Svake četiri godine ceo svet se okuplja ispred televizijskih ekrana kako bi pratio najveći sportski događaj na planeti. Gotovo ceo svet, osim države koja je jedan od domaćina ovogodišnjeg svetskog prvenstva u fudbalu.
Nije tajna da se Amerikanci ne zanimaju za fudbal, ili kako ga zovu s druge strane Atlantika, soccer. To potvrđuju i video-snimci na društvenim mrežama, na kojima se svetske fudbalske zvezde po Manhattanu šetaju gotovo neprimećeno, a da ih mase navijača ne mole za selfije.
Prema anketi Morning Consulta, sprovedenoj krajem maja za Bloomberg, više od polovine odraslih Amerikanaca najverovatnije neće pratiti nijednu od 104 utakmice svetskog prvenstva. Samo 13 odsto njih reklo je da će utakmice sigurno gledati. Interesovanje se snažno razlikuje po starosti: najviše je oduševljena generacija Z, a najmanje bumeri, među kojima tri četvrtine kaže da nisu ljubitelji fudbala.
U američkom sportu dominiraju takozvana velika četvorka: NFL (američki fudbal), MLB (bejzbol), NBA (košarka) i NHL (hokej). Prosečna posećenost utakmica Major League Soccer (MLS), najviše američke fudbalske lige, iznosi oko 22 hiljade gledalaca po utakmici. U poređenju sa engleskom Premier ligom, čija prosečna posećenost premašuje 41 hiljadu, i uzimajući u obzir činjenicu da su SAD treća najnaseljenija država na svetu, fudbal u SAD ima još dug put pred sobom.
Ali okolnosti za fudbal se u Americi možda menjaju. Prema januarskim podacima časopisa The Economist, deset odsto Amerikanaca navodi fudbal kao svoj omiljeni sport. Time je za dlaku prestigao bejzbol, dok su više na lestvici popularnosti ostali još samo američki fudbal i košarka.
"Podatak da je fudbal prestigao bejzbol (MLB) jeste preloman, ali istovremeno i logičan. Bejzbol se već godinama bori sa starenjem publike i predugim formatima utakmica, koji ne odgovaraju dinamici savremenih gledalaca", objašnjava Vid Dežman iz Arene Sport i dodaje: "Ali ako gledamo srednjoročno i dugoročno, NBA i NFL su za sada sigurni na vrhu."
Dežman ističe da se fudbal među mlađom generacijom sasvim realno može meriti sa NBA ligom. "Fudbal nudi neprekidnu dinamiku - 90 minuta bez beskrajnih komercijalnih pauza, što je jedinstveno za američko tržište i globalnu povezanost, koja sve više privlači Amerikance. NFL ligu, doduše, neće ugroziti, ali može za 15 do 20 godina da postane ozbiljan konkurent košarci za mesto drugog najpopularnijeg sporta."
Proces učvršćivanja fudbala i dalje traje. Iako se čini da po popularnosti još dugo neće prestići košarku i američki fudbal, prvi ohrabrujući odzivi već su vidljivi. Dodatnom proboju moglo bi značajno da doprinese svetsko prvenstvo, jer reprezentacija predstavlja celu državu, a ne samo regionalne franšize.
Shaun Botterill/Getty Images
Kroz trnje do zvezda
SAD imaju složen odnos prema fudbalu. Učestvovale su čak i na prvom Fifinom svetskom prvenstvu 1930. godine, gde su osvojile treće mesto na turniru na kojem je pobedio Urugvaj. Taj uspeh i danas ostaje najbolji rezultat američke fudbalske reprezentacije.
Prvu veću prekretnicu fudbal je u SAD dostigao tek 1967. godine osnivanjem Severnoameričke fudbalske lige (NASL). Njen cilj bio je da stvori profesionalnu ligu, sličnu NFL-u, NBA-u i MLB-u, sa franšizama i prepoznatljivošću.
Snovi o fudbalskom proboju u SAD počeli su sa novim samopouzdanjem da se prodaju sredinom sedamdesetih godina, kada je Pelé iz Brazila došao u Njujork i pridružio se timu Cosmos. U Americi su u to vreme na kratko dom pronašle i druge ostarjele strane zvezde, poput Franza Beckenbauera, Georgea Besta i Georgea Weaha. Projekat je posle nekoliko godina propao, ali je ostalo uverenje da će fudbal zbog globalizacije, demografskih promena i televizijskih prava jednog dana osvojiti američko tržište.
Očekivanja su ojačala posle svetskog prvenstva 1994. godine, koje su prvi put bile domaćin Sjedinjene Američke Države, i osnivanja MLS lige. Fudbal je zatim dobio novi zamah pre tri godine, kada je superzvezda Lionel Messi dres pariškog PSG-a zamenio dresom američkog Inter Miamija.
Mladi, žene i Latinoamerikanci
Rastuća popularnost fudbala u SAD posledica je i demografskih promena. Reč je o generacijskom pomaku, jer Amerikanci iz generacija Z i alfa pokazuju veće interesovanje za sport od svojih prethodnika. Drugi razlog povezan je sa migracijama, pošto je danas najmanje 20 odsto stanovništva SAD latinoameričkog porekla. Najpopularniji sport u Latinskoj Americi je, naravno, fudbal.
Fudbal poslednjih decenija dobija na popularnosti i među američkom decom. Prema podacima istraživačke organizacije Aspen Institute, treći je najpopularniji sport među decom uzrasta od šest do 17 godina, odmah iza košarke i bejzbola. Nedavno istraživanje Američkog fudbalskog saveza pokazalo je i da američki roditelji fudbal doživljavaju kao timski sport sa najvećim koristima za zdravlje.
Uprkos ohrabrujućim trendovima, ostaje i razlog za zabrinutost. Američki fudbalski savez nedavno je saopštio da oko 70 odsto dece u SAD do 14. godine odustane od igranja fudbala.
Dok je veća popularnost fudbala među mlađim generacijama pre svega povezana sa društvenim mrežama, onlajn igrama i željama roditelja, fudbal među latinoameričkim i hispanskim stanovništvom u SAD ima dugu tradiciju. Među Latinoamerikancima u SAD starijim od 16 godina, prema podacima Telemunda, gotovo tri četvrtine, odnosno 73 odsto, izjašnjava se kao navijači fudbala.
Udeo izrazito posvećenih navijača među hispanskim Amerikancima tri puta je veći nego među nehispanskim stanovništvom, 22 odsto prema sedam odsto. Latinoamerikanci po popularnosti svrstavaju fudbal rame uz rame sa američkim fudbalom, ispred košarke i bejzbola, pokazuje istraživanje Telemunda, američke televizijske mreže koja emituje program na španskom jeziku.
"Demografija je verovatno najjači i najpredvidljiviji adut koji fudbal ima u SAD. Latinoamerička zajednica od 60 miliona ljudi nije samo statistika, već populacija sa duboko ukorenjenom strašću prema fudbalu", kaže poznavalac Dežman. "U prošlosti je ta zajednica u određenoj meri bila odvojena, jer su uglavnom pratili meksičku ligu ili reprezentacije svojih matičnih država. Danas, međutim, primećujemo sve veću integraciju."
SAD se od brojnih drugih država razlikuju i po popularnosti ženskog fudbala. Profesionalni ženski fudbal s druge strane Atlantika stekao je širu popularnost ranije nego u mnogim tradicionalno fudbalskim državama, pre svega zahvaljujući izuzetnim uspesima američke ženske reprezentacije. Ona je do sada osvojila pet zlatnih olimpijskih medalja i četiri titule svetskog prvaka, zbog čega važi za najuspešniju žensku reprezentaciju u istoriji. Utakmicu između Washington Spirita i Denver Summita, odigranu 28. marta ove godine, pratila je rekordna publika od 63 hiljade navijača.
Stručnjak za sportski marketing Florijan Ropert kao najveći izazov za razvoj fudbala u SAD navodi percepciju da je fudbal s druge strane Atlantika sport imućnijih, posebno u poređenju sa košarkom ili američkim fudbalom. "Put do prvog profesionalnog ugovora uglavnom vodi kroz razvojne akademije i klubove po modelu 'pay-to-play'. Priliku da ih primete donosioci odluka najčešće dobijaju oni koji to mogu da priušte, a ne nužno i oni koji su najtalentovaniji", kaže.
Komercijalizacija fudbala
Sve veća popularnost fudbala u SAD ogleda se i u vrednosti medijskih prava. Potrošnja na televizijska i striming prava za fudbalske sadržaje u SAD u poslednjoj deceniji povećala se četiri puta i čak premašila izdatke za prava na bejzbol, pokazuje istraživanje konsultantske kompanije Ampere Analysis.
Važan faktor je i razuđenost interesovanja navijača. Ljubitelji bejzbola po pravilu prate samo jedno takmičenje - MLB ligu - dok zaljubljenici u fudbal u SAD prate i englesku Premier ligu i evropsku Ligu šampiona. To povećava tržišnu vrednost fudbala.
SAD, najveće potrošačko tržište na svetu, prema pisanju časopisa The Economist, postale su i najveće strano tržište za četiri najjače evropske fudbalske lige. Na Svetskom prvenstvu 2022. godine bile su i pojedinačno najvrednije tržište sa 15 odsto ukupne potrošnje na medijska prava.
To su primetile velike američke kompanije koje su postale zvanični partneri Fife. Među najvišim komercijalnim partnerima Fife nalaze se dve američke kompanije, Coca-Cola i Visa, dok su među sponzorima nižeg nivoa i Bank of America, AB InBev, McDonald's, Verizon i drugi. Apple je u međuvremenu stekao globalna prava za MLS, dok je Netflix obezbedio domaća prava za naredna dva svetska prvenstva u ženskom fudbalu.
Ovogodišnji izveštaj medijske analitičke kompanije Nielsen pokazuje da su Amerikanci tokom 2025. godine proveli gotovo 80 milijardi minuta prateći fudbal. Prema proceni Nielsena, fudbal u SAD više nije samo sport u usponu, već je postao deo šire kulturne infrastrukture, jer ga podržava više od 62 miliona navijača. To bi značilo da su američki ljubitelji fudbala po ukupnom broju na četvrtom mestu u svetu.
Ovi trendovi od demografskih promena do većeg interesovanja korporacija poklapaju se sa organizacijom najvećeg fudbalskog događaja u istoriji. Reč je o do sada najambicioznijem mundijalu, na kojem učestvuje čak 48 reprezentacija. Od ukupno 104 utakmice, njih 78 biće odigrano u SAD, i to u 11 različitih gradova.
Bloomberg
Borba za pretvaranje MLS lige u velesilu
Kao što smo već pomenuli, prethodni pokušaji uspostavljanja snažne američke fudbalske lige nisu bili toliko uspešni koliko se u početku očekivalo. Igračima poput Peléa, Beckenbauera i Besta nije pošlo za rukom da povećaju privlačnost fudbala među američkom publikom, ali stvari se polako pomeraju napred.
Temelje za uspeh delimično je postavio fudbalski superzvezdnik David Beckham sredinom dvehiljaditih godina. Do 2007. godine bivši kapiten engleske reprezentacije već je bio svetska ikona i serijski pobednik. Sa Manchester Unitedom i madridskim Realom osvajao je trofeje na najvišem nivou, a njegov zvezdani status dodatno je učvrstio brak sa Victoriom Adams, bivšom članicom grupe Spice Girls.
Fudbaler, koji je tada sa 32 godine i dalje mogao da bira među evropskom elitom, odlučio je da se preseli u SAD, gde je potpisao za LA Galaxy. Takozvani Beckhamov efekat brzo je prevazišao američke granice i u ligu doneo i holivudski glamur. Njegove utakmice posećivale su zvezde, među njima Tom Cruise i Will Smith.
Beckham je za ligu bio i finansijski i marketinški uspeh. Zbog njegove visoke plate MLS je uveo pravilo imenovanog igrača, koje klubovima omogućava da prilikom potpisivanja do tri skupe zvezde delimično zaobiđu ograničenja platnog budžeta. To pravilo i danas je poznato kao "Beckhamovo pravilo".
Deo Beckhamovog ugovora uključivao je i mogućnost kasnije kupovine nove franšize u MLS-u. Tu priliku iskoristio je kada je postao suvlasnik Inter Miamija, koji je u ligi debitovao 2020. godine. Beckhamovo ime od početka je klubu donosilo globalnu prepoznatljivost, a najveći iskorak dogodio se 2023. godine, kada je Inter Miami potpisao ugovor sa Messijem.
Kada je Messi stigao u MLS, liga je naručila istraživanje o njegovom uticaju na publiku. Utvrđeno je da njegovi navijači posle Messijevog odlaska nisu ostali verni njegovim prethodnim klubovima, Barceloni i PSG-u, već su nastavili da prate Argentinca. Za njim su došli i sponzori i interesovanje striming giganata, poput Applea.
"Bez snažne domaće lige nije moguće dugoročno izgraditi fudbalsku kulturu. MLS je nekada važio za ligu u koju su zvezde odlazile da završe karijeru za dobar novac. Dolazak Messija potpuno je promenio tu percepciju. Messi u MLS nije doneo samo gledanost, već i legitimitet. Zahvaljujući njemu ligu danas prate ljudi širom sveta koji ranije nisu ni znali da klubovi poput Inter Miamija postoje", objašnjava Dežman iz Arene Sport.
Uspeh se već vidi u podacima o gledanosti. MLS je u prva tri meseca sezone 2026. u proseku dostizao 7,9 miliona gledalaca nedeljno preko striming i linearnih platformi. To je 62 odsto više nego u istom periodu prošle godine, nedavno je saopštila liga.
