Veliki igrači drastično povukli investicije u kripto

Usled pada kripto-industrije u 2022. godini, tendencija institucionalnih i korporativnih ulaganja u digitalnu imovinu je počela da slabi. Najbolji primer volatilnosti kripto-imovine je cena bitcoina, koja je u novembru 2021. bila oko 69.000 dolara, dok je svega godinu dana kasnije pala na 15.500 dolara.

CoinMarketCap

Dobre strane 2022.

Bitcoin je kao najvrednija i glavna kriptovaluta privukao pažnju institucionalnih ulagača. U junu 2022. je 6,47 odsto ukupne količine bitcoina koja će ikada biti izrudarena, bila u vlasništvu institucija poput ETF-ova (engl. exchange-traded funds - fondovi kojima se trguje na berzi, prim. prev.) ili država kao što je El Salvador.

Uprkos padu interesovanja, u prošloj godini je zadržana aktivnost institucionalnih ulaganja u kriptovalute. Shima Capital je pokrenuo blokčejn fond vredan 200 miliona dolara, dok je investiciona kuća Invesco pokrenuo Metaverse Fund.

Barclays je preuzeo udeo u kompaniji Copper, koja posreduje i pruža brokerske usluge za digitalne valute. CoinFund je pokrenuo veb 3 fond vredan 300 miliona dolara, dok je Variant započeo s investicijama vrednim 450 miliona dolara u veb 3 i DeFI industrije.

Realna situacija

To su, nažalost, jedina svetla u protekloj godini. Prema istraživanju CoinSharesa, institucionalna ulaganja u kriptovalute su na nivou na kom su bila u 2018. godini. Konkretno, u poređenju s 2021. godinom, beleži se pad od preko 93 odsto, a u poređenju s 2020. pad od oko 95 odsto.

U 2020. zabeležena su ulaganja vredna 9,1 milijardu dolara, a u 2021. godini 6,6 milijardi dolara. U celoj 2022. institucionalni ulagači investirali su tek 443 miliona dolara u kripto.

U nedavnom razgovoru Justin Chapman, stručnjak za digitalnu imovinu i finansijsko tržište, izjavio je da je zainteresovanost institucija za kriptovalute definitivno opala. Iako su u prethodnom periodu menadžeri fondova pokretali kripto-fondove ili ETF-ove, to se sada smanjilo. Čak su i poprilično aktivni hedž fondovi smanjili aktivnost i izloženost tom obliku imovine.

Razlozi nepoverenja

Veliki uticaj na nepoverljivost institucionalnih ulagača imao je kolaps kripto-berze FTX. Prema podacima analize, otprilike pola ukupne količine stabilnih novčića (engl. stablecoins) povučeno je ili pretvoreno u gotov novac. Procene govore da je reč o iznosu od oko 22 milijarde dolara.

Glassnode

Zaziranje institucionalnih ulagača od kriptovaluta pobudila je i prethodna propast ekosistema terra-luna. Ta dva događaja bila su okidač kripto-zime koja još traje, ali važnije od toga - poljuljano je poverenje mnogih korporacija i institucija u digitalne valute. Iako su pioniri ulaganja u kriptovalute poput Microstrategyja i Tesle otvorili vrata i drugim korporacijama, propasti kripto-zajmodavaca i berzi brzo su poništile dugogodišnju tendenciju.

Uprkos rastu blokčejn industrije i sektora kriptovaluta, i dalje su na snazi faktori koji institucionalne ulagače drže po strani. To su nedostatak tržišne likvidnosti, zabrinutost u vezi sa tržišnom manipulacijom i nedostatak regulative.

Sem toga, postoje mnogi izazovi u poređenju s tradicionalnim finansijskim uslugama, kao što su tržište koje je aktivno 24 sata, povećana volatilnosti koju je teško predvideti, te nužnost ulaganja u analitičke i tržišne alate radi prilagođavanja i praćenja situacije i prilika na tržištu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar