Kako je tetoviranje postalo rastući segment lifestyle industrije?

Ishan Rana, tatu majstor iz Vadodare u Indiji, postavio je Ginisov rekord prošle godine tako što je uradio 74 tetovaže na 64 osobe neprestano radeći 91 sat, izveštava Fortune Business Insights. Isti izvor navodi primer Mad Rabbita, američkog brenda za prirodnu negu tetovaža, koji je 2022. dobio četiri miliona dolara investicije za širenje maloprodajnog prisustva i portfolija proizvoda.

Ephemeral je takođe još jedan američki brend koji je prikupio oko 20 miliona dolara u finansiranju samo četiri meseca nakon lansiranja ovog startapa iste godine. Rastuće investicije u ovom sektoru sugerišu da tetoviranje, koje se smatra podsegmentom modne i lajfstajl industrije, brzo napreduje kao kategorija širom sveta.

Fortune business insights.com

 

Sa izuzetkom perioda pandemije, kada su se umetnici suočili sa gubitkom prihoda, globalno tržište tetovaža doživljava značajan rast i popularnost tokom prethodne decenije. Vrednost tržišta procenjena je na 2,03 milijarde dolara prošle godine sa projektovanom stopom rasta od 10,2 odsto do 2032. Evropa dominira sa udelom od 33,5 procenata u 2023.

I dok sveukupno tržište luksuza i lajfstajla slabi, istražujemo koji faktori utiču na rast ovog segmenta u razgovoru sa Anom Mijović, tatu umetnicom iz Beograda koja se bavi tetoviranjem više od 15 godina u raznim delovima sveta, a poslednjih deset godina u svom studiju u istočnom Londonu. Ona objašnjava da se u svetu tetovaža, i pored naprednih mašina, i dalje najviše cene ručne tetovaže, jer su samo delo, ali i umetnici koji tako rade, više vrednovani.

Kao neke na koje treba obratiti pažnju navodi Adam Sagea, Inal Bereskov, Mattia Calvi, Yann Black. Oni imaju veliki broj pratilaca na Instagramu, gde se korisnici mogu upoznati sa novim trendovima i kreacijama. Neki umetnici su tolike zvezde da je termin potrebno zakazati i nekoliko godina unapred, objašnjava Mijović. Ona smatra da ova onlajn izloženost ne samo da je povećala vidljivost tatu umetnika već je i inspirisala ljude da se tetoviraju prikazivanjem raznih umetničkih stilova i dizajna.

Osim sveprisutnosti društvenih mreža, ona smatra da su tehnološke inovacije još jedan od važnih faktora rasta industrije. 

"Poboljšana oprema za tetoviranje i visokokvalitetni pigmenti učinili su proces sigurnijim, preciznijim i manje bolnim za klijente. Pored toga, uvođenje tehnologije za lasersko uklanjanje tetovaža dodatno je podstaklo tržište, jer pruža opciju za osobe koje žele da modifikuju ili uklone postojeće tetovaže", kaže naša sagovornica. Ona kaže da sada ima naprednih generacija olovaka (penova) koje olakšavaju posao, i to samo u jednoj ‘mašini’, dok su se pre samo deset godina za isti efekat morale koristiti i četiri ‘mašine’, odnosno olovke.

Takođe, Mijović navodi da je sve veća potražnja za veganskim proizvodom odnosno uslugom. "Sve veća zabrinutost potrošača zbog štetnih efekata mastila na bazi hemikalija podstiče potražnju za njihovim prirodnim alternativama, i to je generator rasta na mikronivou." Ni ova industrija nije imuna na motivaciju za potrošnju mladih generacija koji sve više daju prednost iskustvu u odnosu na posedovanje luksuznih stvari. Tako je i planiranje nove tetovaža deo celokupnog iskustva u kojem je podjednako važno i samo putovanje.

 

 

Mijović kaže da je nova tetovaža povod oko koga se planira putovanje i godinama unapred na neku daleku destinaciju, recimo Južnu Koreju, Tajland, Japan. Ona navodi da su razlog za to i sve popularniji umetnici iz tog dela sveta, na primer, Horiyoshi iz Japana, Zimoon iz Seula. Mnogi umetnici isto tako posećuju druge destinacije na kojima ima najviše potražnje, sajmove i slične konferencije i nude zainteresovanima da rezervišu termine za svoje tetovaže.

Mijović kaže da kada govorimo o iskustvu, svakako ne treba prenebregnuti ni emotivni značaj tetovaža. Povod za novu tetovažu može biti bilo koji emotivni uzrok, lep ili tužan, godišnjice, pa isto tako i poseta nekim egzotičnim lokacijama ili destinacijama od ličnog značaja za klijenta. "Sve više klijenti traže specifične paterne koji odražavaju njihovu individualnost i lična iskustva."

Ona izdvaja kao jedno od putovanja na koji se mnogo ljubitelja tetovaža odlučuje - poseta azijskim zemljama zbog mandala tetovaže. Mandala (sanskritska reč za krug) predstavlja umetničku interpretaciju uzvišenih koncepata i dubokog spiritualnog značenja. Simbol se koristi u duhovnom, emocionalnom i psihološkom radu kako bi se usmerila svest ka dubljim nivoima razumevanja.

Nastale su kada su prvi budistički monasi putovali po Aziji, propovedajući novu religiju. Dok su putovali, nosili su mandale sa sobom i doneli praksu njihove izrade u Tibet, Kinu i Japan. Iako potiču iz budizma, mandale su se brzo pojavile u hinduizmu ali i u drugim religijama. Ovaj simbol i dalje je jedan od omiljenih inspiracija za tetovaže, smatra naša sagovornica.

 

 

 

Od popularnih motiva sa balkanskog podneblja, Mijović ističe "hrvatske tribale", čiji motiv i sama ima na obe ruke. Naime, hrišćanke hrvatskog porekla su se u vreme Otomanskog carstva tetovirale ovim simbolima kako bi se zaštitile u slučaju otmice. Ako bi bile otete, ove tetovaže su im omogućavale da se uvek sećaju svoje vere i porekla u slučaju da budu preobraćene na islam. Ceremonija tetoviranja nazivana je "sicanje" ili "bocanje". Obično su je izvodile starije žene, primenjujući mešavinu uglja ili baruta, meda i mleka nakon što je simbol bio tetoviran na telu pomoću igle. Ove tetovaže su se najčešće nalazile na rukama, prstima, podlakticama, na gornjem delu ruke ali i grudima.

Hrvatski tribali/Privatna arhiva

 

Atlas Obscura objašnjava da se dokazi o postojanju tetovaža na ovim prostorima pronalaze još u periodu antičke Grčke. Stari Grci su, navodi se, prikazivali ljude sa Balkana sa tetovažama, a arheolozi koji su radili u toj regiji otkrili su bronzane igle za tetoviranje u grobovima starim 3.000 godina. Neki od drevnih dizajna čine se univerzalnim, kao što je krug, odnosno kolo, koji predstavlja porodicu i jedinstvo; a naziv se i danas koristi za tradicionalni ples koji se i dalje izvodi na venčanjima i drugim proslavama.

Veće tetovaže nisu nužno i skuplje

Jedan od glavnih faktora koji utiču na cenu tetovaža je svakako njihova veličina. Veće generalno zahtevaju više vremena, rada i materijala. Kompleksne tetovaže sa više boja i detalja takođe će biti skuplje iz istog razloga. One sa jednostavnim dizajnom, poput crteža linija i malih natpisa, uglavnom su znatno povoljnije od velikih, složenih dizajna koji zahtevaju konsultacije, čekanje na termin i višesatni rad.

Ali to nije uvek pravilo jer tetovaže koje se nalaze na osetljivijim mestima, kao što su tetovaže na licu, rukama mogu biti skuplje bez obzira na veličinu, objašnjava Mijović. Ovo je zbog toga što su te lokacije teže za rad i zahtevaju veću pažnju zbog detalja. Naravno, na cenu utiče i stručnost, iskustvo i popularnost samog umetnika. Tako je i slučaju najskuplje tetovažu na svetu, koja je procenjena na 924.000 dolara.

Iako se većina tetovaža radi mastilom, ova ukrasna tetovaža je napravljena sa 612 Shimansky Ideal Cut dijamanata od 0,5 karata. Dijamanti su postavljeni na tetovažu modela i ambasadorke brenda Shimansky, Minki van der Westhuizen, pomoću lepka na bazi vode tokom osam sati.

 

 

Takođe na cenu utiče i spisak poznatih klijenata. Tako, Scott Campbell koji je svojom umetnošću obeležio tela Marca Jacobsa, Courtney Love, Oralnda Blooma, Roberta Downey Jr naplaćuje 2.000 dolara za prvi sat i 200 za svaki dodatni. Iako se njegovo lično bogatstvo procenjuje na 10 miliona dolara, njegov rad nije i najskuplji. Umetnik Joaquin Ganga naplaćuje 100.000 dolara na dan i poznat je po tome što angažuje čitav tim tatu majstora kako bi klijent što pre dobio kompleksni rad u samo jednom danu.

Neki od njih su i sami slavne ličnosti. Recimo, Ami James, koji je vlasnik Love Hate Tattoo Studija u Majamiju. Najpoznatiji je po svojim pojavljivanjima u TV emisijama Miami Ink, NY Ink i The Tattoo Shop. Sa više od 30 godina iskustva, specijalizovao se za tetoviranje u japanskom stilu. Njegovo bogatstvo procenjuje se na 5,1 miliona dolara.

Inače trendovi i stilovi tetoviranja nadahnjuju i druge industrije. Upravo popularnost japanskog stila tetoviranje koje se dovodi u vezu sa misterioznim svetom jakuza doprinelo je da ovaj oblik umetničkog izraza bude inspiracija i za mnoge knjige u kojima se prikazuju dominantni motivi i njihova značenja.

Japanski uticaj prisutan je i kod verovatno najpoznatijeg tatu majstora na svetu, Don Ed Hardyja, takozvanog "Kuma moderne tetovaže", koji je ostvario snažan uticaj na razvoj modernih stilova tetoviranja još od 1969. godine. On je kasnije dodatno popularizovao industriju svojim brendom odeće i aksesoara - Ed Hardy. Ove godine je kompanija Iconix preuzela globalnu glavnu licencu investicijom od 55 miliona dolara i još sedam miliona na osnovu performansi za akviziciju. Fashion Network izveštava da grupa procenjuje da će brend Ed Hardy generisati ukupne godišnje prihode od licenci od približno 15-16 miliona dolara. Lično bogatstvo samog umetnika procenjuje se na 250 miliona dolara. Muške majice sa nekim od njegovih ikoničnih tetovaža koštaju 85 dolara.

 

 

 

Pored tradicionalnog tetoviranja, ovo rastuće tržište obuhvata i druge povezane segmente kao što su privremene tetovaže, proizvodi za negu tetovaža i usluge uklanjanja tetovaža. Ali, sugeriše naša sagovornica, umetnički značaj trajnih tetovaža postaje sve cenjenija, ali i lukrativnija vrednost i pokretač i drugih biznisa. U ovom slučaju, zbog toga činjenice da tetovaže nakon smrti zapravo nadžive telo. To je i jedan od razloga za porast broja kompanija koje se bave inovativnim metodama pažljivog uklanjanja i očuvanja tetovirane kože, pretvarajući je u uokvireni umetnički rad.

Na primer, kompanije poput Save My Ink Forever koja nudi korisnicima uokvireni umetnički rad sa tela preminule voljene osobe u roku od tri meseca od trenutka smrti, u ramu koji najbolje odgovara stilu tetovaže, uz muzejski kvalitet UV stakla. Cena su neretko daleko više od inicijalnih tetovaža i iznose od 1.700 dolara za individualne tetovaže do 100.000 dolara kada je u pitanju tetovaža koja je pokrivala celo telo.

Ovo je pokrenulo i niz drugih servisa, pa i usluge pravnog konsaltinga u ovoj oblasti. Uglavnom zbog neregulisanog pravnog statusa o tome da li ovakvo umetničko delo može biti u vlasništvu nekoga, odnosno da li se testamentom može ostaviti u nasleđe. Mogućnost očuvanja tetovaže kako bi se poklonila drugima nakon smrti postala je aktuelna 2018. godine, kada je Nacionalna asocijacija za očuvanje umetnosti kože, udruženje tatu umetnika i entuzijasta, počela da reklamira svoje usluge u Engleskoj.

Fortune business insights.com

 

"Princip uobičajenog prava je da ljudsko telo ne može biti u vlasništvu, tako da osoba ne može da raspolaže svojim telom ili delovima tela kroz testament", objašnjava se na sajtu jednog od pravnih savetnika koji se bavi ovim pitanjem. Dakle, poklon tetovaže možda još uvek nije pravno regulisan, ali to ne sprečava porodice da tako sačuvaju deo tela voljenih. 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar