Svetsko prvenstvo u fudbalu je u punom jeku. U nedelju su izabrane selekcije Kanade i Južne Afrike započele šesnaestinu finala, koja će trajati sve do subote, kada će se sastati reprezentacije Kolumbije i Gane.
I dok je fudbal preuzeo glavnu ulogu - budući da je većina od 104 planirane utakmice turnira u SAD, Kanadi i Meksiku već odigrana - vreme je da se osvrnemo na očekivanja u vezi sa Svetskim prvenstvom i da li su se ona ostvarila.
Pauze za osveženje
Najspornija novina na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu - bar na terenu - jesu takozvane pauze za osveženje. Fifa je u decembru najavila da će se sve utakmice Mundijala na polovini svakog poluvremena prekidati zbog trominutnih "pauza za hidrataciju" usled očekivanih visokih temperatura.
Odluka nije bila nešto potpuno novo, jer su i na poslednjim sportskim događajima takvog ranga bile uključene pauze za piće, ali su se sprovodile ili po proceni glavnog sudije ili pri određenim temperaturama.
Odluka o proširenju pauza za hidrataciju na sve utakmice Svetskog prvenstva, koja je prema navodima Fife doneta nakon konsultacija sa trenerima i televizijskim stanicama, predstavljena je kao nužna za dobrobit igrača.
Brojni kritičari su istakli da iza odluke stoje finansijski motivi, jer sponzori tokom 45-minutnih poluvremena imaju dodatnu priliku za oglašavanje. Samo Fox Sports, sportska divizija američke kompanije Fox Corporation, koja ima prava za prenos utakmica, predviđa da bi od pauza za osveženje mogla da ostvari do 250 miliona dolara dodatnih prihoda od oglašavanja.
Pauze za osveženje na turniru od 104 utakmice stvaraju, prema podacima ESPN-a, više od 800 potencijalnih komercijalnih termina, od kojih bi prosečna cena svakog trebalo da iznosi čak 300 hiljada dolara. Još više koštaju tokom utakmica američke reprezentacije, i to čak 750 hiljada dolara.
Iako je predsednik Fife Gianni Infantino ublažio kritike izjavom da fudbalski savez neće ništa zaraditi od tih prekida, brojke govore same za sebe. Fifa je potvrdila rekordnih 2,8 milijardi dolara prihoda od sponzorstava, što ovogodišnje prvenstvo svrstava među najveće sportske događaje u istoriji i kao komercijalno najuspešnije Svetsko prvenstvo do sada.
Kritičari su upozorili i na to kako ti prekidi remete igru na terenu. Među kritičarima su bili kako aktuelni igrači, poput holandskog kapitena Virgila van Dijka, tako i treneri. Legendarni selektor Urugvaja Marcelo Bielsa istakao je da "igranje u četiri četvrtine umesto u dva poluvremena menja kulturno oblikovano shvatanje načina na koji se tumači fudbal", i dodao: "Po mom mišljenju, to ništa ne dodaje, a mnogo oduzima."
"Sa aspekta zdravlja igrača tokom letnjih vrućina, ovaj potez je potpuno logičan, ali u praksi donosi sasvim novu dinamiku utakmice. Fudbal se, naime, zasniva na ritmu i neprekidnom pritisku, pa su ove pauze za trenere postale svojevrsni taktički 'tajm-auti', što igri dodaje novi element strategije i nepredvidivosti", pauze komentariše rukovodilac prodaje i marketinga u Areni Sport Vid Dežman.
Dežman ipak ističe da su, sa aspekta televizijske prodaje, ove pauze "odlična prilika", jer donose "unapred predvidive, fiksne reklamne blokove usred samog dešavanja, kada je pažnja gledalaca ispred ekrana na apsolutnom vrhuncu". "Tržište ovakve ekskluzivne i premijum reklamne prostore izuzetno ceni, jer brendovi dobijaju maksimalnu vidljivost."
"Sa aspekta zdravlja igrača tokom letnjih vrućina, pauze za osveženje su potpuno logične, ali u praksi donose sasvim novu dinamiku utakmice", kaže Vid Dežman iz Arene Sport.
Nepodnošljiva vrućina
Jedan od faktora koji je, prema rečima Fife, uticao na uvođenje takozvanih pauza za osveženje bila je i još uvek jeste vrućina. U SAD, Meksiku, pa čak i Kanadi, u ovo doba godine izuzetno je toplo. Ove nedelje se na istoku SAD očekuje i toplotni talas; prema pisanju CBS-a, trebalo bi da bude zabeleženo više od 100 rekordno visokih temperatura.
Samo tri od 11 stadiona u SAD koji su domaćini utakmica Svetskog prvenstva imaju potpuno klimatizovane zatvorene prostore. Na to je pre Mundijala upozoravao i svetski sindikat fudbalera, koji je zajedno sa grupom naučnika izneo stav da se verovatnoća opasnih temperatura za igrače i navijače značajno povećala.
Analiza grupe za klimatska istraživanja World Weather Attribution pokazala je da će približno četvrtina od 104 utakmice na proširenom turniru verovatno biti odigrana u uslovima koji premašuju bezbednosne granice koje preporučuje FIFPRO. On preporučuje mere rashlađivanja kada temperatura pređe 26 stepeni Celzijusa i navodi da utakmice treba odložiti ako temperatura pređe 28 stepeni.
Bloomberg
Fifa je za Reuters saopštila da je zbog vrućine pripremila plan za upravljanje rizicima, koji uključuje trominutne pauze za hidrataciju u svakom poluvremenu utakmica, rashladnu infrastrukturu za navijače i igrače, prilagođene cikluse rada i odmora, kao i unapređenu medicinsku spremnost koja se prilagođava uslovima u realnom vremenu.
Savetnik anesteziolog na Imperial College London Chris Mullington rekao je za Reuters da će ekstremna vrućina verovatno uticati na tok utakmica. "Videćete da će igrači sami određivati tempo. Zato biste na kraju mogli da dobijete konzervativniji fudbal", rekao je.
Neki su kritični i prema Fifinoj odluci da finale Mundijala bude odigrano na stadionu MetLife u Nju Džerziju, koji nema ugrađen sistem hlađenja i klimatizacije. Prema pisanju Reutersa, taj stadion se suočava sa velikom verovatnoćom da temperatura pređe prag od 26 °C.
Predsednik Fife Gianni Infantino je u vezi sa vrućinom, uoči početka Mundijala, rekao da će se za utakmice koje počinju tokom dana uglavnom koristiti klimatizovani zatvoreni stadioni.
Format sa 48 reprezentacija
Mnogi strahovi uoči početka Svetskog prvenstva odnosili su se na proširenje turnira. Na prethodnom Mundijalu u Kataru učestvovale su 32 reprezentacije, dok se ove godine njihov broj povećao na 48. Kritičari su tvrdili da će to značajno uticati na kvalitet fudbala.
Na to je upozorio i predsednik Uefe Aleksander Čeferin, koji je odluku o proširenju ocenio kao lošu. "Imamo ogroman broj utakmica koje su potpuno nezanimljive. Evropa je na Svetskom prvenstvu u Kataru imala 13 reprezentacija, a sada ih ima 16. To je mala razlika, dok su se na Svetsko prvenstvo plasirale neke reprezentacije koje u Evropi ne bi dobile nijednu utakmicu", rekao je.
Predsednik evropske fudbalske organizacije ipak je dodao da, s druge strane, i male države mogu da učestvuju i "osete duh Svetskog prvenstva, što je velika stvar". Na njegove komentare odmah je reagovalo 13 država, od kojih 10 afričkih, koje su u javnom pismu "uz dužno poštovanje, ali odlučno odbacile" njegove izjave.
"Proširenje turnira bilo je glavna briga svih fudbalskih zaljubljenika uoči prvenstva i neki još uvek ne mogu da se pomire s tim", rekao je Dežman iz Arene Sport. Poznavalac je dodao istorijski kontekst i podsetio da je na prvom Mundijalu igralo svega 13 reprezentacija.
"Broj se tokom godina povećavao, a prethodni format sa 32 reprezentacije važio je od 1998. godine pa sve do prvenstva u Kataru. Dakle, govorimo o prirodnoj evoluciji igre, odnosno samog turnira. Iako se već vode rasprave o tome koje su gornje granice proširenja i da li ćemo jednog dana stići čak do broja od 64, format sa 48 reprezentacija trenutno je naša nova realnost", rekao je.
Važan je i ekonomski aspekt. "Više reprezentacija znači više utakmica, više programskog vremena i samim tim više prilika za zakup reklamnog prostora. Tačno je da u grupnoj fazi gledamo neke utakmice koje po taktičkoj ili tehničkoj zrelosti ne pripadaju nivou na koji smo navikli, ali takvih je izuzetno malo", objašnjava Dežman.
Proširenje je Svetsko prvenstvo pretvorilo u "vulgarno i obično", kritikovao je selektor Gane Carlos Queiroz i upozorio da bi to moglo da umanji vrednost fudbalskog događaja, jer bi iz kvalifikacija nestala dramatičnost. "Čak i kvalifikacione utakmice u Evropi i Africi počinju da gube značaj i smisao, jer su se svi već plasirali."
Pojavile su se i neke reprezentacije iznenađenja, poput Zelenortskih Ostrva, koja su u zahtevnoj grupi sa Španijom, Urugvajem i Saudijskom Arabijom u sve tri utakmice grupne faze igrala nerešeno i na kraju zauzela drugo mesto.
"Proširenje je Svetsko prvenstvo pretvorilo u vulgarno i obično", kritikovao je selektor Gane Carlos Queiroz.
Uprkos iznenađenjima, manje reprezentacije, od kojih su mnoge prvi put nastupile na Svetskom prvenstvu, ostvarile su loše rezultate. Izabrane vrste Uzbekistana, Iraka, Jordana, Haitija, Paname i Tunisa nisu osvojile nijedan bod.
Uz pozitivne priče manjih reprezentacija, za najveće fudbalske velesile u grupnoj fazi nije bilo prave neizvesnosti. Tome su pre svega doprineli sistem po kojem napreduju i trećeplasirane ekipe, kao i odluka Fife da je prvi kriterijum za plasman pri istom broju bodova međusobni duel. Posledično su četiri reprezentacije već pre poslednjeg kola obezbedile prvo mesto u grupi, dok je pet ekipa bilo bez šansi za prolaz.
"Proširenje donosi onu pravu, nepredvidljivu 'romantiku' svetskih prvenstava", smatra Dežman iz Arene Sport. "Manje reprezentacije igraju sa neverovatnim nabojem i zatvaraju usta skepticima agresivnim pristupom i iznenađenjima protiv favorita."
Poznavalac još ističe da se jaz između elitnih reprezentacija i 'druge klase' primetno smanjuje, što pred ekrane privlači i neutralne gledaoce, donoseći nam odlične brojke gledanosti. "Kvalitet u samom vrhu nije opao, a dobili smo više napete sportske borbe na obodu."
Vizna politika SAD
Od povratka u Belu kuću, druga administracija predsednika Donalda Trumpa brzo je uvela strogu politiku u oblasti imigracije, istovremeno obećavši da će proterati ilegalne imigrante.
To je izazvalo strah kod brojnih navijača koji su želeli da gledaju utakmice svojih reprezentacija. Analiza putnih podataka koju je sproveo BBC World Service pokazuje da se navijači iz više od četvrtine zemalja koje učestvuju na Svetskom prvenstvu suočavaju sa zabranama putovanja, strožim ograničenjima ili visokim udelom odbijenih viza.
