Kako da obiđete sve tri baltičke zemlje za sedam dana

Moje dublje interesovanje za baltičke zemlje počelo je gledanjem emisije "Hairy bikers" (Čupavi bajkeri) kroz plejadu kulinarskih blaga regiona koje su predstavili. Si King i, nažalost sada pokojni Dave Myers, svojim šarmantnim pristupom uspeli su da me dovoljno zaintrigiraju za taj deo sveta, ali je prava očaranost tim regionom za mene počela posetom sve tri zemlje.

Većina ljudi krene od Litvanije, preko Letonije do Estonije, ali sam ja, zbog logistike, krenula obrnutim smerom i mislim da nema razlike odakle krenete. Ono što je sigurno jeste da ćete uživati, makar posetili samo jednu od tri zemlje. 

Putovanje od jedne do druge zemlje može da bude vozom, što je bio moj izbor od Estonije to Letonije, i to traje oko šest sati; ili autobusom, što sam uradila na putu od Letonije do Litvanije, što je trajalo oko tri sata. Oba načina putovanja su bila udobna, pristupačna i  jednostavna. Isto možete da uradite i kolima, jer su putevi dobri. Engleski jezik priča veliki broj ljudi, mada mi je bilo simpatično da mi se u Talinu većina ljudi obraćala na ruskom, što daje priliku za poznavaoce da obnove znanje. 

 

Estonija – kultura ukorenjena u prirodi

Estoniju poslednjih godina najviše prepoznajemo po digitalizaciji, kao globalnog lidera u elektronskoj upravi, gde se 100 odsto svih javnih usluga pruža onlajn, i kao prvu zemlju u svetu koja je ponudila glasanje preko interneta. Estonija je i zemlja koja ima najviše startapova u Evropi po broju stanovnika, a Talin, glavni grad, prošle godine imenovan je za najbolji grad u svetu za startapove, pa ne čudi da se digitalni nomadi sve češće odlučuju da tamo borave, jer im zemlja nudi izvanredne uslove. 

Međutim, Estonija je mnogo više od toga – ona je mešavina srednjevekovnog i modernog, ručne izrade i visoke tehnologije, baltičkog i nordijskog. 

Ruska pravoslavna katedrala Aleksandra Nevskog | Nataša Kočiš

Talin – otvoreni muzej prirode

Sam Talin je po mnogo čemu jedinstven grad. Stari deo grada, čije poreklo datira još iz 13. veka, proglašen je kao mesto UNESCO svetske baštine. Talin deluje kao muzej na otvorenom; nema parka, ulice, pa ni grana po lokalnim parkovima i šumama, gde nema nekog zanimljivog eksponata ili spomenika, pa ne čudi da u gradu ima preko 60 muzeja i galerija. 

 

Crkva Svetog Olafa u Talinu (u sredini) Nataša Kočiš

Šta videti u Talinu

To je grad tvrđava, a stari deo grada je podeljen na dva dela – Gornji i Donji grad. U Gornjem gradu, koji je takođe poznat i kao Toompea, postoje razne glavne atrakcije, kao što su srednjovekovni zamak Toompea, gde se nalazi estonski parlament, Riigikogu. Tu je i luteranska katedrala Svete Marije (St Mary’s Cathedral), poznata i kao Kupolna crkva, koja je izgrađena u 13. veku, kao i ruska pravoslavna katedrala Aleksandra Nevskog koja je završena 1900. godine, kada je Estonija bila deo Ruskog carstva. Sama crkva datira iz vremena rusifikacije u 19. veku i podignuta je direktno preko puta zamka Toompea kako bi se demonstrirala ruska nadmoć. Crkva je poznata i po tome što ima najveće zvono u Talinu, teško 15 tona, koje je jedno od 11 koja se nalaze u tornjevima. 

Nataša Kočiš

Donji grad, poznat i kao All-linn, jedan je od najbolje očuvanih srednjovekovnih gradova u Evropi gde su glavne znamenitosti Trg gradske kuće, gradski zid i kule, posebno kula "Debela Margareta", lokalitet koji je deo svetske baštine UNESCO-a, i koji pruža pregled pomorske trgovine, profesija i plovidbe od srednjeg veka do ere jedrenjaka, parnih i motornih brodova.

Tu je i nekoliko znamenitih srednjovekovnih crkava, uključujući crkvu Svetog Olafa, za koju se veruje da je izgrađena u 12. veku i da je bila centar skandinavske zajednice starog Talina pre nego što je Kraljevina Danska osvojila Talin 1219. godine. Ova crkva je nekada bila najviša zgrada na svetu (od 1549. do 1625. godine), a danas je njena kula visoka 124 metra i, štaviše, možete stajati na njenom samom vrhu! Potrebna je dobra kondicija da se popnete, ali vredi svake kapi znoja zbog pogleda koji će biti pred vama.  

Talin - Parlament i Toompea zamak | Nataša Kočiš

U Donjem gradu nalazi se i crkva Svetog Nikole, srednjovekovna crkvena građevina prvobitno izgrađena kao katolička crkva u 13. veku, koja postaje luteranska tokom protestantske reformacije 1520-ih. U njoj se nalazi Muzej Niguliste, ogranak Umetničkog muzeja Estonije, koji se uglavnom fokusira na crkvenu umetnost od srednjeg veka nadalje, a koristi se i kao koncertna dvorana.

Topla preporuka je da posetite i Kadriorg palatu iz 18. veka, otprilike dva kilometra od centra grada, koju je osnovao ruski car Petar I 1718. godine. Palata je dobila ime Kadriorg, što na estonskom znači "Katarinina dolina", u čast njegovoj supruzi Katarini I. U palati se trenutno nalazi Kadriorški umetnički muzej, ogranak Umetničkog muzeja Estonije, u kojem je izložena strana umetnost od 16. do 20. veka. 

 

Tartu – neočekivan bonus

Sasvim neplanirano i impulsivno otišla sam i do Tartua na jedno popodne, koji je otprilike 185 km jugoistočno od Talina, gde sam vozom stigla za nešto duže od dva sata. Tartu je drugi po veličini grad u Estoniji i često se smatra intelektualnim i kulturnim centrom zemlje, zahvaljujući jednom od najstarijih univerziteta u severnoj Evropi. Zato ne čudi da je ovaj grad prošle godine imenovan i za Evropsku prestonicu kulture. 

U Tartuu vredi posetiti Brdo Toomemegi (Toomemägi Hill), gde se nalaze ruševine Tartuske katedrale, jedne od najistaknutijih primera ciglene gotike u Staroj Livoniji, i jedine srednjovekovne crkve sa dva tornja u Estoniji.  Nezaobilazna je i skulptura i fontana "Studenti koji se ljube", jedan od najprepoznatljivijih simbola Tartua. Fontana stoji na istom mestu od 1948. godine, kada su je mladenci i njihovi gosti posećivali za sreću. 

Jedna od najimpresivnijih zgrada je Nacionalni muzej Estonije, koji se prostire na 6.000 kvadratnih metara izložbenog prostora i izgrađen je preko mosta, na bivšoj sovjetskoj vojnoj bazi. Stalna kolekcija se sastoji od arheoloških nalaza do sovjetskog doba i današnje Estonije.

"Studenti koji se ljube" u Tartuu |Nataša Kočiš

Jedan od dva zanimljiva detalja u gradu koja su meni lično privukla pažnju, jeste pab "Pusirohukelder" (The Püssirohukelder), koji drži Ginisovu knjigu rekorda za pab sa najvišim plafonom. Izgrađen 1767. godine, ovaj pab, koji nudi fantastičan izbor lokalne hrane i pića, nalazi se u istorijskom barutnom podrumu, a njegov plafon se uzdiže na približno 10,2 do 11 metara.

