Postoji drugačija Turska od istanbulske ulice Istiklal ili "all inclusive" hotela na obalama Antalije, skrivena iza bezbroj brda, anadolijskih pustopoljina i plantaža pistaća. Turska za koju samo čujete u vestima o prirodnim katastrofama ili kad iz dosade istražujete gde to sada igra neka bivša fudbalska zvezda.
Istočno od Ankare i zapadno od Dijarbakira, tamo između polja bosiljka i vinograda, na izvorima Eufrata, oko Elaziga, Tundželija, Kemalije, Erzindžana, Arapgira ili Malatije, ljudi se bore kako bi živeli baš tu, a ne odselili u Istanbul, gde ima više prilika, novca i zabave.
Ova Turska je mirnija, konzervativnija i raznolikija, mnogi proizvode grožđe, a malobrojni vino. Prošlost je teška, a budućnost žele graditi i na turizmu, gde i u samoj domovini imaju veliku konkurenciju.
Opširnije
Tajland razmatra ukidanje viza nekim evropskim državama da bi podstakao turizam
Tajland, država koja se velikim delom oslanja na turizam, priprema stotine kulturnih i sportskih događaja.
19.11.2023
Šta treba da znate ako putujte u Aziju
Eli Peševa, ekološka aktivistkinja iz Skoplja, posetila je Kjoto i Tokio, nastavila za Seul i tri dana boravila u Hongkongu.
06.11.2023
Novo lice Budimpešte koje vredi videti
Grandiozna arhitektura, krstarenja Dunavom i termalni bazeni: Budimpešta nudi mnoge privlačne sadržaje.
26.10.2023
Sve je prebogato istorijom. Tako Elazig, grad od skoro pola miliona stanovnika, i danas zovu Harput, kako se nekad zvao. Isto ime nosi i grandiozno utvrđenje iz osmog veka na brdu. Njena obnova traje, a nakon nje bi to trebalo da postane prvorazredna atrakcija.
Lavaš tradicija
Utvrđenje je nastalo u vreme Kraljevstva Van, a nazivaju je još i Mlečnom. Legenda kaže da se zbog nestašice vode, a obilja mleka u malter dodavalo mleko. Posebna atrakcija je zindan ili hapsana, tamnica ukopana duboko u zemlji, do koje vode strme stepenice, a koje za putnike namernike predstavljaju ozbiljan izazov. Samo spuštanje niz njih za utamničene verujemo da je predstavljalo dovoljnu kaznu da požale za zlodela.
Domaća kuhinja ponudiće vam bezbroj predjela, najviše nam se svidelo jedno od patlidžana, koje se jede s lavaš hlebom. Lavaš je jerrmenska tradicija, a na priče o sudbini tog naroda nailazićete svako malo. Specijalitet je "elazig steak", a kao desert je nezaobilazan "kabak tatlisi", kuvana tikva koja se servira s orasima. Pije se "ćerene" - kafa od smrdljike, vrste pistaća.
Levičari i aleviti
Severno je Tundželi, mnogo manje mesto na reci Munzur. Tundželi slovi kao intelektualna sredina tradicionalno levih političkih pogleda. Odavde je ovogodišnji Erdoganov izazivač Kemal Kılıçdaroğlu.
Serviraju vam brojna jela na bazi gljive gobelek. Uz čaj ili ako baš morate kafu, domaći će vam ljudi početi pričati o alevitizmu. Četvrtina stanovnika ove zemlje su aleviti, a njima je posvećen i značajan deo muzeja u ovom gradu.
Udaljen četiri i po sata vožnje teškom planinskom cestom krije se Kemalije, gradić koji ima dve i po hiljade stanovnika i koji deluje kao da je preslikan iz nekog Pamukovog romana. Sve je u skladu s normama "cittaslow" uređenja, posebne arhitekture koja i dalje forsira drvo, što mestu daje poseban štih.
Zapadni Eufrat
Nestvarno izgleda obližnji Karanalik ili Mračni kanjon, kažu drugi najveći na svetu. Kanjon je formiran oko reke Karasu, čije je drugo ime Zapadni Eufrat.
Krstarenje rekom između strmih stena koje dodiruju nebo omiljena je atrakcija brojnih Turaka. Na tome hleb zarađuje porodica iz obližnjeg mesta, a nude i druge avanturističke sportove poput "zip-linea".
Južno prema Elazigu nalazi se Arapgir, tepaju mu da je to grad političara i biznismena. Okružen je nepreglednim poljima bosiljka. Domaćini će vas ponuditi ledenim šerbetom koje prave od grožđa i bosiljka i koji je zbilja izvrsan. Na stolu se nađe i varivo s ovčetinom, nešto najukusnije što smo probali u ovom kraju. Kao desert jedu halvu s listom bosiljka. Zanimljiva kombinacija, jer svežina bosiljka razbija jačinu poslastice koja je i kod nas deo tradicije.
Izlazak sunca
Ovaj deo Turske graniči s onim koji je pogodio razorni zemljotres u februaru ove godine. Stotine hiljada izbeglica i danas živi u Elazigu i okolini. Neki čekaju dan povratka, a brojni su odlučili ostati na novoj adresi.
Kad se probudite u nekom od modernih "hanova" i dok gledate sunce kako se promalja iza anadolijskih brda, ne možete ne pomisliti na veličinu ove zemlje. Uz taj osećaj nadoveže se i onaj o odsečenosti ili odvojenosti ovih dalekih krajeva, ipak ste hiljadu i po kilometara daleko od Istanbula. Taj osećaj leči se avio-linijama, a samo s aerodroma u Elazigu svaki dan imate bar četiri leta za Istanbul, još pokoji za Ankaru, Izmir...
A izlasci sunca su posebni, i nije čudno da ime Anadolija doslovno znači izlazak sunca. Kažu još i Mala Azija. Za Aziju znamo zašto, samo ovde baš ništa nije malo, pre bi se reklo da je ovde početak Azije. Početak svega...