samo stvar u tome da će nekih poslova biti, a nekih ne. Promeniće se i način na koji radimo, dužina radnog dana, izgled kancelarije, proces zapošaljavanja i način na koji učimo veštine za te poslove. Pretpostavka je da će se rad od kuće ili hibridni rad zadržati, da ćemo raditi kraće i da ćemo se obrazovati kroz celu karijeru. Iako zvuči pomalo nadrealno, ljudi i u Srbiji već sada uče veštine kroz virtuelnu realnost.

Bojić smatra da će učenje biti interaktivnije i realističnije i da bi učenici ili studenti mogli uz nove tehnologije bolje da razumeju gradivo. "Na primer, zamislite učenike istorije koji se 'teleportuju' u prošlost kako bi doživeli neki istorijski period ili učenike geografije koji mogu da za trenutak 'otputuju' u neku drugu zemlju", objašnjava on. 

Iako takva iskustva već postoje, ona, bar u Srbiji, nisu široko rasprostranjena sredstva učenja, a pitanje je kada će biti. Ne samo da su VR naočare preskupe za svaku učionicu, već i oni koji obučavaju decu moraju da se obuče za rad na novim tehnologijama. Sve to zahteva vreme.

Druge opasnosti veštačke inteligencije

Stručnjaci predviđaju mnoge scenarije daljeg ravoja veštačke inteligencije, a Bojić između ostalog pominje stvaranje digitalnih agenata, koje podrazumeva korišćenje veštačke inteligencije kako bi se kreirali virtuelni predstavnici koji mogu komunicirati i sarađivati jedni s drugima ili sa ljudima. "Na bazi ovoga moguće je stvoriti čitavu virtuelnu realnost koja je nezavisna od ljudskog uticaja. Ipak, to je pogled malo dalje u budućnost", kaže Bojić. 

Što se sadašnjeg trenutka tiče, upozorava na širenje dezinformacija. "Veliki broj profila vođenih veštačkom inteligencijom, koji automatski kreiraju objave i komentare sa ciljem da usmere društvo ka određenoj politici ili ishodu izbora. Na kraju, kada dođe do primene generalne veštačke inteligencije, ona će obavljati različite poslove, i to može biti egzistencijalno opasno, zbog moći i znanja koncentrisanih u jednom algoritmu", dodaje. 

Jedan od strahova je da algoritmi veštačke inteligencije mogu donositi odluke koje su pristrasne ili diskriminatorne prema određenim grupama. To može dovesti do nepravde u pravosuđu, selekciji kandidata za posao ili odobravanju kredita.

Sam ChatGPT upozorava da bi veštačka inteligencija mogla da dovede do gubitka privatnosti, hakovanja, pa čak i do superinteligencije i rizika da se izgubi kontrola nad njom. Pretpostavlja se da bi superinteligencija mogla samostalno da uči i da se razvija, što bi rezultiralo eksponencijalnim napretkom i mogućnošću rešavanja složenih problema koje ljudi trenutno ne mogu rešiti.

"Moguće da je nivo inteligencije velikih jezičkih modela u nekim domenima već nadmašio ljudsku. Na kraju dana nije ni bitno da li je algoritam stvarno inteligentan kada proizvodi inteligentne rezultate. Dodatno, kreatori ove tehnologije kažu da joj sputavaju inteligenciju. Indikativan je veliki napredak koji dolazi sa svakom verzijom GPT-ja. Na primer, najnoviji GPT-4 detaljno može da objasni kontekst svake situacije i skrivena značenja, što se zove lingvistički pragmatizam", smatra Bojić.

GPT-4 može rešavati teške probleme sa većom preciznošću, zahvaljujući svom širem opštem znanju i sposobnostima rešavanja problema, navodi se na veb-sajtu OpenIA-ja, te se on razlikuje od verzije koja je besplatna.

Mada još uvek ne možemo da predvidimo u kom smeru će tehnologija ići, sada se radi na regulaciji koja će usmeriti pravac razvoja. Upotreba veštačke inteligencije u EU biće regulisana Zakonom o veštačkoj inteligenciji, prvim sveobuhvatnim svetskim zakonom o veštačkoj inteligenciji, objavio je Evropski parlament. Vlada Srbije donela je Strategiju razvoja veštačke inteligencije čiji je opšti cilj upotreba veštačke inteligencije u funkciji ekonomskog
rasta, zapošljavanja i kvalitetnijeg života. 

Srbija je dosad donela strategiju o razvoju i etičke smernice o veštačkoj inteligenciji. Kako navodi Društvo za informatiku Srbije, država treba da obezbedi da čovek kontroliše primenu nauke i veštačke inteligencije, a od Vlade Srbije se očekuje da predloži Zakon o veštačkoj inteligenciji.

"Počeo je ubrzani razvoj veštačke inteligencije i postoje prognoze da će on 70-tih godina ovog veka dostići i prevazići ljudsku inteligenciju. Potrebno je da otkrijemo zamke pred kojima će se naći nauka i tehnologija. Ne sme se dozvoliti da veštačka inteligencija prevaziđe ljudsku inteligenciju", navode oni u objavi.

Opasnosti sistema za preporuke

Sigurno vam se nekad desilo da razgovarate ili pretražujete neki proizvod, a nekoliko minuta kasnije vidite da vam on iskače po društvenim mrežama. Ili slučajno kliknete na neku vest, a da vas onda preplave informacije o toj temi koja vas uopšte ne zanima. Algoritmi često favorizuju popularan sadržaj i predmete koji su slični onima koje je korisnik već konzumirao. To može dovesti do problema "filter mehura" u kojima korisnici bivaju ograničeni na samo određene vrste informacija, gde nemaju pristup drugim perspektivama ili novim idejama.

Sistemi preporuka su tehnologije koje koriste algoritme kako bi korisnicima predložili relevantne stavke, usluge ili informacije na osnovu njihovih preferencija, istorije ili konteksta. 

Sistemi preporuka mogu biti podložni manipulaciji od strane aktera koji žele da promovišu određene stavove ili šire dezinformacije. Takođe, s obzirom na to da često zahtevaju prikupljanje velike količine korisničkih podataka kako bi personalizovali preporuke, postoji i zabrinutost u vezi sa privatnošću i zaštitom podataka korisnika. 

Bojić smatra da sistemi za preporuke treba da se regulišu kao javno dobro. Svi imamo ograničenu pažnju, kaže, pa je to meta algoritama koji nam u svakom trenutku određuju šta ćemo videti kada uradimo pretragu na internetu ili pristupimo društvenoj mreži.

Depositphotos

"Posledice algoritamskih preporuka su rast zavisnosti, društvene polarizacija, širenje negativnih i razdražljivih sadržaja, lažnih vesti, pristrasnosti i rast politike zasnovane na populizmu širom sveta. Algoritmi su negativno uticali na nas tokom protekle dve decenije i krajnje je vreme da ih podesimo u interesu pojedinaca i društva u celini", smatra on. 

Upozorava i da će, ako to ne uradimo, efekti postati sve gori. "Algoritmi su sve moćniji i sada ne vrše ulogu samo urednika već i kreiraju personalizovani, ja bih rekao intimni, sadržaj. Zbog toga algoritamski problemi traže hitna algoritamska rešenja", objašnjava Bojić.

Opasnosti metaverzuma

Metaverzum, konceptualni prostor u kojem korisnici mogu interaktivno učestvovati i komunicirati putem virtuelne stvarnosti, još uvek se razvija i nije potpuno implementiran u stvarnom svetu. Ipak, opasnosti koje mogu postati vrlo realne.

Metaverzum bi mogao biti izložen sigurnosnim pretnjama poput hakovanja ili krađe identiteta. Dok korisnici interaktivno učestvuju u virtuelnom prostoru, njihovi lični podaci, navike i ponašanje mogli bi biti prikupljeni i zloupotrebljeni bez njihovog znanja ili saglasnosti.

Bloomberg

Ukoliko metaverzum postane dominantna platforma za komunikaciju, saradnju i trgovinu, postoji rizik od ekonomskih nejednakosti. Manji igrači, organizacije ili pojedinci možda neće imati jednake mogućnosti i resurse za učešće ili uspeh u metaverzumu. Nemaju svi novca da kupe ovu tehnologiju, isto kao što ni danas nemaju svi iPhone ili lap-top.

Nešto što svakako izaziva nelagodnosti je mogućnost da razvijemo zavisnost. To može da se uporedi sa zavisnošu od telefona ili video-igrica, ali ovo bi bilo sveobuhvatnije, pošto korisnici metaverzuma mogu da grade svoje virtuelne identitete i odnose sa stvarnim ljudima koji se održavaju na vituelni način. Ukoliko metaverzum postane dostupniji i kako se mreža virtuelnih svetova gradi, postoji rizik da ljudi postanu zavisni i počnu da zapostavljaju stvarne obaveze, odnose i životne aktivnosti. To bi moglo dovesti do problema mentalnog zdravlja i socijalne izolacije. Treba stvoriti sistem koji će biti sposoban da te probleme reši.

"Ukoliko ponudite atraktivno iskustvo iz kojeg korisnik nema želju da se vrati u direktnu stvarnost, kao na primer sliku visoke rezolucije, simulaciju dodira i slično, moguće je da će ova tehnologija učiniti mnoge zavisnim", smatra Bojić. "To je upravo problem, jer velike tehnološke kompanije ne žele da se odreknu prava da uređuju svoje proizvode i usluge kako one žele, a to je ogroma moć koja se koncentriše u njihovim rukama. Moć se pomera ka korporacijama i samim algoritmima veštačke inteligencije. AI nema svest, ali ima mogućnost da stvara sadržaje skrojene za nas", objašnjava futurolog. 

Bloomberg

Ipak, on zaključuje da metaverzum može delimično zameniti ljudsku stvarnost, ali ne može potpuno zameniti direktno iskustvo, emocionalne veze i interakcije među ljudima. "Zbog toga su mentalno zdravlje i očuvanje ljudskih odnosa već danas najveći izazovi", kaže Bojić. 

Sve ovo su samo mogućnosti. Ima i onih koji se nadaju da će nam AI olakšati život, da ćemo raditi manje i uživati u izobilju. Dok se budućnost tehnologije sve više oslanja na veštačku inteligenciju, suočavamo se sa dilemom između njenih potencijalnih koristi i negativnih posledica, u ratu interesa društva, kompanija i država.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar