DeepSeek ili kako Kina razvija veštačku inteligenciju

"U oblasti integrisanih kola, veštačke inteligencije (AI), kvantnih komunikacija i mnogih drugih segmenata ostvaren je prodor", izjavio je kineski predsednik Xi Jinping u svojoj novogodišnjoj poruci, upućenoj pre manje od mesec dana. Lider druge najveće svetske ekonomije, koja već godinama vodi oštru tehnološku trku sa SAD, u svom govoru je naglasio da je kinesko rukovodstvo, uprkos izazovima, uspelo da podstakne dalji razvoj visokokvalitetne proizvodnje.

Stručnjak za sajber-bezbednost ističe da nikada ne bi unosio lične ili osetljive podatke u pretraživače.

Reč je o eufemizmu kojim partijsko rukovodstvo definiše prelazak na razvoj i proizvodnju tehnološki naprednih proizvoda, što uključuje i hardver (čipove) i četbotove potpomognute veštačkom inteligencijom, poput DeepSeeka. Kinesku transformaciju u proizvođača tehnološki naprednih proizvoda bivša dopisnica iz Pekinga za list "Delo" Zorana Baković sumira rečima da su Kinezi jeftine patike i majice zamenili električnim automobilima, baterijama i čipovima.

Digitalni pohod Kine

Uz prodor DeepSeeka, postavlja se pitanje da li je kineski predsednik u svojoj novogodišnjoj poruci aludirao upravo na njega. DeepSeek je rezultat vizije fonda rizičnog kapitala High Flyer, koji je još 2015. godine počeo da primenjuje veštačku inteligenciju u berzanskom trgovanju. Prema podacima "The Economista", upravo zahvaljujući naprednoj tehnologiji, taj fond je postao jedan od najvećih i najuspešnijih u Kini.

Zanimljivo je da se ta godina poklapa sa osnivanjem prvog kineskog državnog fonda za razvoj i proizvodnju čipova. U međuvremenu je Peking prošle godine pokrenuo i treće punjenje tzv. Velikog fonda, vrednog 47,5 milijardi dolara. Na intenziviranje tehnološke revolucije u kineskoj ekonomiji ukazuju i rastući izdaci centralne vlade u Pekingu, koja je prošle godine povećala ulaganja u naučna i tehnološka istraživanja za 10 odsto, dostigavši 51,5 milijardi dolara.

Prema navodima Financial Timesa, Huawei je sarađivao sa DeepSeekom na testiranju četbotova na naprednim Ascend čipovima. Iako DeepSeek, navodno, ne koristi čipove domaće proizvodnje, Kina je već ranije najavila da namerava da postane prva tehnološka supersila, što znači da ulaže ogromne količine kapitala u razvoj sopstvenih poluprovodnika, napominje Sašo Šmigić, direktor investicionog sektora Generali Investmentsa.

Vredi naglasiti i da su razvoj čipova i AI aplikacija deo 14. petogodišnjeg plana azijske velesile, koji bi trebalo da bude završen ove godine i podrazumeva stvaranje "digitalne Kine". Taj cilj se ostvaruje kroz brzi rast DeepSeeka i drugih kineskih AI konkurenata. Podaci pokazuju da su između 2021. i 2022. godine u 25 kineskih provincija pokrenuta čak 742 investiciona projekta povezana s proizvodnjom i razvojem čipova. Prema kompaniji JW Consulting, Kina je u tom periodu uložila oko 290 milijardi dolara u sopstvenu industriju poluprovodnika.

Depositphotos

 

Hronologija nije slučajna

Sve do lansiranja DeepSeeka, koji je izazvao paniku među američkim tehnološkim kompanijama i na berzama, niko nije pridavao previše pažnje rečima Xi Jinpinga. Međutim, poznato je da kinesko rukovodstvo retko šalje poruke bez osnove i svrhe. "Ključno je pitanje zašto baš sada", kaže Šmigić. "Kinezima nije jača strana samo inovacija, već i poboljšavanje i ponovno primenjivanje postojeće tehnologije, što zapadne zemlje često ne uspevaju da postignu", ističe ovaj stručnjak.

Setimo se samo kako je kineska vlada u avgustu 2023. bacila u senku posetu američke ministarke trgovine Gine Raimondo Pekingu. Dok je Raimondo pokušavala da objasni Kinezima američke crvene linije u trgovini osetljivim tehnologijama, Huawei je neočekivano lansirao Mate 60 Pro - telefon sa kineskim čipom Kirin 980, za koji su zapadni analitičari smatrali da ne može postojati zbog američkih sankcija.

Ipak, "tajming objave DeepSeeka zanimljivo se poklapa sa hvalospevima na račun američkih tehnoloških divova i njihovog razvoja AI-ja, koje smo slušali na WEF-u u Davosu", spekuliše Šmigić. "Kinezi su ograničeni u razvoju najmoćnijih čipova, što su delom sami prouzrokovali najavom da žele da postanu tehnološka supersila, čime su sebi navukli američke restrikcije", objašnjava.

Međutim, upravo su te restrikcije omogućile razvoj DeepSeeka, koji impresivne performanse postiže pomoću manje moćnih čipova (zasad američkih), ali Kina u globalnoj trci intenzivno usmerava domaće kompanije na njihov razvoj.

Iako kineska proizvodnja čipova trenutno čini samo oko 2,8 odsto svetske proizvodnje, Peking je u svom planu "Made in China 2025" definisao uspostavljanje nezavisne industrije čipova kao strateški cilj. "Upravo su čipovi izazvali tehnološki i trgovinski hladni rat između SAD i Kine", objašnjava Šmigić implikacije te odluke i njen strateški značaj.

 

Američka kopija, ali vrlo dobra

DeepSeek je još jedan primer kopiranja i optimizacije, tvrdi David Modic, član Laboratorije za računarske komunikacije na Fakultetu za računarstvo i informatiku u Ljubljani. "Kinezima obično treba samo tri nedelje da dođu do zapadne tehnologije", objašnjava stručnjak, koji je usavršavao svoje znanje i na Univerzitetu u Kembridžu.

Lansiranje ChatGPT-ja krajem 2022. pokrenulo je trku među kineskim tehnološkim kompanijama u razvoju sopstvenih četbotova sa AI-jem. Ipak, nakon predstavljanja prvog kineskog ekvivalenta ChatGPT-ju, nazvanog Ernie, koji je 2023. lansirao gigant Baidu, u Kini se osetilo razočaranje zbog razlike u performansama između američkih i kineskih rešenja. Sve do pojave DeepSeeka.

"Trenutak objave DeepSeeka zanimljivo se poklapa sa hvalospevima na račun američkih tehnoloških divova i njihovog razvoja AI-ja, koje smo čuli na WEF-u u Davosu", kaže Šmigić.

Da li to znači da je DeepSeek samo kopija ChatGPT-ja? "Nisam ga lično koristio, ali uveren sam da su osnovnu tehnologiju preuzeli od Amerikanaca", tvrdi ovaj stručnjak i navodi primer nacrta procesora britanskog proizvođača Arm, koji su "lako dostupni svima na internetu", pa mu takav pristup ne izgleda problematično.

Kada vaše podatke čita kineska partija

Iako razvoj aplikacija sa AI-jem izaziva veliku pažnju, podstiče tehnološku i trgovinsku trku između supersila i utiče na berzanske cene tehnoloških kompanija, Modic kaže da se kod AI-ja, pojednostavljeno rečeno, radi samo o obradi ogromnih količina podataka i prepoznavanju obrazaca.

Kod DeepSeeka se postavljaju dva ključna pitanja: kako su Kinezi uspeli da razviju tako moćnu aplikaciju sa budžetom od samo šest miliona dolara i kako su postigli tako dobre rezultate sa procesorima koji nisu na vrhuncu tehnološkog razvoja. Modic objašnjava da se radi o procesima mašinskog učenja koji ne zahtevaju nužno vrhunski hardver, već prvenstveno velike baze podataka i kvalitetne algoritme. "Program je, grubo rečeno, dobar onoliko koliko je dobra njegova baza podataka", ističe, objašnjavajući kako Kina sustiže zapadnu konkurenciju.

"Nisam ga lično koristio, ali uveren sam da su osnovnu tehnologiju preuzeli od Amerikanaca", kaže Modic, komentarišući iznenađenje koje je izazvao DeepSeek.

Budući da su četbotovi programi koji obrađuju ogromne količine podataka, a korisnici u njih često unose osetljive informacije, postavlja se pitanje privatnosti, upozorava Modic.

Korisnici društvenih mreža poslednjih dana podelili su upozorenje kreatora DeepSeeka, u kojem stoji da se "podaci mogu skladištiti na bezbednim serverima na teritoriji Kine". To što je aplikacija kineska, predstavlja veliki rizik, smatra Modic, ali istovremeno postavlja retoričko pitanje: "Mislite li da kod ChatGPT-ja tog rizika nema?". Stručnjak za sajber-bezbednost takođe naglašava da lično nikada ne bi unosio lične ili osetljive podatke u pretraživače.