Prirodni ili laboratorijski - koliko smo spremni da platimo za 'pravi' dijamant?

Dijamanti su među najstarijim i najneobičnijim supstancama na planeti. Stariji su od dinosaurusa, stariji od biljaka. Nastali su u vreme kada je svet ličio na Mordor: skup besnih vulkana koji su izbacivali gasove i minerale u atmosferu ispunjenu munjama i oblacima metana. Komadići ugljenika ostajali su zarobljeni duboko u Zemljinom omotaču, a zatim su milijardama godina bili izloženi nezamislivoj toploti i pritisku. Taj proces pretvorio ih je u jednu od najtvrđih poznatih supstanci - i jednu od najdragocenijih. Svi dijamanti kvaliteta pogodnog za nakit koji su ikada pronađeni mogli bi da stanu u jedan autobus na sprat.

Barem je tako bilo pre 20 godina. Danas dijamant možete da uzgojite za oko nedelju dana, po ceni jednog burita za doručak.

"Pokazaću vam šta plaši industriju dijamanata", kaže Edahn Golan, suosnivač Tenoris LLC, konsultantske i analitičke kompanije za industriju nakita. "Kada se sastanem s tim direktorima i pitaju me koliko još cena dijamanata može da padne, pokažem im ovo." Pokazuje prema ekranu laptopa, na kojem je oglas sa walmart.com za par dijamantskih minđuša od po pola karata, otprilike veličine dva zrna sočiva. Cena: 12 dolara.

De Beers je osnovan 1888. godine u Južnoj Africi, kada su se Cecil Rhodes i Barney Barnato udružili. Danas kompanija sebe opisuje kao vodeću svetsku kompaniju za dijamante i proizvodi oko trećine globalne ponude sirovih dijamanata | Bloomberg

Kompanije čija se ponuda dijamanata zasniva na rudarenju pokušavaju da deluju hrabro. "Ako ljudi mogu da kupe par laboratorijski uzgojenih dijamantskih minđuša za 12 dolara u Walmartu, mene to samo raduje", kaže Al Cook, izvršni direktor De Beers Group. "To znači da možete da kupite nešto što izgleda lepo za veoma malo novca. Svaka čast Walmartu. To ima veoma malo veze sa našim poslovanjem."

Cook priznaje da su tokom proteklih pet godina laboratorijski uzgojeni dijamanti protresli njegovu industriju do temelja, uz eksplozivan rast ponude, sunovrat cena i trgovce na veliko i malo i rudnike koji se bore za opstanak. U De Beers je došao 2023. godine, baš kada je pretnja laboratorijski uzgojenih dijamanata dostizala punu snagu. Danas je De Beers u vlasništvu britanskog rudarskog giganta Anglo American Plc, dok vlada Bocvane drži 15 odsto udela, a kompanija kontroliše otprilike trećinu svetskih iskopanih dijamanata. Ipak, Cook je znao da De Beers ne može sam da se suprotstavi laboratorijski uzgojenim draguljima.

Prirodni ili sintetički - teško je reći | Bloomberg

De Beers je ubrzo okupio svojevrsnu konklavu "velikih igrača" u industriji dijamanata, uključujući industrijska udruženja, vlade država poput Bocvane i Namibije, kao i trgovce poput Signet Jewelers Ltd., vlasnika brendova Jared, Kay i Zales. Svi su se saglasili da zajednički rade na tome da ubede kupce da izbegnu Walmartovu ponudu od 12 dolara i da umesto toga kupe nešto što izgleda identično, ali košta najmanje 50 puta više. Za to im je, međutim, bila potrebna veoma dobra priča.

Industrija dijamanata želi da kupujete prirodne

Posle višemesečnih sastanaka, dobili su svoju priču. Iskopani dijamanti postali su "prirodni" dijamanti, simboli geoloških i istorijskih sila, našeg mesta u univerzumu, zajednice i zanatstva - nešto sasvim drugačije od bezdušnih, sintetičkih kamenova koje izbacuju industrijske laboratorije koje gutaju energiju. Od tada je tradicionalna industrija uložila stotine miliona dolara u proizvode i marketinške kampanje zasnovane na toj ideji. To je ogroman, skup, čak očajnički napor... i možda ipak funkcioniše.

Neki od najvećih proizvođača u industriji sastali su se u junu kako bi razgovarali o planovima za borbu, na intimnom okupljanju u elegantnom italijanskom restoranu na Upper East Sideu u Njujorku. Prezentacije su držali rukovodioci i PR stručnjaci iz De Beersa, Jareda, Signeta i Gemological Institute of America, industrijskog tela koje ocenjuje i iskopane i laboratorijski uzgojene dijamante. Vino je teklo, a atmosfera u prijatnom prostoru ispunjenom cvećem bila je optimistična. "Večeras je sve u znaku partnerstava", rekao je Cook. "I svega dobrog što dijamanti donose u svakoj fazi svog putovanja i priča koje o tome možemo da ispričamo."

Cook, izvršni direktor De Beersa | Dwayne Senior/Bloomberg

Najnovije strategije predstavljene su između porcija paste i stejka iseckanog na tanke šnite. Sve se vrtelo oko veze dijamanta sa prirodom, istorijom i čovečanstvom, u trenutku kada se ljudi suočavaju s veštačkom inteligencijom, dipfejk sadržajima i drugim obeležjima sve digitalnijeg sveta. "Autentičnost se vraća. Prirodno se vraća. Stvarno se vraća", izjavila je Colleen Rooney, direktorka u Signetu.

"Laboratorijski uzgojeni dijamanti su alternativni proizvod prirodnim dijamantima. Ta dva proizvoda mogu da postoje istovremeno", dodala je Susan Jacques, tadašnja predsednica GIA. "Optički, fizički i hemijski, oni su isti. Tu se sličnost završava." Zastala je, pogledavši po prostoriji. "Jedan je retko blago majke prirode. Drugi je proizvod koji je čovek stvorio pomoću tehnologije."

Ta tehnologija postoji decenijama, a razvili su je naučnici General Electric Co. tokom pedesetih godina prošlog veka. Za pravljenje sintetičkog kamena potrebna vam je šaka "semena" - komadića i tankih odlomaka dijamanata - i nešto industrijskog grafita, koji je, kao i dijamant, sastavljen od ugljenika. U jednoj od najčešćih metoda, sastojci se stavljaju u uređaj sličan ekspres loncu koji primenjuje ekstreman pritisak i temperaturu, oko 1.700 stepeni Celzijusa. Ugljenik iz grafita na kraju se topi i prelazi na semena, kristalizujući se u novi kamen. Za uzgoj dijamanta od jednog karata potrebno je otprilike nedelju dana.

Mašine u kompaniji Eterneva | Manoo Sirivelu za Bloomberg Businessweek

Pre 2020. godine gotovo svi su dijamante kupovali u fizičkim prodavnicama. Kupovina dijamanta velika je i često emotivna odluka, a kupci su želeli stručnost, objašnjenja i potvrdu da donose dobru odluku. Malo prodavnica držalo je laboratorijski uzgojene dijamante, a mnoge koje jesu pokušavale su da odvrate kupce od njih, naglašavajući da gotovo nemaju preprodajnu vrednost. Osim toga, dugo cene laboratorijskih dijamanata nisu bile mnogo drugačije od njihovih pandana nastalih u Zemlji. Sam De Beers nakratko je i sam eksperimentisao sa laboratorijskim dijamantima, lansirajući brend Lightbox 2018. godine, iako su neki konkurenti tvrdili da je cilj bio da se ti kamenovi zadrže na margini tržišta, uz naglasak na jeftinim modnim dodacima umesto na finom nakitu.

Priča o laboratorijski uzgojenim dijamantima zaista se promenila, kaže Golan, tokom pandemije kovida 19. Pošto je odlazak u fizičke prodavnice često bio nemoguć, a stimulativni čekovi ljudima davali dodatni novac za trošenje, startapi poput Aethera, Brilliant Eartha i Lusixa videli su svoju priliku. Društvene mreže preplavile su reklame za svetlucave minđuše i ogrlice po cenama već od nekoliko stotina dolara. Potražnja za dijamantskim minđušama posebno je porasla, kaže Golan, jer su svi toliko vremena provodili na video-konferencijama: "Ljudi su jedni druge gledali od ramena naviše i želeli su nešto svetlucavo i sjajno."

Cena imitacije

Prodaja sintetičkih dragulja nastavila je da dobija zamah tokom pandemije, rastući oko 40 odsto od 2022. do 2023. godine. U Indiji i Kini kompanije su punile skladišta mašinama sposobnim da proizvedu po 100 dijamanata odjednom. Prosečna maloprodajna cena laboratorijski uzgojenog dijamanta od jednog karata pala je za oko 75 odsto od 2020. do 2023, sa oko 3.400 dolara na približno 1.200 dolara, prema podacima Tenorisa. Pojavile su se nove boje, oblici i postavke, privlačeći dizajnere poput Jennifer Fisher, Mejuri i Jean Dousseta, čukununuka Louisa Cartiera. (Doussetov sajt nudi dijamante po meri za četiri nedelje ili manje - toliko o tektonskim pločama.) Milenijalci i kupci generacije Z masovno su ih kupovali, privučeni nižim cenama i percepcijom da nose manje etičkih i ekoloških problema.

Prosečna maloprodajna cena po dijamantu

Zelena krivulja su prirodni, crna veštački dijamanti | Izvor: Tenoris.bi

Paul Zimnisky, nezavisni analitičar i konsultant u industriji, kaže da su pravi problemi za tradicionalne kompanije počeli kada su, posle pandemije, prodavnice nakita počele da prodaju sintetičke uporedo sa iskopanim dijamantima. "Došli smo u situaciju u kojoj mnogi potrošači čak i ne znaju da može da se utvrdi razlika“, kaže on. "To je zaista bila katastrofa za industriju."

Decenijama je veleprodajna ponuda dijamanata bila pažljivo kontrolisan mlaz. Sada je postala više kao plima, sa jeftinim, velikim i gotovo savršenim kamenjem koja su preplavila tržište. De Beers i njegovi rivali držali su cene iskopanih dijamanata što su više mogli, trpeći pritom veliki pad prodaje. Ipak, podaci Bloombergovog indeksa DIAMINDX pokazuju da su cene pale više od 25 odsto od 2020. do 2024. Nekada procvetalo kinesko tržište gotovo se urušilo. "Kineskim potrošačima mnogo je stalo do dugoročne vrednosti", kaže Joshua Freedman, viši analitičar u Rapaportu, kompaniji za industrijske podatke i analitiku. "Videli su da su cene prirodnih dijamanata pale, a to je u velikoj meri ohladilo investicionu potražnju."

Laboratorijski uzgojeni kamenovi počeli su da osvajaju čak i ono što se smatralo sektorom najotpornijim na laboratorijske dijamante: ključno tržište vereničkog prstenja, koje danas u SAD vredi oko 12 milijardi dolara. Pre nekoliko godina vereničko i burmansko prstenje činilo je oko trećinu prihoda od prodaje prirodnih dijamanata, ali je taj udeo počeo da pada i sada je bliži 25 odsto. "Nekada bi kupac potrošio pet do deset hiljada dolara na dijamantski verenički prsten", kaže Zimnisky. "Sada ljudi misle da su dve ili tri hiljade dovoljne."

Marš sintetičkog kamenja

Kako je industrija laboratorijski uzgojenih dijamanata cvetala, prošla je i kroz sopstvenu transformaciju. Sunovrat cena primorao je mnoge startape iz prvog talasa da zatvore poslovanje - i naveo De Beers da ugasi Lightbox - otvarajući prostor novoj generaciji koja pomera granice onoga što dijamant može da bude i šta sve može da ukrašava. Danas se dijamanti stavljaju na nokte, maske za telefone, ogrlice za pse, pa čak i toalete.

Jedna od kompanija koja pomera te granice je Eterneva LLC iz Kerrvillea u Teksasu, koja se 2019. pojavila u emisiji "Shark Tank" i godišnje prodaje više od 1.000 kamenova. Umesto da koristi samo dijamantska semena i grafit, Eterneva u svoje proizvode ugrađuje ugljenik izdvojen iz pepela preminulih voljenih osoba, uključujući kućne ljubimce. Suizvršna direktorka Adelle Archer kaže da je dragulj gotovo sporedan deo priče. "Mi sebe zaista ne doživljavamo kao kompaniju koja se bavi dijamantima", kaže ona. "Dijamant je sredstvo kroz koje se vrednost izražava, ali mi smo kompanija koja se bavi krajem života. Kompanija koja slavi život."

Proces proizvodnje u kompaniji Eterneva | Manoo Sirivelu za Bloomberg Businessweek

Cene počinju od oko 3.500 dolara, iako većina kupaca troši najmanje dvostruko više, birajući veće dragulje ("Ovo je Teksas") ili posebne oblike i boje - srca i Longhorn narandžasta su popularni. Obično se ugrađuju u predmet koji kupcu nešto znači: ogrlicu ili prsten, pa čak i palicu za golf.

U Eternevinoj laboratoriji zidovi su prekriveni fotografijama ljudi i kućnih ljubimaca čiji je pepeo pretvoren u dijamante. Archer pokazuje fotografiju žene po imenu Karen. "Imala je rak dojke i veoma se angažovala u fondaciji Susan G. Komen. Verovatno možete da pogodite koju smo boju napravili za Karen: ružičastu. A sada njen muž učestvuje u svakoj Susan G. Komen šetnji s njenim ružičastim dijamantom."

 

Dijamanti kupaca u različitim bojama i oblicima u kompaniji Eterneva | Manoo Sirivelu za Bloomberg Businessweek

Eterneva koristi prilagođene mašine koje prave samo jedan kamen odjednom, kako bi i proces i proizvod delovali posebnije. Klijenti mogu da obiđu laboratoriju i sami pokrenu uređaj, započinjući transformaciju pepela voljene osobe u kamen. Inženjer Petrus Bothma razvio je mašine koje podsećaju na električno-plave frižidere sa presom nalik aparatu za vafle u sredini. "Visoku temperaturu dobijamo od grejača između dve čelične ploče, a zatim hidraulikom primenjujemo pritisak na ćeliju u kojoj raste kristal", objašnjava on. Ceo proces (izdvajanje ugljenika, priprema materijala i rast dijamanta) traje nekoliko meseci. U svakoj fazi Eterneva je u kontaktu s kupcem, razgovara s njim o preminuloj osobi i savetuje ga o mogućnostima.

Kompanija sarađuje sa pogrebnim preduzećima i kompanijama koje pružaju usluge vezane za kraj života, a razvija i potencijalne proizvode poput dijamantskih uređaja za skladištenje informacija. "Moći ćete da skenirate svoj dijamant i otvorite arhivu uspomena, poput video-snimaka i glasovnih poruka", kaže Archer. "Pa ćete moći da kažete: ‘Ovo je dijamant mog oca, a sada da vam pokažem ko je bio moj otac.’"

Dijamantski privezak napravljen od pepela kućnog ljubimca | Manoo Sirivelu za Bloomberg Businessweek

Dijamanti očigledno nisu prva roba koju je pogodio veliki poremećaj. Tokom vekova, tehnologija, putovanja i nove tehnike pretvorili su dragocenosti poput karanfilića, šafrana, papira, svile, crnog bibera i ljubičaste boje u stvari koje danas možete jednostavno da kupite u prodavnici.

Jedna upozoravajuća priča posebno se izdvaja Golanu, suosnivaču Tenorisa: biseri. Vekovima su bili među najvrednijim proizvodima na svetu, sakupljani u divljini iz malog broja vrsta ostriga i školjki. Ogrlica sa samo jednim nizom relativno ujednačenih bisera mogla je da košta više od milion dolara. Ali kada su ljudi početkom 20. veka naučili da ih komercijalno uzgajaju, biseri su izgubili najveći deo vrednosti, a cene se nikada nisu zaista oporavile. Danas uzgajivači mogu istovremeno da uzgoje stotine savršenih bisera u ogromnim ležištima školjki u koje se ubacuju sitne okrugle kuglice. Štaviše, kaže Golan, gotovo niko ne razume razliku. "Ljudi čak ne znaju šta znači 'kultivisani biseri'", kaže on.

Izbeći biserni put ka obezvređivanju neće biti lako za tradicionalnu industriju dijamanata. Ona se suočava sa tri glavna problema: diferencijacijom, reputacijom i cenom. Govoreći o prvom izazovu, Zimnisky se priseća kako je mnogo puta u prodavnicama nakita viđao iskopane i laboratorijski uzgojene dijamante zajedno u istoj vitrini. "Kada pitam prodavca koji je koji, oni kažu: 'Oh, moram da ga izvadim i pogledam'", kaže on. "Zašto biste u takvoj situaciji ikada platili deset puta više za prirodni dijamant?" Na tradicionalnim kompanijama je teret da jasno razlikuju svoj proizvod, dodaje.

Cook, izvršni direktor De Beersa, slaže se da je diferencijacija veliki problem. Kaže da je konfuzija među kupcima stvorila neku vrstu mutne sredine na tržištu, navodeći scenario u kojem kupci u luksuznoj juvelirnici plate nekoliko hiljada dolara za laboratorijski uzgojeni dijamant, misleći da su dobro prošli u poređenju s iskopanim. Istovremeno, isti sintetički kamen nekoliko ulica dalje može da se kupi za nekoliko stotina dolara. "Nesavesni trgovci mogli bi da iskoriste nedovoljno razumevanje kupaca i naprave maržu od 1.000 odsto", kaže Cook. Freedman iz Rapaporta kaže da se, za juvelire, sve svodi na profitnu maržu. Posle pandemije, kaže, "trgovci su zarađivali ogromne količine novca na laboratorijski uzgojenim dijamantima". Danas sirovi laboratorijski dijamant može da košta svega 15 dolara, dok se obrađeni može kupiti za 100 dolara i prodavati za 200 ili više.

Kako bi pomogao u rešavanju problema diferencijacije, De Beers je razvio DiamondProof, skener od 5.500 dolara za koji Cook kaže da može da identifikuje laboratorijski uzgojen dijamant za nekoliko sekundi. Kompanija prodaje te skupe uređaje juvelirima širom SAD. Glavni znak da je dijamant laboratorijski uzgojen? Kristali su gotovo potpuno ujednačeni, drugim rečima, previše su savršeni.

Drugi veliki problem tradicionalne industrije mogao bi se nazvati i njenim problemom "krvavih dijamanata", koji je postao očigledan tokom građanskog rata u Sijera Leoneu devedesetih godina. Tokom tog sukoba dijamante su vadili porobljeni ljudi, među njima i deca, a prodavani su kako bi se finansirala oružani sukobi. Dragulji koji su iskopani u takvim uslovima često su "prani" kroz globalni lanac snabdevanja.

Djimon Hounsou kao Solomon Vandy Regie u filmu "Krvavi dijamant" | Alamy

Do trenutka kada je film Blood Diamond ("Krvavi dijamant"), sa Leonardom DiCapriom u glavnoj ulozi, 2006. skrenuo širu pažnju na problem, industrija je već radila na popravljanju svog imidža. Jedan od najvažnijih mehanizama bio je Kimberley Process, međunarodni trgovinski režim koji, između ostalog, zahteva od zemalja izvoznica dijamanata da garantuju da njihovi dijamanti nisu povezani sa ratnim konfliktima i da primenjuju stroge standarde transporta i druge mere namenjene potvrđivanju porekla dragulja.

Za neke, međutim, stigma i dalje postoji. "Imamo kupce koji sede preko puta savetnika za nakit i kojima se još uvek pojavljuje slika krvavog dijamanta", rekla je Claudia Cividino, predsednica Jareda, na okupljanju u italijanskom restoranu u Njujorku. "Prosečan potrošač zaista ne razume dokle naša industrija ide kako bi osigurala da 99 odsto prirodnih dijamanata koji uđu u lanac snabdevanja do njega dođu kroz odgovorno nabavljanje."

Jared je isprobao brojne načine da ulije poverenje kupcima, uključujući i pompezno nazvanu liniju Storied Diamond Desert Sands of Eternity, koja kupcima omogućava da prate svoj kamen od prodavnice nakita sve do rudnika. GIA i De Beers uveli su blokčejn tehnologiju za praćenje pod nazivom Tracr Ltd. Na večeri je Cividino sledljivo poreklo nazvala "budućnošću prirodnih dijamanata". Mlađi potrošači, istakla je, pokazuju posebno veliku zabrinutost zbog radnih uslova i uticaja na životnu sredinu. "Ova tema poverenja veoma nam je važna", rekla je.

Ali etički lanci snabdevanja i sistemi praćenja doprinose i poslednjoj velikoj prepreci s kojom se tradicionalna industrija suočava: ceni. Laboratorijski uzgojeni dijamanti mogu da budu profitabilni čak i kada u sirovom obliku koštaju svega 15 dolara po karatu, dok iskopani dijamanti moraju da postižu višestruko veće cene. Kako bi ubedili kupce da plate premiju, veliki igrači u industriji napravili su ozbiljne investicije. Jedna od njih su promotivni dokumentarni filmovi, uključujući film Luca Jacqueta, oskarovca i reditelja ostvarenja "Marš pingvina" (March of the Penguins), kao i film u kojem glumi Lily James, poznata iz serije Downton Abbey. Druga investicija odnosi se konkretno na De Beers: linija "Desert Diamonds", kojom su braon i nijanse viskija, dugo smatrane manje poželjnim i vrednim od bezbojnih dijamanata, dobile novi identitet.

U filmu "Dijamant je rođen" (A Diamond Is Born: A Story Billions of Years in the Making), Jacquet primenjuje isti tretman koji je dao pingvinima na iskopane dijamante, prateći dijamant veličine loptice za golf od njegovog praistorijskog nastanka do trenutka kada se ugrađuje u prsten u Bocvani. Na tom putu, svetlucavi junak biva nošen nizvodno razbesnelom rekom, preko njega prelazi slon, a ljudi iz plemena mu se dive. "Da li su upravo zato što su obožavali svetlost ovom kamenu pripisivali toliku moć?", pita narator govoreći o praistorijskim kulturama. "Da li je pružao utehu tim ljudima zbijenim u strahu od mraka?" Do sada je video na YouTubeu pogledan oko 8.000 puta.

U filmu Real, Rare, Responsible: Lily James Discovers Canada’s Northwest Territories, glumica posećuje rudnike na snežnoj kanadskoj tundri i razgovara sa pripadnicima autohtonih zajednica koji tamo rade. Saznaje da su rudnici pažljivo projektovani tako da imaju minimalan uticaj na životnu sredinu. "Kada postoje transparentnost, komunikacija i sporazumi između industrije dijamanata i ljudi koji tamo žive, to može da donese mnogo dobrog", kaže ona. "Značaj zemlje i veze sa zemljom, sa precima i njenim očuvanjem, za mene je zaista veoma, veoma snažan." Real, Rare, Responsible, koji se završava scenama u kojima James posmatra polarnu svetlost dok autohtoni stanovnici sviraju bubnjeve, bio je uspešniji od A Diamond Is Born, bez sumnje zahvaljujući slavi svoje zvezde, sa oko sedam miliona pregleda na YouTubeu.

Što se tiče kampanje Desert Diamond, Cook kaže da je bila uspešna. De Beers je uzeo sporo prodavane braon dijamante iz jugozapadne Afrike i predstavio ih kao retke, ali autentične proizvode svog okruženja. Kompanija je kolekciju predstavila krajem prošle godine u galeriji u njujorškom Chelsea distriktu, a među gostima su bile glumica Teyana Taylor i pevačica Ciara. Ogromne kestenjaste dine Namibije projektovane su na zidove, dok su vitrine bile prepune svetlucavih kamenova boje ćilibara i čokolade, ugrađenih u ogrlice, prstenje i teniske narukvice. Jednu od narukvica nosila je Taylor Swift na omotu albuma The Life of a Showgirl. Jedna ogrlica pojavila se na fotografisanju Bad Bunnyja. Nekoliko meseci kasnije, društvene mreže preplavili su snimci glumice Rose Byrne koja na crvenom tepihu na dodeli Oscara nosi ogrlicu Desert Diamond. U maju je Rihanna nosila ćilibarske dragulje na Met Gali.

Cook kaže da kupci za dragulje govore: "Sviđa mi se što predstavljaju boju peščanih dina. Ispričajte mi nešto više o pustinjama Bocvane i Namibije." To je sasvim drugačija priča o poreklu od one koja je decenijama narušavala ugled industrije. A podaci kompanije podupiru tvrdnju izvršnog direktora da kupci zaista kupuju: prodaja braon dijamanata skočila je gotovo 20 odsto u prva tri meseca 2026. godine. Druge kompanije krenule su stopama De Beersa, nudeći slične linije u toplim, smeđim tonovima.

Dijamanti čine 80 odsto izvoza Bocvane i oko trećine državnih prihoda, te su decenijama temelj njene ekonomije | Bloomberg

Freedman kaže da su Desert Diamonds privlačni pre svega kupcima koji žele da "pokažu da je njihov dijamant prirodan". Ti kupci su, uglavnom, i bogati. Kupci iz višeg cenovnog segmenta, kaže Cook, "i dalje cene ono što je zaista retko. Ako ljudi nameravaju da potroše mnogo novca, kupiće prirodne dijamante." Čini se da to pravilo važi širom tržišta dijamanata. Prodaja bezbojnih iskopanih kamenova od jednog karata ili manje pala je sedam odsto od prošle godine, a pale su i cene. Kupci koji nisu bogati i dalje očigledno gravitiraju laboratorijski uzgojenom segmentu, gde mogu da priušte veći kamen boljeg kvaliteta.

Golan sumnja da su laboratorijski uzgojeni dijamanti zapravo podstakli tržište iskopanih dijamanata na samom vrhu, stvarajući ukus za veće kamenove. Prosečan dijamant koji se danas prodaje ima dva karata, kaže on, i taj prosek svakog meseca lagano raste. Seća se priče jednog juvelira iz Majamija o ženi koja je ušla u radnju želeći da kupi dijamant od najmanje četiri karata, približno veličine jedne M&M bombone. Kada ju je juvelir pitao zašto želi toliko veliki kamen, odgovorila je: "Moja kućna pomoćnica hoda okolo s dijamantom od četiri karata. Ne mogu da dozvolim da me moja kućna pomoćnica nadmaši."

Prema Golanu, preprodajna vrednost takođe ostaje važan argument u korist iskopanih dijamanata. Podaci njegove kompanije pokazuju da se očekivani povraćaj smanjio u odnosu na 2020, kada su dragulji mogli da postignu oko 90 odsto prvobitne kupovne cene, ali je i dalje solidan, oko 70 odsto. Taj pad možda je umanjio privlačnost iskopanih dijamanata u Kini, ali je i dalje daleko bolji od laboratorijski uzgojenih, koji obično postižu deset odsto ili manje od prvobitne cene, kaže on.

De Beers je 2025. proizveo 21,7 miliona karata sirovih dijamanata, od čega oko 15,1 milion u Bocvani | Bloomberg

Uprkos tome, nestanak srednjeg segmenta tržišta i dalje potresa industriju. Ove godine zatvoreno je nekoliko velikih rudnika. "To je teška realnost za rudarske kompanije, jer je veliki deo njihove proizvodnje postao mnogo teže prodati", kaže Dan Mano, izvršni direktor Rapaporta, dodajući da će industrija dijamanata biti "manja nego u prošlost". Bloomberg News je izvestio da je De Beers morao drastično da snizi cene mnogih svojih komada zbog veoma slabe potražnje. Ponuda u veleprodaji sada je tek delić onoga što je bila pre samo deset godina, dok su veliki, visokokvalitetni kamenovi čija prodaja raste izuzetno retki. Dodatnu dramu predstavlja činjenica da je i sam De Beers na prodaju. Ako ga kupi private equity fond ili sličan investitor, novi vlasnik mogao bi da bude manje zainteresovan za marketing luksuznih dragulja kao posebnih proizvoda, a više sklon tome da kompaniju rasproda u delovima.

Ipak, Zimnisky kaže da je optimista i veruje da će se iskopani dijamanti oporaviti. Na kraju krajeva, kaže, ljudi na njih troše novac vekovima, iz razloga koji su oduvek prkosili logici. Još 1776. godine Adam Smith je u The Wealth of Nations ("Bogatstvo naroda") razmišljao o tome zašto ljudi troše toliko novca na dijamante, primećujući da dijamant ima "gotovo nikakvu upotrebnu vrednost. Ali se za njega često može dobiti veoma velika količina druge robe." Potražnja za tim draguljima, zaključio je, "u potpunosti proizlazi iz njihove lepote", koja je "u velikoj meri uvećana njihovom retkošću, odnosno teškoćama i troškovima njihovog vađenja iz rudnika".

Zimnisky slično tvrdi da je vrednost dijamanata oduvek bila povezana sa emocijama, radoznalošću i pričom: "Postoji nešto urođeno u nama zbog čega cenimo retke i dragocene dragulje. Mislim da nam je to na neki način usađeno."

Uveren je da će upravo ta duboko usađena potreba pomoći dijamantima da prežive sintetičku oluju, uz uglavnom očuvanu vrednost. "Garantujem da će prirodni dijamanti doživeti drugi dolazak", kaže on. "Oporaviće se iz ovih padova. Gotovo sam siguran u to."