U gradu je i irski pab, gde se nalazi simpatična bronzana skulptura, postavljena 1999. godine, dva pisca koji sede na klupi i deluju kao da razgovaraju – irski Oscar Wilde i estonski Eduard Vilde. Zanimljivo je da je repliku ove statue Estonija poklonila gradu Goloveju (Galway) u Irskoj 2004. godine, povodom njihovog ulaska u Evropsku uniju iste godine. Ova dva pisca, koliko je meni poznato, nikada se nisu sreli, niti su se ikada dopisivali, ali sama statuta, u oba grada, svake godine privlači veliki broj posetilaca. 

Statua - susret dva pisca u Tartuu | Nataša Kočiš

Ipak, moje najveće otkriće u Estoniji bila je čokolada "Kalev", koja stoji rame uz rame sa onima iz Belgije ili Švajcarske, a čiji počeci datiraju još iz 1806. godine u Starom gradu Talina. Ono što ovu kompaniju izdvaja od mnogih, a što je veoma simptomatično za celu Estoniju, jeste odnos prema zaštiti životne sredine, ekološkoj održivosti i borbi protiv globalnih klimatskih promena, što oni smatraju  kolektivnom društvenom odgovornošću. 

 

Letonija – kreativna meka sa prelepom prirodom

Letonija je destinacija o kojoj sam najmanje znala pre putovanja, a koja mi je bila najpoznatija po Izboru za pesmu Evrovizije i teniserki Jeleni Ostapenko, pa je upoznavanje te zemlje bilo najslađe, a obilazak Rige je na mene ostavio najjači utisak. 

Zemlja koja odiše ponosom i kulturom, u poslednjih par godina postala je popularna kao eko-turistička destinacija jer je  priroda impresivna - od mora, preko brojnih jezera, do gustih šuma. Letonija ima i najširi vodopad u Evropi – Venta Rapid (Ventas Rumba). Širok je 249 metara, a tokom prolećnih poplava ponekad dostiže 270 metara. Visina vodopada varira od 1,80 do 2,20 metara, u zavisnosti od nivoa vode u reci, ali je moguće hodati preko njega, pa i plivati, zbog čega je prilično popularna atrakcija tokom leta.

Nataša Kočiš

Letoniji takođe možemo da se zahvalimo i za farmerke! Naime, Jacob Davis, rođeni Letonac, radio je kao krojač sa Levi Straussom, nakon što je emigrirao u SAD, a njih dvojica su 20. maja 1873 dobili američki patent za izradu radnih pantalona ojačanih metalnim zakovicama, što je označilo rođenje jednog od najpoznatijih odevnih predmeta na svetu: plavih farmerki, od kojih su najpoznatije "leviske". 

Inače, Letonke su među najvišim ženama na svetu, a najpopularniji sport u zemlji je – hokej na ledu, pa tek onda košarka. 

Letonija je možda najpoznatija po ćilibaru koji se nanosi duž baltičke obale, gde ga lokalno stanovništvo sakuplja da bi ga prodavalo turistima. Ovaj ćilibar je učinio region poznatim među ljubiteljima nakita, trgovcima i arheolozima, a u Rigi je nemoguće proći pored većeg broja prodavnica, a da nemaju barem nekakav izloženi nakit i artefakt od ćilibara.

 

Riga – biser na obali Daugave

Osnovana na samom početku 13. veka, Riga je takođe poznata kao Pariz istočne Evrope - mešavina ruskih, nemačkih i letonskih uticaja. Poslednjih godina postao je česta destinacija za momačke i devojačke večeri, zbog pristupačnih cena i veoma živahnog noćnog života. Ipak, na mene je najveći utisak ostavila arhitektura - kosmopolitska, klasična, eklektična i iznenađujuća.

Crkva Svetog Petra u Rigi | Nataša Kočiš

 

Šta videti u Rigi

Najbolji način da upoznate Rigu jeste da šetate po Starom gradu, koji se nalazi na UNESCO-voj listi svetske baštine. Sa više zgrada u Art Nouveau stilu nego bilo koji drugi grad na svetu, Riga pruža mnoštvo građevina za uživanje, bilo da ste ljubitelj arhitekture ili jednostavno njen obožavalac. Riga se smatra i mestom odakle su vikinški brodovi kretali u osvajanja. 

"Tri brata" su tri najpoznatije i najstarije kuće u Rigi, a legenda kaže da su dobile nadimak ne samo zato što su spojene nego i zato što su ih izgradili muškarci iz iste porodice. Bela kuća je sagrađena u 15. veku, žuta u 16. veku i zelena u 17. veku, a u njima se sada nalazi Muzej arhitekture.

Mačka kao zaštitni znak Rige | Nataša Kočiš

Katedrala u Rigi jedno je od najprepoznatljivijih obeležja grada. Sagrađena u 13. veku, ova građevina je najveća srednjovekovna crkva u baltičkim zemljama. Katedrala je poznata po prelepom gotičkom, baroknom i romaničkom stilu, kao i po čuvenim orguljama, koje su jedne od najvećih u Evropi. Unutrašnjost katedrale deluje kao muzej zbog broja izloženih artefakata. Nedaleko od Katedrale je barutna kula - jedini element riškog sistema utvrđenja koji je sačuvan do danas. U srednjem veku, ova kula je bila važna odbrambena tačka jer je štitila grad sa severa. Danas, kula pripada ogranku Letonskog vojnog muzeja koji je domaćin nekoliko stalnih istorijskih izložbi.

Srce starog grada Rige | Nataša Kočiš

Spomenik slobode, memorijalni spomenik izgrađen 1935. godine i visine 42.7 metra, posvećen je vojnicima koji su izgubili život tokom letonskog rata za nezavisnost, između 1918. i 1920. godine. Na vrhu je statua žene koja drži tri zlatne zvezde, koje predstavljaju letonske istorijske regione Kurzeme, Vidzeme i Latgale. Odmah pored Spomenika slobode nalazi se zelena oaza u centru Rige – park Bastejkalna (Bastejkalns park), ujedno i jedno od najromantičnijih mesta jer se odlikuje uskim stazama, alejama drveća, kamenom baštom, vodenom kaskadom i zapanjujućim pogledom na grad. Nastao na mestu starih bedema, poznat je po zelenim površinama, kanalima, mostovima i fontanama, pa ukoliko je lepo vreme u Rigi, možete i da se provozate brodićem. U neposrednoj blizini parka nalazi se i Letonska nacionalna opera, raskošna zgrada u neoklasičnom stilu, koja je kulturni simbol Rige. 

Detalj sa zgrade u Rigi | Nataša Kočiš

U Rigi ima nekoliko crkava, ali se čini da je najpopularnija i najposećenija crkva Svetog Petra, koja se prvi put pominje još daleke 1209. godine. Ova crkva nije samo poznata po svojoj bogatoj istoriji već i po originalnom tornju. Dugo je ova crkva bila najviša zgrada u prestonici, sa svojim tornjem visokim 123 metara, sve dok Riški televizijski toranj nije preuzeo tu titulu. Danas je posetiocima omogućeno da se (liftom) popnu na toranj kako bi uživali u panoramskom pogledu na grad i Daugava reku. 

Nataša Kočiš

Zanimljivo je pomenuti da je tokom dobrog dela postojanja crkve, sve od 15. veka pa do Drugog svetskog rata, na njenom krovu bilo šest vetrokaza u obliku petla, koji su bili ili uništeni u vremenskim nepogodama, ili pali zajedno sa tornjem, ali su Letonci novog petla stavili na vrh tornja 1970. godine, u čast 800 godina postojanja crkve.

U blizini crkve se nalazi spomenik "Bremenski muzikanti" - replika čuvene statue iz Bremena koja je inspirisana poznatom bajkom braće Grim. Ovu statuu je 1990. godine Rigi poklonio njen grad pobratim - Bremen. Spomenik prikazuje magarca, psa, mačku i petla koji stoje jedan na drugim, predstavljajući junake bajke u kojoj životinje zajedno pobeđuju razbojnike. Legenda kaže da ako protrljate nos jedne od životinja i zamislite želju, ona će se ostvariti.

Nataša Kočiš

Ono što mi je u Rigi bilo najinteresantnije jeste njihova ljubav prema mačkama, tako da je vrlo lako da na svakom ćošku vidite nešto što ima veze sa njima. Mačke su nezvanični simbol Rige, a u gradu čak postoji i "Kuća mačaka". Zato ne čudi da ima i dosta suvenira sa mačkama, od kuhinjskih krpa, magneta za frižider, do slatkiša u njihovom obliku.  

Rigu iz druge perspektive možete da obiđete i brodom – to je još jedno upečatljivo iskustvo, a tokom putovanja duž Starog grada, uživaćete u prelepoj prirodi, i videćete i TV toranj na Zečijem ostrvu (Zaķusala). 

 

Litvanija - kada kontradikcije završe kao lepota

Prva asocijacija na Litvaniju mi je uvek bio Sabonis, pa i njihovi basket navijači koji su pokazivali istu strast ka navijanju, kao i naši, na Balkanu. Litvanija je fascinantna zemlja sa neverovatnim detaljima. Recimo, litvanski je jedan od najstarijih jezika na svetu danas, i jedan od najstarijih živih indoevropskih jezika u Evropi. 

U Litvaniji postoji hrast Stelmuže (Stelmužė oak) koji je preživeo krstaške ratove i smatra se da je jedno od najstarijih, ako ne i najstarije drvo u Evropi, sa procenjenom starošću od 1.000 do 1.500 godina, potencijalno čak i do 2.000 godina. 

Viljnus - Gedimanas kula | Nataša Kočiš

Brdo krstova, fascinantno mesto u Šjauljaju (Šiauliai), u severno-centralnom delu zemlje je gde ćete naći veštački spomenik koji izgleda kao humka od hiljada i hiljada krstova koje su tamo tokom godina ostavljali hodočasnici, posetioci, pa čak i mladenci na dan svog venčanja. Ne zna se tačno poreklo običaja ostavljanja krstova na brdu, ali se veruje da su prvi krstovi tamo postavljeni 1831. godine. Oni su raznih veličina - od velikih i ukrašenih do sićušnih, masovno proizvedenih drvenih krstova, koji često imaju i fotografije voljenih ili lične poruke. Papa Jovan Pavle II posetio je Brdo krstova 1993. godine kada ga je proglasio globalnim simbolom nade, mira, ljubavi i žrtve.

 

Viljnus – neočekivano intrigantan i fascinantan 

Od svih gradova na Baltiku, Viljnus, tj. njegova arhitektura me je u određenim delovima grada najviše podsetila na moj voljeni Zemun. To je izvanredan grad, čija ga gotska i barokna arhitektura čini jednim od najživopisnijih gradova u Evropi. Tu ćete videti skrivene terase i romantične restorane, kao i trošne zgrade koje kriju dizajnerske butike i luksuzne prodavnice rukotvorina, a njegovo prvo spominjanje se vezuje za prvu polovinu 14. veka kao prestonica Velikog vojvodstva Litvanije.

Godine 1994, Stari grad Viljnusa je dodat na UNESCO-vu listu svetske baštine zbog svog ogromnog uticaja na istočnoevropsku kulturu i arhitekturu, impresivnih dobro očuvanih gotskih kompleksa, renesansnih, baroknih i klasicističkih zgrada, strukture srednjovekovnog grada i prirodnog okruženja.

Panorama grada iz vazduha | Depositphotos

 

Šta videti u Viljnusu 

Viljnus je grad kontrasta – moderan, ali ukorenjen u svojoj prošlosti; opušten, ali dinamičan. Njegova arhitektura, bogata istorija i blizina prirode čine ga privlačnim za sve koji žele da istraže više od običnog turističkog odredišta. Iako nije uvek na vrhu liste najposećenijih evropskih gradova, Viljnus ima mnogo toga da ponudi svakome ko je spreman da ga detaljnije upozna.

Karakterističan je po tome što ima veliki broj crkava, ali i umetnički kvart, Užipis, čiji stvaraoci su ga proglasili republikom. Samoproglašena nezavisna "Republika Užupis" je boemski i umetnički kvart Viljnusa koji ima svoju himnu, ustav, predsednika, biskupa, dve crkve, Bernardinsko groblje, sedam mostova i čuvara, Bronzanog anđela Užupisa. Ovaj neobični, boemski kraj nastao je iz dugo očekivane nezavisnosti Litvanije od Sovjetskog Saveza. Nekada zanemareni, zapušteni deo grada, postao je dom intelektualaca i umetnika koji su želeli da stvore reprezentaciju demokratske i kulturne slobode. 

Viljnus primer ulične umetnosti | Nataša Kočiš

Ustav, koji se nalazi na zidu blizu ulaza proglašava prava građana, od šaljivog: "Svako ima pravo da slavi ili ne slavi svoj rođendan", do ozbiljnijeg: "Svako ima pravo na toplu vodu, grejanje zimi i crepni krov". Svuda gde pogledate videćete neku vrstu ulične umetnosti, i naći ćete zanatlije koji će vrlo rado hteti da demonstriraju svoj zanat i nauče vas svojim veštinama. 

Kada smo kod crkava, u Starom gradu postoji 28 crkava (jedna crkva na svakih 700 stanovnika!). Od njih, 21 je rimokatolička, a četiri su ruske pravoslavne. Luteranske, reformisane i katoličke zajednice istočnog obreda imaju po jednu crkvu. Pomenuću samo nekoliko.

Kompleks crkve Svete Ane i Bernardina (Church of St. Anne and Bernardine Complex) u starom gradu jedna je od najstarijih crkava u Viljnusu. Ova rimokatolička crkva od crvene cigle odlikuje se prelepom gotskom arhitekturom koja je opstala više od 500 godina. Prvobitno je izgrađena za Anu, veliku vojvotkinju Litvanije, a prema legendi, Napoleon je želeo da je odnese sa sobom nazad u Pariz. Pored nje stoji Bernardinska crkva, čija je renesansna arhitektura u drastičnom kontrastu sa visokim gotskim tornjevima crkve Svete Ane. Interesantno je da je zvonik crkve u posebnoj zgradi, što nije uobičajeno, ali je to zato što vibracije zvona mogu oštetiti cigle crkve.

Kompleks crkve Svete Ane i Bernardina | Depositphotos

Osim ove dve crkve, svakako treba videti i impozantnu Baziliku Svetog Stanislausa i Svetog Ladislausa, glavnu litvansku katedralu. Katedrala svojim izgledom više podseća na antički grčki hram nego na crkvu, i sagrađena je na mestu starog paganskog hrama, čiji su temelji pronađeni tokom renoviranja katedrale. Ovu katedralu ne možete promašiti jer se nalazi u samom centru grada, na Katedralnom trgu, glavnom i najvećem trgu u Viljnusu. U bazilici su krunisane litvanske vojvode i sahranjene mnoge poznate ličnosti iz istorije ove zemlje – vojvode Vitajtas, Žigimantas, Švitrigajla. 

Još jedan neobični dodatak katedrali jeste zvonik, koji je fizički odvojen od ostatka crkve, a razlog je u činjenici da se radi o bivšoj odbrambenoj kuli iz 13. veka, koja je u 16. veku prenamenjena. Katedrala gleda pravo na Gediminisovu aveniju, najznačajniju i verovatno najdužu ulicu u Viljnusu, u kojoj su smeštene sve važnije državne institucije, ali i nacionalno dramsko pozorište, nacionalna banka, nacionalna biblioteka, kao i veliki broj radnji i restorana.

Na Katedralnom trgu se nalazi i bronzana statua Gediminasa, najpoznatijeg litvanskog vojvode i osnivača dinastije koja je vladala Litvanijom, Poljskom, Mađarskom i Bohemijom. Skulptura je postavljena blizu konja, okrenuta ka zvoniku katedrale u kojoj Gediminas drži mač u levoj ruci, a desnom blagosilja grad. Ovaj spomenik je jedan od mnogih govornih skulptura u Viljnusu. 

Statua Republika Užupis | Depositphotos

Odmah iza ćoška je zgrada Nacionalnog muzeja i statua legendarnog kralja Mindaugasa, prvog velikog vojvode i jedinog kralja Litvanije. Statua je postavljena 2003. godine, u znak sećanja na 750. godišnjicu krunisanja kralja Mindaugasa. Na par minuta od muzeja se nalazi najčuvenija atrakcija Viljnusa – Gediminas kula, jedini preostali deo nekadašnjeg Gornjeg zamka. Kula zamka Gediminas je najposećeniji ogranak Nacionalnog muzeja Litvanije, gde možete da saznate više o istoriji Viljnusa, takođe i da uživate u najspektakularnijem panoramskom pogledu na grad.

U gradu ćete naići na mnoge zanimljive eksponate i statue, od kojih su barem 24 "govoreće skulpture" sa audio-monolozima, a meni je bilo simpatično da vidim one posvećene Uskršnjem jajetu, Franku Zappi, Leonardu Cohenu, Johnu Lenonu, kao i Toniju Sopranu!

Priroda je neodvojivi deo Viljnusa, a sam grad je okružen zelenilom, sa mnogim parkovima i šumama koje su lako dostupne. Park Vingis, najveći park u gradu, savršeno je mesto za opuštanje ili vožnju biciklom, dok su uz reku Neris najlepše šetnje uz obalu.

Takođe, Litvanci su veliki ljubitelji sauna i mineralnih izvora. Odlazak u saunu je uobičajena aktivnost za opuštanje, a grad nudi nekoliko spa centara koji pružaju ove usluge.

Ni u jednoj od ove tri zemlje gastro iskustava neće manjkati. Tradicionalna estonska kuhinja u Talinu često kombinuje zasitan crni ražani hleb (leib) sa lokalnim sirom, dok su popularne grickalice sa sirom pržene kuglice sira i kohuke (slatke pločice) | Nataša Kočiš

Dodatne informacije

 

• Najbolje vreme za posetu ovim zemljama je između maja i septembra, a za glavne atrakcije u glavnim gradovima bilo bi vam dovoljno po nekoliko dana, tako da su ove destinacije idealne za produženi vikend, osim ako ne želite da posetite sve tri zemlje odjednom, što bi bila moja topla preporuka ukoliko ste u mogućnosti da to uradite, za šta bi vam bilo potrebno između nedelju i desetak dana. 
• Najbolja stvar kod putovanja u baltičke zemlje jeste kombinacija jedinstvenih kulturnih iskustava u svakom glavnom gradu i ogromnih, mirnih prirodnih pejzaža, koji nude spoj istorije, moderne umetnosti i zapanjujućeg pejzaža.
• Ono što takođe fascinira jeste ljubaznost ljudi i spremnost da vam pomognu i oko najmanje sitnice, od toga koja vam je karta za javni prevoz najbolja, do raznih predloga i preporuka koja mesta da obiđete, a njih je bilo napretek.
• Najautentičnija i najukusnija jela regiona – a tu su izbor i raznolikost fenomenalni ali i izazovni jer ne znate šta pre izabrati: od ribljih specijaliteta, kaša od heljde, gulaša od raznih divljači (sve od divlje svinje do losa), preko neizbežne hladne supe od cvekle i knedla od krompira, do najukusnijeg ražanog hleba.