.webp){kind=icon}
Votka. Gorivo za mlazne motore. Sredstvo za dezinfekciju ruku. Parfem. Sve veći broj kompanija pretvara ugljen-dioksid zahvaćen iz vazduha ili fabričkih dimnjaka u proizvode za svakodnevnu upotrebu, kako gas koji stvara efekat staklene bašte ne bi pobegao u atmosferu i zagrejao planetu - ili se barem nekoliko puta reciklira pre nego što to učini.
Tehnologija hvatanja ugljenika funkcioniše tako što odvaja ugljen-dioksid od drugih gasova, služeći se skupim rastvaračima koji privlače molekule poput onih iz opiljaka gvožđa na magnet. Jednom uhvaćen, ugljen-dioksid može biti zakopan duboko pod zemljom, na mestima kao što su iscrpljene naftne i gasne bušotine, gde ostaje vekovima. Međutim, taj proces sa sobom nosi i određene izazove. Osim visokih troškova, kompanije takođe moraju da osmisle način na koji će transportovati ugljen-dioksid i pronađu prave geološke strukture u kojima će ga skladištiti.
Zbog toga se neki startapovi okreću onome što je poznato kao praksa "hvatanja i korišćenja ugljenika" (engl. carbon capture and utilization - CCU), gde se ugljen-dioksid koristi za proizvodnju robe koja se može prodati i tako iskoristiti za finansiranje razvoja njihovih tehnologija. Samo u Sjedinjenim Američkim Državama, tržište za proizvode napravljene od zarobljenih emisija ugljen-dioksida potencijalno je vredno bilion dolara, tvrde iz nevladine organizacije Carbon180. Ovo tržište zahvata raspon od plastike i građevinskog materijala do hrane i pića.
Jedan od zamenskih proizvoda koji zaista može da napravi razliku u svetskim naporima da se dostignu neto nulte emisije jeste avionsko gorivo, budući da trenutno ne postoji način da se ono napravi bez fosilnih goriva.
Dimensional Energy pokušava da od ugljenika iz otpada i sunčeve svetlosti napravi upotrebljivo gorivo. Njihov proces se bazira na dodavanju vode u zarobljeni ugljenik i izlaganju smeše visokim temperaturama, koristeći električnu energiju proizvedenu iz solarnih panela. Potom se u proces uvode katalizatori koji spajaju atome ugljenika i vodonika iz vode u jedinjenje koje se može pretvoriti u gorivo za teretne brodove i putničke avione.
"Ono što naš način rada postiže jeste da uzima ono što je formalno tretirano kao otpad i čini ga upotrebljivim", rekao je glavni izvršni direktor Jason Salfi za Bloomberg TV.
Ova kompanija planira da uhvati i iskoristi svojih prvih 500.000 tona ugljen-dioksida do kraja decenije, što je izuzetno ambiciozan cilj. Poređenja radi, najveće postrojenje za hvatanje ugljenika koje danas radi - postrojenje Orca na Islandu koje vodi Climeworks AG - može da uhvatiti samo 4.000 tona ugljen-dioksida godišnje.
Problem za kompanije kao što je Dimensional je to što je pomenuti CCU nastao kao način za prikupljanje finansijskih sredstava za tehnologije hvatanja ugljenika. Ali danas, sa brojnim vladama i kompanijama koje postavljaju ciljeve za svođenje emisija na nulu, došlo je do porasta interesovanja investitora za kompanije koje jednostavno hvataju uhljen-dioksid i skladište ga.
Uvek će, iz perspektive unapređenja klimatksih uslova, biti efikasnije zarobiti uhvaćeni ugljen-dioksid pod zemljom nego pokušati ponovo ga koristiti, kaže Howard Herzog, viši inženjer istraživanja u MIT Energy Initiative. Pretvaranje gasa u nešto drugo zahteva energiju i to nije uvek lako dobiti iz potpuno obnovljivih izvora, uključujući vodonik. Time se ograničava sposobnost ovih procesa da imaju značajan uticaj na klimu, posebno kada postoje drugi načini za smanjenje emisija za većinu ovih proizvoda, rekao je on.
