AI revolucija u regionu - ko prednjači, a ko tek hvata korak

Veštačka inteligencija zauzima sve značajnije mesto u tehnološkim strategijama zemalja regiona, oblikujući poslovne modele i digitalnu budućnost. U Srbiji je fokus na razvoju superkompjutera i softverskih rešenja, dok Francuska predvodi evropsku AI agendu s velikim ulaganjima. Severna Makedonija se priprema za usklađivanje s EU regulativama, Slovenija unapređuje finansijski sektor kroz AI alate, a BiH i Hrvatska koriste tehnologiju za optimizaciju poslovanja i medijskih sadržaja. Ovaj pregled donosi ključne uvide iz svake države, ističući izazove i prilike koje AI donosi u regionu.

Srbija 

Pariz je ove nedelje bio svetska prestonica veštačke inteligencije jer je AI samit okupio najvažnije evropske i globalne igrače iz te oblasti. Francuska i celokupna Evropa su poslale poruku da ne žele da budu samo posmatrači u borbi za prevlast u veštačkoj inteligenciji, već i ozbiljna konkurencija Americi i Kini. Šta je zvanično, ali i šta se moglo čuti između redova na AI samitu u Parizu i kako će Srbija učestvovati u razvoju softverskih rešenja za superkompjuter - za TV Bloomberg Adria govorio je Stefan Badža, savetnik predsednice Skupštine Srbije, koji je bio član delegacije na AI samitu u Parizu.

Predsednik Francuske Emmanuel Macron je još pre osam godina započeo ulaganje u inovacije i veštačku inteligenciju i Francuska je evropski lider u toj oblasti. Na AI samitu su najavili ulaganje od preko 100 milijardi evra u veštačku inteligenciju i samim tim što su okupili skoro 100 delegacija iz celog sveta na samitu u Parizu, Francuska je pokazala da ima ključnu ulogu u globalnom razvoju AI-ja, rekao je on.

 

"U toku su pregovori o ulaganjima u novi superkompjuter, što je predviđeno planom Srbija 2027. i verujemo da će to biti uskoro realizovano. To je jako važno, jer bez te infrastrukture ne možemo da napravimo veći iskorak u razvoju veštačke inteligencije. Trenutno u Americi postoje najave ulaganja od 500 milijardi dolara u ovu infrastrukturu. Naši budžeti su malo skromniji, ali su nam ambicije jednako velike", poručio je Badža, dodajući da je samit u Parizu doneo pozitivne pomake u pregovorima i da veruje da ćemo do kraja ove ili početka sledeće godine imati novi superkompjuter u Kragujevcu koji će omogućiti kompanijama i istraživačima u Srbiji da brže razvijaju inovacije i proizvode u oblasti AI-ja.

"U našoj delegaciji bio je i Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, koja dosta radi na razvoju i primeni veštačke inteligencije, pogotovo u malim i srednjim preduzećima. Imamo poseban program koji omogućava takvim preduzećima da brže primene AI-ja uz pomoć konsultanata i određenih subvencija. U novoj strategiji koju je Vlada usvojila pre mesec dana prepoznato je da su mala i srednja preduzeća najugroženija jer nemaju toliko kapaciteta za investiranje u tu oblast", rekao je Badža, napominjući da su takođe važne obuke za zaposlene u javnom i privatnom sektoru da što bolje koriste veštačku inteligenciju.

Severna Makedonija 

Severna Makedonija će neminovno morati da uvede zakonsku regulativu veštačke inteligencije po uzoru na Evropsku uniju, kaže Stefan Andonov, docent Fakulteta informacionih nauka, u intervjuu za Bloomberg Adriju. Na makedonskom tržištu potencijal za razvoj alata u vezi s veštačkom inteligencijom je ogroman, ali su, nažalost, ta rešenja uglavnom namenjena inostranim tržištima, zbog čega su neophodna ulaganja u taj sektor kako bi se kreirali alati koji će služiti i građanima zemlje, kaže Andonov.

 

Slovenija 

Generativna veštačka inteligencija se već koristi i u finansijskom sektoru. U industriji osiguranja četbotovi se koriste za komunikaciju s klijentima, što smanjuje opterećenje zaposlenih, koriste se i za prethodnu pripremu odgovora klijentima i za analizu štetnih primera. Za uvođenje veštačke inteligencije neophodna je prethodna digitalizacija poslovanja i harmonizacija procesa rada i sistema podataka.

Kako je u intervjuu za TV Bloomberg Adria rekao Gregor Kovačič, izvršni direktor odeljenja digitalnog poslovanja Zavarovalnice Triglav, tehnologiju koriste dve godine, a koristi se kreću u desetinama hiljada evra. "Uloga zaposlenih je ključna, jer on mora obraditi poruku nakon što je veštačka inteligencija prethodno proverila postoji li već odgovarajući odgovor u bazi podataka", objašnjava primer bržeg odgovora na pitanja kupaca. Vreme za pripremu odgovora smanjeno je sa oko pet minuta na pola minuta.

Lakše se prepoznaju i pokušaji prevare u osiguranju, navodi Kovačič slučaj kada su prilikom utvrđivanja štete pomoću veštačke inteligencije utvrdili da je klijent koristio fotografije koje su već bile dostavljene u odštetnom zahtevu pre dve godine. U budućnosti će upotreba biti proširena, Kovačič očekuje da će se, između ostalog, i kompenzacije odštete klijentima brže isplaćivati ​​korišćenjem veštačke inteligencije.

BiH

Veštačka inteligencija neosporno stvara nove poslovne vrednosti, a do 2030. godine će gotovo polovina ekonomskih koristi koje očekujemo do tada biti rezultat poboljšanja veštačke inteligencije koji bi mogao povećati BDP u Evropi otprilike za 10 odsto. I kompanije u BiH koriste alate za veštačku inteligenciju, neke proizvode i svoje, a sve da bi unapredili poslovanje. O primeni AI tehnologija u BiH  Nermin Hadžić, direktor kompanije Bloomteq, kaže da su najperspektivnije industrije u BiH za primenu AI-ja u svakodnevnom poslovanju one koje imaju veliki broj pojedinačnih korisnika kojima svakodnevno treba neka informacija, obrazac ili postupak, kao što su bankarski sektor i sektor osiguranja.

Hrvatska 

Proces restauracije videa je jedan od najkomplikovanijih u medijskoj i filmskoj industriji - a kao rešenje i tu se pokazuje primena veštačke inteligencije. Domaća kompanija Tensorpix iz Zagreba uspela je u nekoliko godina, inovativnim pristupom u restauraciji videa i fotografija zasnovanoj na veštačkoj inteligenciji, da se nametne na globalnom tržištu, gde ima više od milion korisnika. Kako funkcioniše to tržište na kojem sve veći izazov predstavljaju i dipfejk videi, tema je o kojoj je Ivan Vrdoljak za Bloomberg Adriju razgovarao s Bartolom Freškurom, direktorom Tensorpixa. Može li video star decenijama pomoću veštačke inteligencije izgledati tehnički savremeno?

"Tehnologija još nije savršena, ne možete sad ubaciti bilo koji video da izgleda kao da ste snimali današnjom modernom kamerom, uvek ima mesta za napredak. Naša dugoročna vizija je napraviti AI koji može napraviti upravo to: šta god mu date, koji god oblik lošeg videa ili slike, on ga popravi magično, vrlo intuitivno, vrlo brzo i vi ste kao korisnik vrlo zadovoljni time. Tako da onda u svetu neće biti problema s tim da imate loš video ili sliku. Moguće je i brzo, za nekoliko godina."