Sintetički dijamanti stavljaju na test snagu tržišta

Volim tržišta. Volim i dijamante. To donekle objašnjava zašto trenutno proživljavam neku vrstu egzistencijalne krize: popularnost laboratorijski uzgojenih dijamanata navodi me da preispitam lepotu tržišta - njihovu sposobnost da odrede vrednost gotovo bilo čemu.

I nisu u pitanju samo dijamanti. Sve u ekonomiji čija se vrednost zasniva na retkosti odjednom postaje dostupno u izobilju: luksuzne torbe, muzika, čak i sama valuta. Zašto išta još uvek vredi nešto?

Dijamanti imaju posebno mesto u mom srcu, ne samo kao ljubitelja nakita, već i kao ekonomiste. Kada mladi ekonomisti počnu da razmišljaju o konceptu vrednosti i o tome zašto stvari koštaju koliko koštaju, neizbežno se okrećemo originalnom majstoru Adamu Smithu. Primetio je, začuđujuće, da dijamanti koštaju više od vode. "Ništa nije korisnije od vode, ali se za nju jedva šta može dobiti", napisao je. "Dijamant, naprotiv, ima gotovo nikakvu upotrebnu vrednost; ali se za njega često može dobiti veoma velika količina druge robe u razmeni."

Upravo je retkost dijamanata (uz malo dobrog marketinga) učinila tržište velikim i vrednim. S vremenom je taj retki komad ugljenika, za koji je Zemlji potrebno milijarde godina da ga stvori, postao simbol večne ljubavi i predanosti.

Sada dijamanti mogu biti napravljeni u laboratoriji relativno brzo, u gotovo bilo kojoj količini. Nemaju preprodajnu vrednost, niti označavaju večnu ljubav. Ali pokušajte to reći nekome ko je upravo dobio (ili poklonio) savršeni verenički prsten od tri karata, koji je 90 odsto jeftiniji od "pravog". U međuvremenu, cena prirodnih dijamanata - za koje se uvek tvrdilo da zadržavaju vrednost - pala je i do 40 odsto.

Tržište dijamanata vredno 80 milijardi dolara pred kolapsom još od početka godine. De Beers, jedan od najvećih svetskih trgovaca dijamantima, trpi najveći udarac. Foto: Depositphotos

 

Postavljaju se pitanja: ako je ponuda dijamanata neograničena, kolika im je vrednost? Može li tržište da im odredi cenu? I šire gledano, kako će se tržišta nositi sa ovom krizom izobilja?

Na kraju krajeva, gotovo sve u Americi (osim stambenog prostora) dostupno je na zahtev, u bilo kojoj količini. Skoro sva muzika ikada snimljena dostupna je na vašem telefonu za mesečnu cenu koliko je nekada koštao jedan album. Informacije koje su ranije bile dostupne samo od nekoliko medijskih kompanija sada su praktično svuda, iz bilo kog izvora i sa bilo kakvim pogledom koji želite. I baš kao u muzici, ni u medijima niko ne zna koji poslovni model funkcioniše, jer ono što je vredno izgleda da se menja iz minuta u minut.

Čak i najvrednija i najređa roba od svih - inteligencija - ima je u izobilju. Šahisti i finansijski gurui (neka njihova verzija, u svakom slučaju) sada mogu biti prizvani magijom veštačke inteligencije, a njihove veštine besplatno podeljene. Šta to znači za vrednost ljudske misli, znanja i rasuđivanja?

Tržišta će na kraju sve to urediti. Barem to sebi govorim. Uostalom, hrana i mnoge danas potrošne robe nekada su takođe bile retke. Sada kada više nisu, pogledajte koliko nam je bolje. Da, proces je bio haotičan, ali na kraju je tržište učinilo robu koju su ljudi želeli dostupnijom. Bilo da preferirate čips sa ukusima ili večeru u otmenom restoranu, sve je dostupno po određenoj ceni - od kojih jedna možda zaista vredi.

Potrošačka roba se takođe razdvaja po kvalitetu. To bi mogla biti budućnost dijamanata. Postoji obilje lažnih Birkin torbi, na primer, koje se sada mogu kupiti i u robnoj kući Walmart (uz laboratorijski uzgojene dijamante). Neiskusnom oku te torbe su neprepoznatljive u odnosu na original - takođe su od kože, takođe izgledaju lepo, takođe nose vaše stvari - a ipak, ljudi i dalje žele pravu Birkin tašnu, za koju postoji lista čekanja duga nekoliko godina. Možda je u pitanju mistika, ili vredno tržište preprodaje, ali ima onih koji su spremni da potroše 15.000 dolara za autentični Birkin.

 

Originalna Birkin torba prodata nedavno na aukciji za deset miliona dolara kupcu iz Japana. Foto: Sotheby's

Ono što je Hermès uspeo da uradi jeste da stvori oskudicu iz izobilja. Kontroliše ponudu Birkina i neće prodati previše torbi. To ne samo da održava visoku potražnju već preusmerava kupce i na druge Hermès proizvode. Drugi luksuzni dizajneri koji se bore sa falsifikatima manje su pažljivi: prodaju više torbi i suočavaju se s padom potražnje.

De Beers, jedan od najvećih svetskih trgovaca dijamantima, suočava se sa teškim problemom: tržište dijamanata je preveliko da bi De Beers mogao primeniti Hermès strategiju. Potrebno mu je da dijamanti budu retki i posebni - ali i da se nalaze na svakom vereničkom prstenu u Americi i šire.

To možda više nije realno. Verovatna alternativa je svet u kojem se prirodni dijamanti i dalje cene - zadržavaju svoju vrednost i imaju posebnu simboliku - i, poput Birkina, uglavnom ih kupuje elitni deo tržišta. Tržište manjih, nižekvalitetnih prirodnih dijamanata moglo bi potpuno nestati.

Ako se to dogodi, moja vera i u vrednost dijamanata i u snagu tržišnih sila biće obnovljena. A to je dobro, jer obe stvari - više lepote i više trgovine - čine sve nas bogatijima. Osetim knedlu u grlu dok samo razmišljam o tome.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar