Glavni ekonomista OpenAI: Veštačka inteligencija neće zameniti ljudske radnike

Porast primene veštačke inteligencije neće učiniti ljudske radnike suvišnim, smatra glavni ekonomista kompanije OpenAI Ronnie Chatterji.

"To što je neki zadatak izložen uticaju veštačke inteligencije ne znači da će ona zameniti čoveka", rekao je Ronnie Chatterji na godišnjem skupu Evropske centralne banke u Sinti, u Portugalu. "Moramo mnogo ozbiljnije da razmišljamo o tome šta zapravo predstavljaju poslovi, kako će se oni razvijati i kako će se menjati. To će nam pomoći da ljudima damo kvalitetnije savete o trendovima na tržištu rada, umesto da budemo preterano optimistični ili pesimistični."

Govoreći sa glavnim ekonomistom Evropske centralne banke Philipom Laneom pred publikom koju su činili centralni bankari iz celog sveta, Chatterji je ukazao na primer iz sopstvene porodice kako bi ilustrovao uticaj novih tehnologija.

"Moj otac je takođe bio ekonomista 1985. godine, a njegov posao bio je veoma izložen promenama koje je doneo lični računar kada je prvi put uneo jedan u svoju kancelariju", rekao je. "Umesto da koristi bušene kartice u velikoj prostoriji sa centralnim računarom za izvođenje regresionih analiza, sada je mogao da ih radi na svom računaru. Vremenom je to unapredilo njegov rad i učinilo ga produktivnijim."

 

Uticaj veštačke inteligencije na ekonomiju postao je jedno od ključnih pitanja za Evropsku centralnu banku i druge centralne banke, jer bi masovno istiskivanje radnika moglo značajno da utiče na privredni rast i inflaciju. Iako su istraživači ECB ove godine zaključili da za sada nema znakova smanjenja broja radnih mesta, predsednica banke Christine Lagarde poručila je da veoma pažljivo prati razvoj situacije.

Kreatori monetarne politike takođe razmatraju koliko evrozona može da profitira od ove tehnologije, iako ne poseduje najnaprednije modele veštačke inteligencije. Lagarde smatra da bi brzo prihvatanje ove tehnologije ipak moglo da donese brojne koristi evropskoj privredi.

Ranije tokom dana, Lane je u razgovoru za Bloomberg Television sa Francine Lacqua rekao da je primena veštačke inteligencije sve vidljivija u evropskoj ekonomiji.

"Naše ankete među kompanijama i potrošačima pokazuju da se veštačka inteligencija usvaja prilično brzo u poređenju sa prethodnim tehnologijama opšte namene", rekao je. "Naravno, to je globalni trend, ali Evropa je u mnogim aspektima u dobroj poziciji da usvoji veštačku inteligenciju. Zato sam optimista i verujem da će ona pozitivno uticati na produktivnost i investicije, iako je još rano za konačne zaključke."

Chatterji je naglasio da se početni strahovi da će veštačka inteligencija dovesti do ukidanja velikog broja radnih mesta za sada nisu obistinili, navodeći razvoj softvera kao primer.

"Predviđalo se da će broj tih poslova opadati kako budu rasle mogućnosti veštačke inteligencije, ali to se nije dogodilo u meri u kojoj su mnogi očekivali", rekao je.