Ako ikada imate osećaj da vaša deca bolje razumeju stanje sveta od vas, možda je to zato što bolje razumeju Labubu nego vi.
Labubu su svetu predstavljeni 2015. godine, kada je holandski pisac Kasing Lung objavio seriju dečijih knjiga The Monsters, u kojoj se pojavljuju ovi likovi. Međutim, tek u poslednjih nekoliko godina ovi simpatično-ružni vilenjaci su doživeli pravi uspeh: pretvoreni su u kolekcionarske plišane igračke koje su postale globalni kulturni fenomen, a prodaja ove godine najavljuje da će prestići Barbie i premašiti milijardu dolara. Posledično, rast akcija kompanije Pop Mart International Group Ltd., koja proizvodi i prodaje ove igračke, učinio je njenog 38-godišnjeg osnivača Wang Ninga iz Hongkonga 12. najbogatijom osobom u Kini, sa neto vrednošću većom od 20 milijardi dolara.
Pop Mart, koji prodaje Labubu, sada vredi oko 50 milijardi dolara.
Ako nemate malu decu, ne pratite tenisku zvezdu Naomi Osaku ili K-Pop superzvezdu Lisu iz Blackpinka, i generalno živite u blaženom neznanju, evo kratkog podsećanja: Labubu su, pre svega, privesci za torbe, u suštini privremeni privezak prepakovan tako da ljudi žele mnogo njih, a ne samo jedan. Privesci za torbe imaju dugu istoriju - čuvena Hermes torba Jane Birkin, koja je obavezno bila ukrašena raznim sitnicama, prodata je ranije ove godine za deset miliona dolara, iako su joj prethodno uklonjeni dodaci, a dolaze u različitim oblicima, veličinama i cenama.
Mali, simpatični, plišani privesci, uključujući Labubu, obično koštaju oko 15–20 dolara, ali mogu da dosegnu i preko 1.000 dolara (pogledajte, na primer, ovog preslatkog mekanog robota iz Pradine kolekcije). Sakupljanje Labubu igračaka, što je stvorilo sekundarno tržište gde se igračke prodaju po višestruko višim cenama od maloprodajnih, uglavnom je deo rastućeg trenda privezaka za torbe koji je počeo sredinom 2024.
Ako ne razumete kako se tržište može toliko usijati kada su u pitanju sitnice koje vise sa torbi, zamislite kolekcionarske priveske kao satove. Ako hodate ulicom sa satom na zglobu ili Labubuom na torbi, mnogi neće primetiti. Drugi će primetiti, ali neće obraćati mnogo pažnje. Odabrana manjina će zaista pogledati i razumeti osnovne stvari: da li je digitalni ili analogni, Apple ili mehanički, Zimomo ili Tycoco?
Još manje je onih koji će moći da identifikuju kojoj seriji pripada - da li je Audemars Piguet ili, recimo, deo Convenience Store serije. Na kraju, pravi poznavaoci mogu da odrede da li je ređa i kolekcionarska igračka. Ideja je da javno pokažete pripadnost elitnoj grupi - IYKYK - na način koji je većini nevidljiv, dok svi drugi vide samo plišanu igračku.
Još jedna sličnost sa luksuznim predmetima poput satova i torbi jeste pojava Lafufus, lažnih Labubua, koje mnogi preziru, ali drugi pak prihvataju kao ironičan odgovor na agresivni marketing i enormne profite. Fenomen poznat kao "neokayfabe" uključuje entuzijastično prihvatanje nečega što znate da je veštačko. U svetu potrošačkih proizvoda, to znači sve što je cenjeno prema potražnji, a ne troškovima. Na primer, bruto marža Pop Marta je preko 70 odsto u prvoj polovini 2025, na istom nivou kao Hermes i viša od Richemonta. Potrošači su toga svesni, i dok su neki spremni da plate za original, drugi uživaju u skupljanju "superfake" verzija koje su gotovo neprimetno različite, ali koštaju samo oko dva odsto od cene originala.
Kao i u modnom svetu, potražnja za lažnim Labubu igračkama samo povećava prepoznatljivost brenda i ubrzava potražnju za pravim proizvodom. Jedan korisnik Reddita je rekao: "Kupujemo ih jer je marketing uspeo, ali ne dovoljno da nas ubedi da se odreknemo svog teško zarađenog novca."
Glavna razlika između kolekcionara satova i torbi i kolekcionara Labubu igračaka jeste u tome što ovi drugi troše znatno manje novca i shvataju hobi mnogo opuštenije. Pogledajte radost s kojom Osaka pokazuje svoj ukrašeni Labubu (Billie Jean Bling, Andre Swagassi) na US Openu: to gotovo nikada nećete videti u svetu satova.
Naomi Osaka pokazuje svoj Labubu Althea Glitterson. Fotograf: Robert Prange/Getty Images North America
Antielitistička priroda Labubua je samo jedan od razloga zbog kojih su oni savršen avatar 2025. godine. Nisu svi isti, a u suštini su fizički inkarnirani NFT-jevi, ali i dalje su demokratski i inkluzivni, dostupni po principu "ko prvi devojci, njemu devojka" iz Pop Marta po ceni od oko 20 dolara po komadu. Povremeno, pošiljke "blind box" igračaka stižu u prodavnice i brzo se rasprodaju.
Status Labubua kao fizičkog mima je i te kako u skladu s 2025. godinom: ovo je godina kada virtuelni fenomeni postaju fizički neizbežni. Na primer, AI četbotovi imaju fizičku manifestaciju kroz ogromne informacione centre i rekonstruisane nuklearne elektrane potrebne za njihov rad. Zlato, takođe, jeste fizički mim, najstariji na planeti, a njegova cena je porasla više od 1.000 dolara po unci, ili 41 odsto od početka godine. (Naravno, postoji i Labubu mim od 24-karatnog zlata.)
Popularne igračke nisu novost - ne zaboravite Beanie Baby pomamu iz kasnih devedesetih. Ali Labubu je prešao u svet slavnih i pop kulture na način koji Beanie Baby, bez TikToka kao multiplikatora, nikada nije mogao. Još važnije, dok je Beanie Baby pomama bila gotovo potpuno američka, Labubu ludilo je globalno, ali većinom kinesko, sa više od polovine prihoda Pop Marta koji dolazi iz Kine. Globalne pomame oko korporativnih intelektualnih prava potiču iz različitih zemalja, a Južna Koreja je specijalizovana za stvaranje i izvoz takvih fenomena, dok je Kina do sada uglavnom bila ispod svog potencijala.
Izgled Labubu igračaka takođe odražava trenutni trend. Dok su Beanie Babies tradicionalno bile simpatične, Labubu su bliže japanskom konceptu busu-kawaii - stvari koje su privlačne upravo zbog svojih nedostataka. Njihovi šarmantno nesavršeni zubi savršeno se uklapaju sa uspehom Aimee Lou Wood u seriji "Beli lotos" i onim Georgia May Jagger kao licem Maison Kitsuné.
Jedan od najsavremenijih aspekata Labubua jeste njihova bezobzirna slučajnost, uključujući varijabilnost cena, koja, baš kao i cena akcija Pop Marta, može da raste, ali i da opadne. Njihova distribucija je tendenciozno nasumična - koriste zatvorene kutije, slično kolekcionarskim kartama, a čitav fenomen Labubua ilustruje uticajnu teoriju profesora Duncan Wattsa sa Univerziteta u Pensilvaniji, prema kojoj je kulturni uspeh inherentno nepredvidiv, uglavnom determinisan kombinacijom društvenog uticaja i sreće.
U svetu gde se pre doručka mogu dogoditi i šest nemogućih stvari, Labubu fizički podseća da jedna nepoznata holandska dečja knjiga iz prošle decenije može postati globalni fenomen vredan milijarde dolara preko noći, slično brojnim kripto mim tokenima. Pitanje nije zašto su postigli uspeh, već zašto ne bi.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...