Rad data centara troši sve više struje, a nerad - sve više para

Sa razvojem digitalizacije na svetskom nivou i sve većim generisanjem podataka, raste i broj, ali i kapaciteti data centara koji te podatke skupljaju i obrađuju. Stoga i ona dobro poznata fraza "pao je sistem" znači sve veći trošak za vlasnike ovih centara.

Prema rečima menadžera za ključne klijente u kompaniji Schneider Electric Aleksandra Bukve, analiza Uptime Institutea je pokazala da je sve više onih prekida rada data centara koji skupo koštaju. Istraživanje je sprovedeno u prvoj polovini 2022. godine i obuhvatilo je odgovore 830 ispitanika iz industrije data centara širom sveta.

"Podatak iz 2019. kaže da je u 60 odsto prekida direktna ili indirektna (kroz reputaciju, gubitak poslovnih prilika, smanjenje produktivnosti i drugo) šteta bila ispod 100.000 dolara. Po poslednjim podacima iz 2022. godine, taj udeo je 29 odsto - dakle, svi ostali prekidi su prešli u ove skuplje, do milion i preko milion dolara", rekao je Bukva na nedavno održanoj konferenciji Bizit u Beogradu.

Kako je tom prilikom ocenio, budući da se firme sve više oslanjaju na IT infrastrukturu i rad data centara, neprekidnost poslovnih procesa ili - u slučaju nekog incidenta i prekida - brzina odziva u kom će se taj incident rešiti je od presudne važnosti za opstanak kompanija. "Kičma poslovanja svake kompanije danas i u budućnosti se zasniva na IT infrastrukturi, to jest na radu data centara."

Tome, prema njegovim rečima, svedoče brojni primeri u svetu, iako većina njih ne dospe u medije. "Mnogo je veći broj prekida u radu data centara koji se ne objave nigde, koji su interno kompanijski i zbog poverljivosti i reputacije kompanije maksimalno zaštićeni."

Bukva je istakao i da uticaj prekida nije isti za svaku industriju. Tako su, recimo, najosetljivije finansijske institucije, potom je tu sektor komunikacija, proizvodnje, državnih institucija...

Poteškoće prave nestanak struje, klimatizacija, požari, pa i prašina

Kada je reč o razlozima padova, na prvom mestu su problemi s napajanjem strujom, jer bilo kakav prekid tog tipa - koliko god da je kratak, odmah rezultuje prekidom rada potrošača. "Zatim imamo ljudski faktor, probleme s radom klimatizacije, otkaze agregata, probleme sa IT opremom..."

Probleme ponekad mogu izazvati i na prvi pogled možda bezazlene stvari, kao što je prašina. Na jedan takav primer osvrnuo se vlasnik i direktor Vesimpexa Slobodan Stanković govoreći o industrijskim data centrima i saradnji njegove firme sa jednom fabrikom kafe. Štaviše, sektor industrijske proizvodnje, prema njegovom mišljenju, možda sa sobom nosi i ozbiljniji rizik.

"Neki put se nalazimo u okruženjima koja su mnogo opasnija i imaju mnogo viši nivo rizika u odnosu na neku, recimo, poslovnu zgradu. Na primeru fabrike kafe vi možete da kažete 'šta tamo ima opasno' - nema ništa opasno, ali imate finu prašinu koja se uvlači svuda. Oblak te prašine praktično obavija celu zgradu u kojoj se nalaze serveri, tako da smo tamo morali da uradimo neke stvari koje su bile neophodne da sve to zaštitimo", ispričao je on na konferenciji.

Depositphotos

 

U pogledu prevencije, postoji više faktora koji mogu biti odlučujući. Kako je Bukva naveo, zbog poplava, zemljotresa i drugih prirodnih nepogoda, jako je bitna lokacija data centra. Ništa manje važno je i projektovanje istog, potom izbor opreme i infrastrukture, održavanje - redovno i interventno, a tu su i strategija životnog veka, način upravljanja infrastrukturom, efikasnost rešenja i drugo.

Do 2030. data centri bi mogli da "jedu" tri odsto svetske energije

Procenjuje se da jedan do jedan i po odsto svetske energije troše data centri, rekao je Igor Kruljević iz kompanije Logo, u kojoj je zadužen za kreiranje optimizovanih rešenja za sisteme besprekidnih napajanja, kao i za projektovanje i implementaciju data centara.

"Takođe je procena da će to do 2030. biti tri procenta", poručio je on na događaju.

Data centri, dodao je, zaslužni su za oko jedan odsto ukupne svetske emisije ugljen-dioksida.

Da bi se pratila efikasnost nekog takvog centra, osnovni parametri na koje treba obraćati pažnju bili bi oni koji se odnose na struju, ugljenik i vodu, to jest PUE (engl. power usage effectivness), CUE (engl. carbon usage effectivness) i WUE (engl. water usage effectivness). Ovo nalaže racionalniju klimatizaciju i osvetljenje, odvajanje toplih i hladnih zona, bolji protok hladnog vazduha, biranje sistema hlađenja koje ne troši mnogo vode i brojne druge stvari.

 

Ilustracije radi, "jedan prosečan data centar, snage otprilike oko 15 megavata, godišnje potroši i do 500 miliona litara vode - količinu koja je dovoljna za tri prosečne bolnice", kazao je Kruljević, pozivajući se na navode Wall Street Journala.

S ovim u vezi, cilj Evropske unije (EU) jeste da data centri budu ugljenično neutralni do 2030. godine. Njihova direktiva koja je na snagu stupila 10. oktobra predviđa nova pravila za izveštavanje o energetskim performansama za sve centre sa kapacitetom od 500 kilovata i više. Prema dosadašnjim najavama, EU se sprema da do decembra postavi odgovarajuću metriku za taj tip izveštavanja.