Iako može biti efikasan marketinški alat, stručnjaci kažu da u većini slučajeva nema potrebe da se roba iz svakodnevne upotrebe zameni verzijama napravljenim od zarobljenog ugljenika. Kada je reč o stvarima kao što su alkoholna pića i sredstva za dezinfekciju ruku, oni su u najboljem slučaju edukativni primeri iz kojih se uči o prednostima ulaganja u tehnologiju hvatanja ugljenika, a u najgorem trik koji planeti ne čini mnogo dobrog.
Iz Air Companyja sa sedištem u Bruklinu, na primer, navode da su stvorili najodrživiji alkohol na svetu mešanjem uhvaćenog ugljen-dioksida sa vodonikom dobijenim pomoću vode i energije vetra. Njihova žestoka pića mogu se pretvoriti u različite proizvode široke potrošnje, uključujući votku, gde najjeftinija boca košta 65 dolara.
"Koristeći istu površinu zemljišta, naša tehnologija apsorbuje ugljen-dioksida po stopi od oko 100 puta brže od dobro očuvane šume", rekao je suosnivač Air Companyja Gregory Constantine.
Nekoliko drugih kompanija takođe ima cilj da napravi zamenske verzije za mnoštvo osnovnih dobara.
Britanski startap Adaptavate kreirao je gips-kartonske ploče koji koriste poljoprivredni otpad i vezivo na bazi kreča koje hvata ugljen-dioksid. Ako njihov proizvod postane pogodan za široku potrošnju, mogao bi da smanji emisije iz građevinskog sektora na svetskom nivou. Pomenuti sektor bio je odgovoran za čak 38 odsto globalnih emisija povezanih sa energijom u 2019.
Econic Technologies, osnovan na Imperijal koledžu u Londonu 2012. godine, razvio je tehnologiju koja koristi uhvaćeni ugljen-dioksid za pravljenje polimera koji su polazna tačka za niz potrošačkih i industrijskih proizvoda. Econicov katalizator i proces, za koje proizvođači mogu dobiti licencu, imaju mogućnost da zamene čak 50 odsto tradicionalnih sirovina na bazi nafte, kaže glavni izvršni direktor Keith Wiggins.
Kompanija želi da zameni poliuretan, polimer koji se koristi za pravljenje pene koja se nalazi u izolaciji, dušecima, frižiderima, te u premazima i lepkovima. Econic je prošle godine najavio koprodukcijsko partnerstvo sa indijskom kompanijom Manali Petrochemicals i kaže da bi se više od 11 miliona tona emisije ugljen-dioksida izbeglo ako bi se sav poliuretan širom sveta pravio njihovom tehnologijom.
S druge strane, studija objavljena u časopisu "Nature" 2017. godine bila je manje optimistična u pogledu toga koliko značajna praksa CCU može da postane. Istraživači su zaključili da čak i kada bi bilo dovoljno čiste energije na raspolaganju da se podrži CCU velikih razmera, realni doprinos sektora dostizanju neto nule na svetskom nivou bio bi zanemarljiv - manje od jedan odsto, što ga čini skupom zabavom.
"Korišćenje ugljenika ima prednosti kao klimatsko rešenje", rekla je Giana Amador, direktorka politike u Carbon180, ali ne eliminiše trajno ugljenik iz atmosfere. "Ni hvatanje ugljenika ni uklanjanje ugljenika ne znači dozvolu kompanijama za fosilna goriva da nastave sa emisijama", rekla je ona.
(Korigovana lokacija postrojenja Orca u sedmom paragrafu.)
Da kontaktirate autore ove priče:
Sylvia Klimaki u Londonu na sklimaki@bloomberg.net
Ryan Hesketh u Londonu na rhesketh3@bloomberg.net
