Tehnološki jaz sa SAD - EU se suočava sa prilikom od 264 milijarde evra

Dok Elon Musk cilja ka Mesecu, Evropska unija, koju on prezire, teži prizemnijim ciljevima: smanjenju zavisnosti od američkih tehnoloških milijardera. Međutim, za to će biti potrebno više od inspirativnih govora u Davosu ili smanjenja birokratije koje regulatori u Briselu toliko rado ističu.

 

Nove inicijative, poput data centra kompanije Deutsche Telekom AG u Minhenu, vrednog milijardu evra, postale su još hitnije nakon Trumpovih pretnji da će preuzeti Grenland, američkog pritiska da se ublaže tehnološki propisi EU i Muskovog odbacivanja kritika zbog seksualizovanih deepfejk sadržaja koje generiše njegov AI četbot Grok. Zabeležen je porast zabrana i istraga društvenih mreža, a bes javnosti dao je dodatnu hrabrost evropskim političarima, koje je Donald Trump upozorio da budu "veoma oprezni" kada kažnjavaju tehnološke oligarhe. Muskov gnev je opipljiv; španskog premijera Pedra Sáncheza nazvao je "tiraninom" zbog zabrane pristupa društvenim mrežama osobama mlađim od 16 godina.

Evropske birokrate, kojima je dosta pritisaka i maltretiranja, odlučni su i u nameri da stvore suverenu alternativu kompanijama poput Microsofta i SpaceX-a, iako je malo verovatno da će dostići tržišne vrednosti od bilion dolara. Eutelsat Communications SACA, konkurent Starlinku, dobija nove poslove, a francuska državna administracija planira da prestane da koristi Zoom. Ubistva demonstranata u Mineapolisu dodatno su ubrzala taj proces, dok francuska IT kompanija Capgemini SE prodaje svoju američku jedinicu, koja se našla pod lupom zbog saradnje sa američkom Službom za imigraciju i carinu (ICE).

Borba za suverenitet nije samo pitanje uzvraćanja udarca ili zadržavanja vrednih podataka, već i pokušaj oporavka posustalog evropskog privrednog rasta. Konsultantska kuća Asteres procenjuje da potrošnja EU samo na američke usluge u oblaku iznosi 264 milijarde evra godišnje. Preusmeravanje većeg dela tog novca ka evropskim kompanijama ojačalo bi Evropu i smanjilo geopolitički uticaj SAD. Veća državna potrošnja na domaću tehnologiju pomogla bi i kompanijama poput Capgeminija, smatra Tamlin Bason iz Bloomberg Intelligencea. Prema procenama istraživačke kuće Gartner, državna potrošnja na IT u regionu EMEA premašiće 250 milijardi dolara do 2028. godine.

Problem je u tome što su prethodni pokušaji jačanja autonomije doživeli neuspeh i samo povećali prednost SAD. Tehnološki regulatori su tokom proteklih godina osmislili niz propisa za obuzdavanje tehnoloških giganata, ali se pokazalo da su ti potezi ostali bez stvarnog efekta; ni Opšta uredba o zaštiti podataka iz 2016. ni Akt o veštačkoj inteligenciji iz 2024. nisu ostavili vidljive posledice po kompanije poput Alphabet Inc. ili Meta Platforms Inc. Političari su, u međuvremenu, zaključili da je svrsishodnije birati pobednike nego graditi održive domaće tehnološke ekosisteme. Francuska verzija Zooma teško da će pokoriti svet, baš kao što to nije uspela ni državom podržavana francuska alternativa Googleu, Qwant, koja je promovisana kao rešenje koje poštuje privatnost korisnika.

Uz velike evropske kompanije koje su u iskušenju da ostanu uz dobavljače koje najbolje poznaju, kao i domaće pružaoce cloud usluga, poput francuskog OVH Groupe SA, koji značajno zaostaju za dominantnim američkim konkurentima, vrhunac apsurda predstavlja činjenica da Big Tech sada svoje proizvode u Evropi prodaje pod etiketom "suverenosti". Umesto da dozvole da regulativa ugrozi njihovo unosno evropsko poslovanje, Amazon.com Inc. i drugi prilagođavaju poslovne modele lokalnim zahtevima EU, osnivaju zasebne entitete sa lokalnim osobljem i obećavaju više radnih mesta i investicija. Softverska rešenja američkih tehnoloških giganata, upakovana u ambalažu prihvatljivu za Evropsku uniju, mogu nositi i dvocifrenu cenovnu premiju, kaže istraživač sa Univerziteta u Amsterdamu Leevi Saari. To predstavlja zabrinjavajuće izvrtanje same definicije suverenosti. Sličan je i Nvidijin predlog da pomogne vladama EU u izgradnji podatkovnih centara, uključujući onaj u Minhenu, što bi se moglo opisati kao "suverenitet kao usluga".

Što se pitanje evropskog suvereniteta duže zadržava na nivou razgovora, umesto da preraste u koherentnu strategiju, to je verovatnije da će kontinent ostati tek potrošač tuđe tehnologije. To izaziva zabrinutost, ne samo zato što veštačka inteligencija, još jedna oblast kojom dominiraju SAD i Azija, počinje da uzima danak akcijama kompanija poput nemačkog softverskog diva SAP SE ili Capgeminija, koje bi, u teoriji, trebalo da profitiraju od trenda favorizovanja domaćih firmi. Iako pojava alata poput Claudea, koji razvija Anthropic, ne mora biti kobna ni za konsultantske ni za softverske kompanije, s obzirom na to da je potražnja za podacima i dalje snažna, njen uticaj mogao bi ozbiljno da naruši profitne marže i modele outsourcinga.

Neophodno je isprobati nove ideje. Preduzetnik Gilles Babinet predlaže da, umesto stvaranja fragmentisanih kopija tehnoloških alata na teret poreskih obveznika, ogromni evropski javni sektor treba da postavi pravila za interoperabilni softver otvorenog koda, koji bi predstavljao stvarni izazov za velike tehnološke kompanije. Regulatori, takođe, ne bi trebalo da ustuknu pred tržišnom moći pojedinaca poput Muska. Primer takvog pristupa viđen je u Brazilu, koji je zabranio društvenu mrežu X nakon što je Elon Musk zapretio da će ignorisati sudske naloge.

Na kraju, s obzirom na to da Sjedinjenim Američkim Državama tehnološku prednost obezbeđuje kombinacija kapitala, čipova i preduzetničkog talenta, Evropi je možda najpotrebnija sposobnost da sama sebe prodrma. Sprovođenje predloženih reformi bivšeg predsednika Evropske centralne banke Marija Draghija, preusmeravanje javne potrošnje u korist budućih generacija umesto penzionera i dodatno ublažavanje monetarne politike mogli bi se pokazati kao najteži izazovi.