Scott McIntyre/Bloomberg
Liga, naime, saopštava da beleži najjači trogodišnji period rasta interesovanja navijača u svojoj istoriji. Uz to, rekordan broj igrača iz lige ove godine predstavljaće svoje reprezentacije na Svetskom prvenstvu. Pored toga, 13 gradova sa MLS klubovima tokom mundijala biće domaćini utakmica.
"Snažna domaća liga pomaže razvoju popularnosti fudbala, iako u globalizovanom svetu popularnost sporta može da raste i kroz praćenje prvenstava iz inostranstva. Ruku na srce, i u Sloveniji su Barcelona ili Bayern München popularniji od velike većine slovenačkih prvoligaša. Popularnost fudbala na sekundarnim ili tercijarnim tržištima može da raste i kroz druge kanale, poput dokumentarnih ili igranih serija, što dokazuju primeri Welcome to Wrexham i Ted Lasso", objašnjava Ropert.
SAD zaista imaju vrhunsku infrastrukturu, ali ključ uspeha MLS-a nije samo u dovođenju skupih zvezda, već i u razvoju sopstvenih talenata, naglašava Dežman. "Kada američki klubovi budu sposobni da redovno stvaraju igrače koji će prelaziti u vrhunske evropske klubove, a istovremeno MLS bude finansijski dovoljno snažan da deo te elite zadrži kod kuće, krug će biti zatvoren."
Efekat Svetskog prvenstva
Svetsko prvenstvo u fudbalu 1994. godine, održano u SAD, imalo je značajan i trajan uticaj na fudbalsku kulturu u toj zemlji, jer je povećalo njegovu popularnost i utrlo put osnivanju MLS lige.
Uspeh američke reprezentacije na ovogodišnjem turniru takođe će uticati na interesovanje gledalaca. Što tim bude dalje dogurao, to će podrška biti veća. Kako kaže izreka, Amerikanci vole pobednike, a američka reprezentacija se do sada pokazala upravo takvom. Tim je osvojio prvo mesto u grupi sa Paragvajem, Australijom i favoritom Turskom i plasirao se u osminu finala, gde će se sastati sa Bosnom i Hercegovinom.
"Svetsko prvenstvo u fudbalu je globalni sportski spektakl kakvom nema premca. Uz sav šou i pažnju koji su trenutno usmereni na dešavanja u SAD, kao i pozitivan rezultatski početak domaće reprezentacije, nije iznenađenje što je euforija zahvatila i Amerikance", objašnjava Ropert.
Molly Peters za Bloomberg Businessweek
Poznavalac ukazuje i na navijački trenutak u SAD. "Dok pratimo dešavanja na terenu, posebno je simpatično videti kako lokalno stanovništvo sa oduševljenjem prihvata navijačku atmosferu škotskih navijača na ulicama Bostona i srdačno gostoprimstvo domaćina u srcu Kanzasa prema reprezentaciji Alžira", zaključuje.
Jedan od najvećih problema za navijače, kako iz SAD tako i iz inostranstva, jesu cene ulaznica. U danima pred prvu utakmicu američke reprezentacije, koja je sa 4:1 pobedila selekciju Paragvaja, veliki broj ulaznica za meč i dalje je bio dostupan. Najjeftinija ulaznica pritom je koštala 1.120 dolara, naveo je britanski BBC.
Upravo astronomske cene ulaznica mogle bi da ostave gorak utisak na potencijalne američke ljubitelje fudbala. Na to je ukazao čak i gradonačelnik Njujorka Zohran Mamdani, koji je povodom cena rekao da su toliko visoke da za ulaznice "treba podići hipoteku".
Prema podacima ankete u kojoj je učestvovalo oko dve hiljade ljudi, veliki deo onoga što su Amerikanci najčešće čuli o Svetskom prvenstvu bio je negativan, izveštava Bloomberg. Na vrhu liste upravo su bile visoke cene ulaznica.
"Društvene mreže odličan su pokazatelj trenutnog raspoloženja, posebno kada je reč o događajima ovakvih razmera kao što je Svetsko prvenstvo. Međutim, moramo biti oprezni pri tumačenju tog fenomena na društvenim mrežama. Amerikanci su majstori spektakla i kada je svet kod njih u gostima, prihvatiće taj događaj sa svom energijom. Glavna razlika u odnosu na prethodna prvenstva jeste to što ovo oduševljenje ovoga puta neće nestati onog dana kada se spusti zavesa na finale", smatra Dežman. "Ovoga puta ne radi se samo o trenutnom oduševljenju jednim događajem, već o katalizatoru nečega što se razvijalo tokom poslednje dve decenije."
.webp){kind=icon}
