Pariz ostaje najatraktivnije odredište na svetu, pokazalo je godišnje istraživanje Euromonitor Internationala o najboljim destinacijama. Top 100 City Destinations Index 2023, koji analizira 55 metrika iz šest ključnih stubova za 100 gradskih destinacija, jasno pokazuje dominaciju evropskih gradova, sa sedam njih među prvih deset.
Ovo istraživanje, koje prati ekonomske, turističke, infrastrukturne, političke, zdravstvene i aspekte održivosti, još jednom je potvrdilo da je Pariz neprikosnoveni lider u segmentu turizma. Do kraja 2023. godine očekuje se da će Pariz zabeležiti 15 miliona međunarodnih dolazaka, a projekcije ukazuju na 20 miliona do 2028. godine.
Opširnije
Zagreb i dalje vodeća evropska destinacija za Božićni pazar
Advent Zagreba je tradicionalno na vrhu liste najboljih božićnih sajmova u Evropi.
25.11.2023
Skrivena Turska na obalama Eufrata i među poljima bosiljka
Slike Elaziga, Tuncelija, Kemaliye, Erzincana, Arapgira i Malatye.
25.11.2023
Tajland razmatra ukidanje viza nekim evropskim državama da bi podstakao turizam
Tajland, država koja se velikim delom oslanja na turizam, priprema stotine kulturnih i sportskih događaja.
19.11.2023
Šta treba da znate ako putujte u Aziju
Eli Peševa, ekološka aktivistkinja iz Skoplja, posetila je Kjoto i Tokio, nastavila za Seul i tri dana boravila u Hongkongu.
06.11.2023
"Pariz je zadržao titulu najvažnijeg svetskog grada nakon izuzetnog učinka po pitanju turističke politike i privlačnosti, turističke infrastrukture i ponude", kaže Nadejda Popova, viša menadžerka u Euromonitor Internationalu.
Očekuje se da će Olimpijske igre 2024. godine dodatno podstaći međunarodne dolaske u Pariz, posebno turista iz Zapadne Evrope, Severne Amerike, Azije i Pacifika.
U izveštaju se navodi da bi događaj mogao privući više od tri miliona novih turista u Pariz, iako bi to takođe moglo da dovede do odlaska lokalnog stanovništva tokom tog perioda. Takođe, lokalna ekonomija će prihodovati dodatnih od pet do deset milijardi evra, pri čemu su četiri milijarde evra direktno povezane s turizmom.
Na drugom mestu liste nalazi se fascinantni Dubai, čije globalno prisustvo i impresivna arhitektura nastavljaju da privlače posetioce iz celog sveta. Madrid zauzima treće mesto, dok se Tokio smestio na četvrtu poziciju, što oslikava globalnu raznovrsnost najpoželjnijih destinacija.
Amsterdam je na petom mestu i ističe se kao izuzetno popularna destinacija koja spaja bogatu kulturnu baštinu s modernim pristupom turizmu. Dubai, Tokio i Njujork jedini su neevropski gradovi koji su uspeli da uđu u top 10, što ukazuje na globalnu konkurenciju u turizmu.
Evropske destinacije dominiraju indeksom s 12 gradova među prvih 20 i 63 među prvih 100. To je rezultat brze urbanizacije i široke upotrebe tehnologije.
Azija je snažno zastupljena među ostalih 20, gde su Singapur, Seul, Osaka i Hongkong uvršteni na listu.
Tokio je prvi put ušao među prvih 10 zahvaljujući poboljšanoj turističkoj infrastrukturi. Osim popuštanja regulativa u vezi sa kovidom, kontinuirano slabljenje jena od 2022. privuklo je turiste u grad, povećavajući popunjenost hotela kako bi uživali u različitim iskustvima po vrlo niskim cenama.
London se ističe kao najbolja destinacija s najboljom turističkom infrastrukturom na svetskom nivou u 2023. godini. Turizam je ključni sektor rasta grada, a krunisanje kralja Charlesa III i Evrovizija u 2023. bili su među događajima koji su učinili London još privlačnijim za posetioce iz inostranstva.
Sektor luksuznih hotela očekuje procvat u narednim godinama sa sve više objekata koji će dodatno povećati privlačnost grada. Brendovi kao što su Six Senses, Rosewood, Park Hyatt, Oberoi i Mandarin Oriental neki su od igrača koji planiraju da otvore nove hotele u gradu.
Ove godine na listu su dospela i četiri nova grada - Vašington, Montreal, Santijago i Viljnius, zahvaljujući poboljšanoj turističkoj ponudi.
Snažan oporavak međunarodnih putovanja
Međunarodna putovanja nastavila su da beleže snažan oporavak u 2023. s rastom od 38 odsto u broju putovanja, prognoziranim da će do kraja godine dostići 1,3 milijarde.
Važna prekretnica za oporavak industrije u 2023. godini bila je povratak kineskih međunarodnih putovanja nakon ukidanja karantina. Trebalo bi da globalna potrošnja turizma dosegne 1,7 biliona američkih dolara do kraja 2023.
Istanbul je na vrhu liste po broju međunarodnih dolazaka u 2023. godini s rastom od 26 odsto u odnosu na prethodnu godinu, sledi ga London na drugom mestu - rast od 17 odsto i Dubai na trećem - rast od 18 odsto.
Hongkong s rastom od 2.495 odsto i Bangkok s rastom od 142 odsto imali su najveći godišnji rast međunarodnih dolazaka jer su bili među poslednjima koji su se ponovo otvorili nakon pandemije.
Putnici sada traže pružaoce usluga koji nude brzi internet, fleksibilne opcije rezervacija i udobna radna okolina kako bi se prilagodili radu na daljinu. Digitalna transformacija, poboljšanje održivosti, transportnih mreža i društvenog uticaja neki su od ključnih ciljeva koje gradovi danas prihvataju kako bi povećali konkurentnost, unapredili turističku ponudu i pružili besprekorno korisničko iskustvo.
"Očekuje se da će rast životnih troškova, koji utiču na slabljenje raspoloženja potrošača, i fluktuacije inflacije biti najveći izazovi za rast industrije u 2024. i 2025. godini, posebno u slučaju globalne recesije. Geopolitička nestabilnost predstavlja još jedan rizik za industriju putovanja'', dodaje Popova.
Očekuje se da će potrošači tražiti ponude koje nude vrednost za novac prilikom rezervacija putovanja.
''To će, zauzvrat, podstaći potražnju potrošača za putovanjima unutar regiona, posebno jer su rezervacije često diskrecione. Putnici će i dalje preferirati autentična i lokalna iskustva uz održive alternative turizmu'', ističe Popova.
Održivi turizam ostaje važna tema za svetske gradove. Destinacije preduzimaju različite korake kako bi poboljšale prakse održivosti, poput korišćenja obnovljivih izvora energije, zelene gradnje, pokretanja programa recikliranja ili ulaganja u prevoz bez emisija štetnih gasova.
Prekomerni turizam kao jedan od izazova
"Prekomerni turizam jedan je od izazova s kojim se gradovi suočavaju, utičući na lokalne zajednice i životnu sredinu dok turizam oživljava nakon krize uzrokovane kovidom", kaže Popova.
Dodaje da neka odredišta nameću ograničenja, visoke poreze ili smanjenje kapaciteta hotela kako bi pomogla da se ograniči priliv turista i sačuvala kulturnu baštinu, dok drugi prihvataju strategije raspršivanja koje promovišu alternativna ili manje poznata odredišta.
"Kao mač s dve oštrice, prekomerni turizam naglašava važnost sprovođenja održivih praksi kako bi se podstakao odgovorniji turizam umesto masovnih putovanja, te kako bi koristio životnoj sredini, ali i lokalnim stanovnicima", ističe Popova.
.webp){kind=icon}
