Šta je darknet, koji vlast želi da zabrani posle masovnih pucnjava

Masovne pucnjave koje su se ovog meseca dogodile u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i okolini Mladenovca ponovo su aktuelizovale pitanje dostupnosti vatrenog oružja. Vlast je naložila strožu kontrolu vlasnika oružja i strelišta, pozvala građane da predaju neregistrovano oružje, predložila izmenu Krivičnog zakonika i Moratorijum na izdavanje dozvola za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja na dve godine. Kao jedna od mera koju je predložio predsednik Aleksandar Vučić našla se i zabrana pristupu darknetu (tamnoj mreži).

Taj mračni kutak interneta - zato i nazvan darknet - pruža sijaset prilika da se anonimno dođe ne samo do oružja već i droge, dečje pornografije i drugog. Deo je takozvane duboke ili nevidljive mreže kojoj se ne može pristupiti preko standardnih, popularnih pretraživača kao što su Google ili Yahoo, već se u tu svrhu obično koristi Tor ili neki drugi softver. Mada dosad nije poznato da li se dečak koji je pucao u beogradskoj osmoletki služio darketom, jasno je koliku opasnost mreža može predstavljati za maloletnike.

Depositphotos

 

Za bolje upoznavanje sa pojmom darkneta, za početak bi ga trebalo odvojiti od bliskog, ali ne i istoznačnog pojma dark-veba.

"Razlika između darkneta i dark-veba može se uporediti sa razlikom između interneta i veba. Zamislimo darknet kao telekomunikacionu infrastrukturu, dok je dark-veb sadržaj koji se nalazi na darknetu i pruža pristup skrivenim informacijama putem posebnih pretraživača", kaže za Bloomberg Adriju kriminalista i suosnivač Blockchain Forensics Foruma u Beogradu Stanoje Rnić.

Međutim, potencijalna zabrana darkneta sa sobom povlači brojna pitanja, i to ne samo ona tehnološke prirode. Naime, iako okuplja kriminalni milje i neretko se percipira kao mesto koje ne biste baš želeli da posetite, darknet kao takav nije ilegalan, niti rezervisan za isključivo nelegalne sadržaje. Stoga bi blokiranje istog moglo rasplamsati diskusiju o cenzuri i slobodama.

"On pruža anonimnost korisnicima kroz tehnologiju zvanu 'onion routing'. Ova tehnologija omogućava ljudima da štite svoju privatnost i komuniciraju na siguran način, bez otkrivanja svoje stvarne lokacije ili identiteta. Dakle, darknet je pogodan za slobodu govora, pristup informacijama koje su ograničene u nekim zemljama, poput sadržaja nezavisnog novinarskog izveštavanja, ali zbog svoje visoke anonimnosti nije imun na zloupotrebe, pa tako nudi i društveno štetan sadržaj", pojašnjava stručnjak.

 

Kako navodi, postoje čitave platforme na kojima se podstiče govor mržnje, netrpeljivost i ekstremni oblici nasilja. Široko su rasprostranjene one na kojima se nude recepti za eksplozive i uputstva za usvajanje opasnih veština, čija primena može ugroziti živote drugih ljudi, napominje.

"U kontekstu pucnjave u školi, dark-veb jeste veliki problem. Istina je da na dark-vebu postoji kultura koja podstiče nasilničko ponašanje. Iako nisam sociolog ni psiholog, pretpostavljam da kompleksnost ovog problema prevazilazi samo dark-veb. Faktori kao što su dostupnost oružja, mentalno zdravlje, socijalni i porodični problemi, kao i uticaj društvenih mreža i medija, igraju, prema mom mišljenju, ključnu ulogu u nastanku ovog društvenog problema", smatra Rnić.

Kakav uticaj dark-veb ima u Srbiji, nezahvalno je reći, jer dosad nisu javno objavljivana temeljna istraživanja o toj temi. Ono što svakako uliva tračak nade u priču jeste činjenica da je pojedinim kriminalcima na mreži ipak moguće ući u trag, što se dosad i dešavalo širom sveta. 

Razotkrivanje počinilaca moguće, čak i kad koriste kripto

Deanonimizacija dark-veba podrazumeva otkrivanje identiteta korisnika koji žele da ostanu anonimni. "Postoje različita rešenja koja se koriste u ovom procesu, uključujući Open Source Intelligence, Darkweb Intelligence, Blockchain Forensics, kao i plaćena rešenja poput Constella Intelligence, PIPL, Shadow Dragon, Maltego i brojnih API-ja."

Najvažniji podaci koji se mogu prikupiti o korisnicima uključuju ime, telefonski broj, imejl, korisnička imena, lozinke, IP adrese, lokacije...

Depositphotos

 

Za plaćanje ilegalnih usluga na dark-vebu često se koriste kriptovalute zbog njihovih principa anonimnosti i decentralizacije. Međutim, anonimnost može biti ugrožena kada korisnik pokuša da pretvori kriptovalute u tradicionalni novac putem centralizovanih entiteta kao što su menjačnice ili berze. Naime, podseća kriminalista, mnoge od ovih platformi zahtevaju verifikaciju identiteta svojih korisnika u skladu sa propisima protiv pranja novca i poznavanja svojih klijenata.

Neki korisnici pribegavaju dodatnim merama kako bi zaštitili svoju anonimnost prilikom pretvaranja kriptovaluta u tradicionalni novac. "Na primer, neki koriste decentralizovane menjačnice koje ne zahtevaju identifikaciju, vrše trgovinu kriptovalutama za gotovinu direktno s drugim pojedincima ili koriste 'mikser' usluge koje omogućavaju 'pranje' kriptovaluta kako bi se sakrili tragovi transakcija."

Drugi se, recimo, okreću specifičnim kriptovalutama, poput monera, koje su dizajnirane sa dodatnim slojevima privatnosti. "Ipak, većina transakcija na popularnijim kriptovalutama kao što je bitcoin nije u potpunosti anonimna. Uz napredak tehnike i metoda praćenja, agencije za sprovođenje zakona - obično uz ekspertizu privatnih kompanija u toj oblasti - postižu uspeh u razotkrivanju nelegalnih aktivnosti na dark-vebu", poručuje Rnić.

Pristupi nalozima za nekoliko desetina dolara

U svom nedavno predstavljenom vodiču "Uvod u sajber bezbednost", Inicijativa Digitalna Srbija (engl. Digital Serbia Initiative - DSI) navela je cene za neke od, uslovno rečeno, benignijih usluga (u poređenju sa gorenavedenim) koje se nude na dark-vebu, a na osnovu podataka Privacy Affairsa. "U cenovniku možete zaključiti da su te usluge pristupačne - čak i jeftine", kaže se u analizi DSI-a.

Kako ocenjuju, to dalje svedoči o rasprostranjenosti sajber-kriminala i veličini te industrije na svetskom nivou. Ilegalne radnje su postale svakodnevnica, a primopredaja kradenih podataka omogućena zahvaljujući dark-vebu."

Međutim, ističe se u vodiču, upravo ova rasprostanjenost je doprinela ogromnim ulaganjima u borbu protiv sajber-kriminala. "Danas, gotovo sve države sveta prepoznaju prestupe u digitalnoj sferi, sa izuzetkom od nekoliko zemalja u centralnoj Aziji i Africi. Zemlje koje prednjače u zakonodavstvu i definisanju sajber-kriminala i kaznenih mera protiv ovakvih prestupa su Danska, Norveška, Ujedinjeno Kraljevsto, Sjedinjene Američke Države i Japan."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar