Tri stvari koje svaka dobra hotelska soba mora da ima

Ori Kafri je suosnivač J.K. Placea, kolekcije malih, stilizovanih luksuznih hotela na Kapriju, u Rimu i Parizu, koji privlače umetnički orijentisanu i modno osvešćenu grupu putnika. Iako nije rođen u okruženju koje ima veze sa ugostiteljskom industrijom - njegovi roditelji su bili u poslu sa odećom i preselili su se iz Izraela u Italiju tokom sedamdesetih. To ga nije sprečilo da sledi svoju strast prema hotelima otvarajući J.K. Place u Firenci sa 24 godine, odmah nakon završetka univerziteta i nakon što je stekao iskustvo radeći u butik hotelima u tom istorijskom gradu.

Kafri tvrdi da je J.K. Place od samog početka koristio "zdravorazumski" pristup kako bi se izdvojio u luksuznom segmentu, eliminišući sitne neprijatnosti za goste. Očekujte besplatan mini-bar, doručak prema vašem rasporedu i nema dodatnih troškova za specijalne kafe ili sveže ceđene sokove, na primer, dok istovremeno dodaje boju ugostiteljstvu usmeravajući se na pojedinca.

"Veći hotelski brendovi su kao velike modne marke - Gucci, Prada, Armani su kao Four Seasons, Ritz Carlton, Mandarin", kaže Kafri u intervjuu za Bloomberg, dok je na porodičnom odmoru na Harbour Islandu na Bahamima. "Ali tada, u nekom trenutku, odlazite kod krojača za odela po meri i to je drugačije, ne zato što je skuplje ili jeftinije, već zbog odnosa, načina na koji zaista možete da se povežete s osobom koja je gost."

Kada nije na putu ka Izraelu, Urugvaju (domovina njegove supruge), Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi nekoliko puta godišnje, Kafri voli da doživljava hotele i elegantne destinacije u pratnji porodice. Priznaje da su mu brak i troje dece znatno promenili način putovanja; sada je potrebno mnogo više planiranja. "Kako bih usrećio svoju ženu, naučio sam da kad putujemo, voli da pronađe mašinu za pranje veša", kaže uz osmeh.

Hotelski vlasnik je razgovarao sa Bloombergom dok njegov brend slavi svoju dvadesetogodišnjicu nakon nekoliko ključnih projekata. J.K. Place u Milanu će otvoriti svoja vrata do početka 2025. godine; smešten u bivšim kancelarijama Versacea u samom srcu modne četvrti, biće najveći u kolekciji, sa 40 soba. Otprilike u istom periodu otvoriće se i novi J.K. Residence Club u Rimu, sa 15 prostranih apartmana za duži boravak; gosti će imati pristup hotelu koji je udaljen samo blok dalje.

Depositphotos

Kafri živi u Firenci u Italiji, sa suprugom i troje dece. Evo njegovih saveta za putovanje.

Pametan hotel je onaj koji vam pruža osećaj kao da ste zakoračili u kuću ili nudi iznenađenja.

Volim hotele, pa uvek tragam za stvarima koje bi me naterale da maštam i kažem: "Oh, voleo bih da je ovo bila moja ideja", ili "Oh, oni su toliko pametni".

Sinoć, ovde na Harbour Islandu puštali najlepšu muziku. Dali su mi svoj Spotify plejlistu koja traje 85 sati. Bili smo tamo dva puta zaredom na večeri, i oba puta muzika je bila predivna.

Postoji još jedan hotel u Italiji na jezeru Garda po imenu Villa Feltrinelli. To je jedan od prvih hotela koje sam posetio gde, kad stignete, oni vam raspakuju stvari. Sve je uključeno. Gostoprimstvo je zaista na nivou kao kada ulazite u nečiji dom. Zapravo, iako je to samo hotel sa 18 soba, oni se i dalje nazivaju Grand Hotel at Villa Feltrinelli.

Zatim razmišljam o hotelu u Brazilu - Ponta dos Ganchos. Ovaj hotel je bio veoma poseban, jer iako nisam veliki ljubitelji restorana sa Michelinovom zvezdicom, imali su jedan od najboljih doručaka koje sam ikada jeo. Ujutru, imate dve opcije: da naručite ono što volite ili da se iznenadite. Svako jutro su nam donosili šest ili sedam različitih malih delicija koje nikada ne bih naručio u životu, sa lokalnim sastojcima. Bilo je zaista inspirativno.

Dobra hotelska soba će takođe imati ova tri osnovna elementa.

Prva stvar o kojoj ljudi verovatno ne razmišljaju je krevet. Treba vam dobar noćni odmor jer, na kraju krajeva, to je ono što vam hotel zaista prodaje. Odmah zatim: prava tuš kabina, jer ako nemate lep tuš sa jakim pritiskom vode, to je problem. I treće, grejanje i klimatizacija, koje treba da funkcionišu kako treba.

Depositphotos

"U gradu sam" je često dovoljan izgovor da se upoznate sa osobom koju cenite.

Oduvek sam želeo da upoznam porodicu koja se na Harbour Island doselila pre 27 godina, Indiju Hicks i njenog supruga Davida. Njen otac, David Hicks, bio je veoma poznat i talentovan dizajner tokom šesdesetih u Velikoj Britaniji. Njegova ćerka je prijateljica od mog prijatelja, i pre mnogo godina otad se doselila, ubrzo je postala svojevrstan ambasador ovog ostrva. Ima izuzetno dobar ukus za lepe kuće, a pre nekoliko godina takođe je dizajnirala torbe i kozmetiku, različite stvari.

Sada, konačno, ovde sam na Harbour Islandu. Tako da sam napokon mogao da je upoznam, i njenog supruga. Proveli smo veče zajedno.

Preselili su se iz Velike Britanije na ovo ostrvo pre 27 godina, tako da su hrabri. Pratili su svoje srce, ljubav i instinkt, ne držeći se standardnih procedura. Mnogi ljudi na odmoru možda bi rekli: "Voleo bih da živim ovde", ali verovatno niko to ne učini.

Mesto koje treba posetiti, a nije toliko poznato, jeste José Ignacio u Punta del Este, Urugvaj.

Bivše ribarsko mesta razvilo se u veoma trendi mesto. Sa zavodljivošću italijanske "dolce vite" koja se, očigledno, prostire sve do Južne Amerike, gde je sve opušteno i lako. Postoji jedan restoran koji je zaista poseban, zove se La Huella, što znači bosonog. Ovaj restoran je sličan Le Club 55 u Sen Tropeu: ima istu energiju, istu publiku, iste ljude koji uživaju u životu, uživaju u svom vremenu. To je veoma posebno odredište.

Tu je i poznati argentinski kuvar Francis Mallmann. Preselio se u blizinu José Ignacia, u malu četvrt Garzón, i otvorio restoran i hotel sa pet ili šest soba. Ovaj čovek priprema neverovatne roštilje.

Jedina nezgoda kod José Ignacia je da je sezona veoma, veoma kratka. Srce sezone je tokom zime, dve ili tri nedelje oko Nove godine. Generalno, januar, februar i mart su glavni period, i tada svi dolaze. Bilo bi fantastično da je sezona ovog mesta mnogo duža.

Naučiti strani izraz može vam olakšati život.

Pre dvanaest ili trinaest godina, roditelji moje žene u Urugvaju - nisam govorio ni reč španskog, iako je veoma sličan italijanskom - rekli su mi da treba da naučim samo jedan izraz: "Sí, querida (da, draga)". Ako želite da vam život bude lakši i jednostavniji: "Sí, querida!"

Ostavite neke aktivnosti na listi za sledeći put.

Ponekad ne pravim slike ili ne radim određene stvari jer želim da ih zadržim za sledeći put, da ne zatvorim ceo krug. Kao što nikada nisam bio na Ajfelovom tornju u Parizu. Imamo hotel u Parizu i deca svaki put kažu: "Oh, možemo li se popeti na vrh Ajfelovog tornja?" I ja kažem: "Ne, sledeći put, sledeći put". Prvi put prošle godine, išao sam sa decom do Statue slobode.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar