Iako ne znamo šta se događa nakon smrti, izgleda da život posle smrti postoji kada su u pitanju društvene mreže. Facebook, Instagram i ostale platforme na koje za života stavljamo fotografije, objavljujemo mišljenja i skladištimo razgovore - ne umiru s nama, osim ako se o tome ne pobrinemo još za vreme života. Bizarno ili ne, u digitalnom dobu treba da razmišljamo i o digitalnoj smrti.
Velike kompanije koje stoje iza najpoznatijih platformi postaju sve svesnije "groblja profila" i podataka koje skladište, pa je većina razvila način kako da reši pitanje smrti na internetu. To i nije neobično kada se uzme u obzir da bi Facebook za 50 godina mogao imati više mrtvih nego živih članova, tvrde akademici s Univerziteta Oxford.
Smrt na Facebooku i Instagramu
Danas starinske metode poput ostavljanja lozinki bliskim ljudima mnogima nisu opcija, a čak ni to često nije dovoljno da te osobe ugase profile nekoga ko je preminuo. Razvoj tehnologije i sajber-bezbednosti zakomplikovalo je stvar sa dvostrukom autentifikacijom i sličnim proverama kojima platforme štite svoje korisnike.
Zbog toga je kompanija Meta razvila način da se pobrine za profile umrlih ljudi i među prvima je odgovorno pristupila problemu.
Ove platforme nude nekoliko opcija u vezi sa pitanjem šta sa profilima na Facebooku i Instagramu nakon smrti. Naime, moguće ih je trajno ugasiti ili njima nadalje mogu da upravljaju bliske osobe preminulog korisnika.
U prvom slučaju, kompanija mora da dobije zahtev za brisanje profila od prijatelja ili člana porodice, a potrebno je poslati dokumenta kojima se dokazuje smrt, poput umrlice.
U drugom slučaju, Meta nudi mogućnost formiranja memorijalizovanog računa koji će tako biti i označen, a bliski ljudi preminule osobe moći će da sa njega objavljuju sadržaj, odgovaraju na zahteve za prijateljstva i slično. Ipak, iz Mete tvrde da te osobe neće videti poruke, oglase na koje su preminuli kliknuli, informacije o bezbednosti i postavkama, niti fotografije koje su automatski sinhronizovane. Kompanija tako štiti privatnost umrle osobe.
Međutim, o tome ko će upravljati vašim profilima ili ko će ih ugasiti - svako može da odluči za vreme života. Meta nudi mogućnost ostavljanja nasleđenog kontakta.
"Kada neko premine, Facebook prijatelji i porodica mogu da zatraže da obeležimo Facebook račun. Nakon obeležavanja, reč 'sećanje' pojavljuje se iznad imena na profilu osobe tako da je račun sada mesto sećanja. Memorijalizacija računa pomaže da se stvori prostor za sećanje na voljene osobe i štiti od pokušaja prijave i lažnih aktivnosti. Kako bismo poštovali izbore koje je neko napravio dok je bio živ, cilj nam je da sačuvamo njegov račun bez promena, nakon što umre", piše na stranicama Mete.
TikTok, Linkedin i X
Vrlo slično Meti, LinkedIn ima mogućnost obeležavanja računa, a od platforme se može zatražiti i uklanjanje profila preminule osobe.
"Ako ste ovlašćeni da delate u ime preminulog člana i imate potrebne podatke i dokumentaciju, možete zatražiti zatvaranje njegovog računa. Ako niste ovlašćeni, možete samo prijaviti člana kao preminulog, a mi ćemo obeležiti profil", stoji u objašnjenju na platformi LinkedIn.
Trenutno najpopularnija platforma u svetu, TikTok, ipak nije toliko detaljno razmišljala o smrti svojih korisnika. Kao ostali, TikTok nudi mogućnost obeležavanja računa s oznakom "sećanje", ali ne i gašenje naloga. Ipak, i to je važan korak, jer se niko ne može prijaviti na nalog, što sprečava zloupotrebu.
O tome šta sa računima preminulih korisnika, na platformi X (ranije Twitter) počeli su da razmišljaju tek nakon što su pre nekog vremena objavili da planiraju brisanje neaktivnih računa. To je izazvalo pobunu korisnika koji nisu želeli da izgube objave svojih bližnjih. Tada je kompanija istakla da neće uklanjati neaktivne račune dok ne stvore novi način na koji ljudi mogu obeležavati račune umrlih. Sada nude iste opcije - održavanje računa ili gašenje profila - kao i većina drugih.
Šta je sa Google i Apple računima?
Ovo nije samo pitanje vlasnika društvenih mreža. O smrti svojih korisnika razmišljao je i vlasnik iPhonea, Apple. To i nije neobično, s obzirom na to da se mnogima danas u mobilnim telefonima i na serverima mobilnih kompanija nalazi "ceo život".
Tako i Apple omogućuje korisnicima da imenuju tzv. nasleđeni kontakt koji će imati pristup podacima Apple računa nakon smrti i moći će da dobije pristup fotografijama, datotekama i porukama.
O tome je razmišljao i Google, koji korisnicima nudi opciju deljenja podataka kada njihovi algoritmi primete da su prestali da koriste svoj račun. Svaki korisnik mora da odluči koliko dugo Google treba da čeka pre nego što neki račun smatra neaktivnim, a postoje opcije i za automatsko brisanje računa nakon tri meseca neaktivnosti.
Ipak, u jednoj od najpoznatijih tehnoloških kompanija na svetu shvataju da mnogi ljudi umiru a da prethodno nisu ostavili jasna uputstva o tome kako da se upravlja njihovim računima na mreži - posle smrti. Zbog toga često sarađuju sa članovima uže porodice preminulih, ali im ne daju lozinke ili druge podatke za prijavu.
Pitanje privatnosti
Pravila Googlea ne postoje bez razloga. Naime, pitanje u vezi s tim šta će se dogoditi sa profilima i podacima umrle osobe sa sobom povlači i pitanje privatnosti. Preminule osobe i dalje imaju pravo na dostojanstvo i privatnost, a ulaskom na profile preminulih - mnogima postaju dostupne njihove poruke, fotografije, beleške i dokumenta koja su ljudi, možda s razlogom, hteli da zadrže za sebe. S druge strane, tu je pitanje da li ti podaci ostaju u rukama velikih kompanija?
Sve u svemu, ono što je sigurno jeste da digitalni profili ne umiru zajedno s ljudima. Svako za vreme života ima priliku da odluči šta će se dogoditi sa profilima na društvenim mrežama nakon njegove smrti.