Bloomberg
Među državama za koje važi potpuna zabrana putovanja u okviru politike druge Trumpove administracije nalaze se samo dve učesnice Svetskog prvenstva, Iran i Haiti. Među državljanima zemalja za koje važi delimična zabrana nalaze se oni iz Senegala i Obale Slonovače.
Međutim, Trumpova administracija je ove godine najavila i da će na neodređeno vreme zamrznuti obradu zahteva za vize za osobe iz 75 država. Među njima su i zemlje učesnice: Alžir, Bosna i Hercegovina, Brazil, Zelenortska Ostrva, Kolumbija, Egipat, Gana, Irak, Jordan, Maroko, Demokratska Republika Kongo, Tunis, Urugvaj i Uzbekistan.
Trumpova administracija zagovara oštru antiimigracionu politiku.
Kritike na račun Trumpove administracije pojačale su se nakon što je, uoči početka Mundijala, ulazak u zemlju bio odbijen somalijskom sudiji Omaru Artanu, koji je trebalo da sudi na utakmicama Svetskog prvenstva. Njegova viza je odbijena iz "bezbednosnih razloga".
Međutim, o problemima sa vizama nisu izveštavali samo navijači iz siromašnijih zemalja. Tako su se i brojni škotski navijači žalili zbog odbijenih viza, iako kao državljani Ujedinjenog Kraljevstva mogu da podnesu zahtev za manje strogu putnu dozvolu ESTA.
Dok su SAD zbog svoje stroge vizne politike privukle najviše pažnje, prilično uzdržana u izdavanju viza bila je i Kanada. Prema podacima kanadskog Ministarstva za imigraciju, izbeglice i državljanstvo (IRCC), zemlja je obradila gotovo 17 hiljada zahteva za vize fudbalskih navijača iz više od 160 država i teritorija. Kanadski mediji izvestili su da je ulazak u zemlju odobren samo za 41 odsto podnosilaca zahteva.
Fifina pravila iz 2017. godine propisuju da obrada viza mora biti nediskriminatorna, ali uz poštovanje nacionalnih imigracionih i bezbednosnih standarda. Predsednik Fife Gianni Infantino ovogodišnje kritike odbacio je rečima da rukovodstvo organizacije nije "kralj sveta" i da nije moglo da poništi odluke državnih vlasti.
"Tradicionalnog slavlja desetina hiljada stranih navijača, koji preplave gradove i stvore onaj pravi karnevalski duh, u SAD je znatno manje. Atmosferu spasavaju snažne lokalne dijaspore koje žive u SAD i pune stadione neverovatnom energijom", ističe Dežman, koji pored latinoameričke zajednice među strastvenim navijačima pominje i navijače BiH.
BBC-jeva analiza podataka američkog Stejt departmenta pokazala je da je stopa odbijenih viza za državljane 11 od 48 država koje su se plasirale na Svetsko prvenstvo bila viša od 40 odsto. Podaci su obuhvatali sve podnosioce zahteva, a ne samo navijače, odnosno učesnike turnira, i premašivali su prosečnu stopu odbijanja od 34 odsto za vize B1 i B2, koje su navijačima preporučivane za putovanje na prvenstvo.
Sporno je bilo i američko postupanje prema iranskoj reprezentaciji. Gotovo do početka turnira nije bilo poznato da li će Vašington zbog rata odobriti vize iranskoj ekipi. Američke vlasti to su učinile u poslednjem trenutku, ali pod uslovom da iranska reprezentacija u SAD doputuje i napusti ih istog dana kada odigra utakmicu.
Astronomske cene ulaznica
Sa aspekta ljubitelja fudbala, najkontroverzniji i najzabrinjavajući aspekt ovogodišnjeg Svetskog prvenstva odnosi se na astronomske cene ulaznica za utakmice. Cene ulaznica su toliko visoke da ih je kritikovao čak i gradonačelnik Njujorka Zohran Mamdani, koji je rekao da su toliko visoke da je za ulaznice potrebno "podignuti hipoteku".
Fudbalska organizacija je ove godine uvela takozvano dinamičko određivanje cena, odnosno promenljivo određivanje cena ulaznica, pri čemu iznosi zavise od očekivanog interesovanja za pojedinu utakmicu. To znači da su najprestižniji dueli i najskuplji.
Udruženje evropskih fudbalskih navijača još prošle godine upozorilo je na rekordno visoke cene i velike finansijske rizike za navijače. To donosi i prazna sedišta. U danima pred uvodnu utakmicu američke reprezentacije, koja je pobedila selekciju Paragvaja rezultatom 4:1, veliki broj ulaznica za utakmicu još je bio dostupan. Najjeftinija ulaznica pritom je koštala 1.120 dolara.
Najprestižnija mesta za finale Mundijala, koje će 19. jula biti odigrano na stadionu MetLife u Nju Džerziju, koštaju vrtoglavih 32.970 dolara. Najskuplja ulaznica za finale Svetskog prvenstva 2022. godine koštala je približno 1.600 dolara.
"Izuzetno skupe ulaznice u SAD neće dovesti veliki broj stranih navijača, već će utakmice, po mom mišljenju, uglavnom gledati navijači različitih nacionalnosti koji žive u SAD. Na sreću organizatora, u SAD žive predstavnici gotovo celog sveta, tako da podrške reprezentacijama na tribinama ipak neće nedostajati", rekao je stručnjak za sportski marketing Tomaž Ambrožič.
Dežman iz Arene Sport cene ulaznica naziva "najvećim problemom turnira". "Američki model sportskog poslovanja, koji se zasniva na maksimizaciji profita putem zvaničnih pretprodajnih platformi, na mnogim mestima ubio je pravi navijački duh. Kada cene ulaznica dostižu stotine ili čak hiljade dolara, na stadione ne dolaze najstrastveniji navijači, već oni koji to finansijski mogu da priušte. Atmosfera je zbog toga na pojedinim utakmicama znatno sterilnija nego što smo navikli u Evropi ili Južnoj Americi", smatra.
Očekivani turistički zamah zbog Mundijala za sada se nije ostvario, kako je pre nekoliko dana izvestio Reuters. Američka turistička industrija, koja se već suočava sa padom broja stranih posetilaca i atmosferom neizvesnosti, ostaje bez masa navijača na koje su računali hoteli i avio-kompanije.
Izveštaj Američkog udruženja za hotele i smeštaj, objavljen u maju, pokazao je da su hotelske rezervacije pale ispod očekivanog nivoa. Kao neke od razloga za manji od očekivanog broj posetilaca Svetskog prvenstva u fudbalu izveštaj navodi prepreke za međunarodna putovanja i rastuće troškove. Na vrhu liste nalazi se Kanzas Siti, gde su rezervacije gotovo 90 odsto niže od očekivanih.
Hoteli zbog toga snižavaju cene, broj rezervacija avionskih karata opada, a visoke cene ulaznica, vizne prepreke i zahtevna logistika prvenstva koje se održava u 16 gradova tri države dodatno koče potražnju. Ni domaći navijači u SAD ne popunjavaju tu prazninu, navodi Reuters.
Vid Dežman iz Arene Sport cene ulaznica naziva "najvećim problemom turnira".
Broj poseta je toliko nizak da su njujorški hotelijeri prognozu prihoda povezanih sa Mundijalom smanjili za 60 odsto. Evropske rezervacije avionskih karata za gradove domaćine za jun i jul, prema podacima analitičke kompanije Cirium, u proseku su za 3,8 odsto niže nego prošle godine. U Njujorku, gde će 19. jula biti odigrano finale, pale su čak za 15,8 odsto.
.webp){kind=icon}
