Da li je bolje kupovati luksuzne brendove na aerodromima?

Mayank Bhatter bio je u potrazi za maxi flap torbom iz prve kolekcije dizajnera Matthieua Blazyja za Chanel – vrlo teško dostupnim blagom koje je imalo svoju premijeru u martu. Butici su primili male količine tih torbi, a ljubitelji mode doslovno su se borili za njih.

Bhatter se slučajno zatekao u Parizu tokom lansiranja, ali dok je saznao za to na društvenim mrežama, znao je da je verovatno prekasno za kupovinu u samom gradu. Uputio se prema aerodromu Charles de Gaulle kako bi započeo svoj put kući za Los Angeles, gde radi kao glumac i direktor glumačke agencije.

Dok je bio tamo, otišao je u Chanelov butik na Terminalu 2E, Hala K, i porazgovarao sa dvoje prodajnih asistenata i otišao sa njihovim brojevima telefona. Rekli su mu: "Samo nam pošaljite poruku s tačnim opisom onoga što želite i dajte nam informacije o svom letu sledeći put kad budete ovde. Čim imamo podatke o letu, možemo vam rezervisati artikl, poslati link za plaćanje i sve će vas čekati."

Zbog ove su torbe kupci stajali u redovima u metropolama od ranih jutarnjih sati | Edward Berthelot/Getty Images Europe

Bhatter je elitni kupac na aerodromima. Možda ga znate kao @mayankbhatter na TikToku, gde snima videozapise kupovine i otpakivanja proizvoda i živi po krilatici "nikad ne preskači" – misleći pritom na to da nikada ne treba preskočiti luksuzni butik na aerodromu. Nikad ne znate što vas tamo može dočekati.

Ovi jarko osvetljeni emporiji smešteni blizu Starbucksa često mogu izgledati potpuno prazni, bez ijednog kupca. No Bhatter je na aerodromima kupio toliko vrhunskih Hermès torbi da zna kako izgled može da zavara.

Samo pariške zračne luke prošle su godine ostvarile 1,7 milijardi dolara prihoda od maloprodaje, pri čemu su putnici trošili u proseku 37 dolara po osobi – što je više nego dvostruko od globalnog proseka koji iznosi oko 15,50 dolara. Zahvaljujući maloj površini i stalnom protoku putnika, luksuzni butici mogu da ostvare izvanrednu prodaju po kvadratnom metru.

 Louis Vuitton radnja na aerodromu | SeongJoon Cho/Bloomberg

Širom sveta, bescarinski mini trgovački centri i butici, u rasponu od Brooks Brothersa do Tumija i Louis Vuittona, privlače zarobljenu publiku potrepštinama i ekstravagancijom. Mame nas da kupujemo te torbe, kozmetičke proizvode i odeću iz potrebe, nadahnuća – ili čiste dosade. Ako robu odmah iznosite iz zemlje (ili, ako ste u Europskoj uniji, izvan Unije), artikli ne podležu lokalnim uvoznim doprinosima, porezu na promet ili porezu na dodatu vrednost. Otuda i izraz duty-free (bescarinski).

To znači da je često uključen i popust – naravno, ukoliko znate gde da tražite.

Promena vizure na aerodromima

Globalno, promet na aerodromima se vratio se na nivo pre pandemije 2024. godine. Prosečni putnik sada provodi oko 80 minuta između prolaska bezbedonosne provere i ukrcavanja u avion, prema podacima udruženja Airports Council International. Taj broj samo raste jer nervozni putnici stižu ranije kako bi bili sigurni da ne kasne, redova na bezbedonosnoj kontroli i operativnih poremećaja koji su postali uobičajeni nakon pandemije.

Istraživanje je pokazalo da povećanje vremena zadržavanja putnika može za deset odsto da pospeši povećanje prihoda od maloprodaje na aerodromima za oko pet posto po putniku. To je ono što potiče aerodrome da terminale pretvore u vlastite destinacije.

Avio kompanije i operateri na aerodromima uložili su golem novac u veće lounge prostore, restorane koje vode renomirani kuvari i luksuzne prodajne prostore dok se nadmeću za veći udeo u potrošnji putnika pre poletanja. To je posebno slučaj u Severnoj Americi, gde potrošnja po putniku zaostaje za Azijom i Evropom. Nadaju se da će jednog dana putnici sa oduševljenjem govoriti o kupovini u američkim zračnim lukama kao što to čine o singapurskom Changiju, amsterdamskom Schipholu i Međunarodnom aerodromu Hong Kong.

Rolex na aerodromu u Šangaju | Raul Ariano/Bloomberg

Njihovi partneri u tom poduhvatu je tiha ekipa masovnih maloprodajnih mreža. Većina radnji na aerodromima na kojima vidite nazive brendova (poput Swarovskog, Montblanca, Guccija) zapravo nisu pod direktnim upravljanjem tih brendova. One su u vlasništvu i pod upravom skupa specijalizovanih trgovaca koji proučavaju ponašanje potrošača i, uz pomoć zvaničnika aerodroma i avio kompanija, odlučuju o ponudi koja je odgovarajuća za svaki terminal. Među najvećim kompanijama je Avolta sa sedištem u Švicarskoj, koja poseduje više od 5000 prodajnih mesta širom sveta, uključujući luksuzne maloprodajne objekte, restorane i trgovine mešovitom robom. Takođe poseduje duty-free radnje, one prostrane trgovine sa proizvodima u rasponu od žestokih pića do parfema i specijalizovane hrane. Lagardère Travel Retail ima 4900 trgovina i restorana na aerodromima, železničkim stanicama i drugim lokacijama u više od 50 zemalja.

 Qilai Shen/Bloomberg

Za ove trgovce to je kompleksno razdoblje: Avolta je bila u delimičnom vlasništvu luksuznog konglomerata Richemont, koji je nedavno prodao svoj udeo od pet odsto. Rat na Bliskom istoku uticao je na potrošnju, budući da se putovanja u unosno zalivsko tržište i izvan njega smanjuju, neke trgovine su zatvorene, a putnici su i dalje oprezni. A kada je reč o specifično luksuznoj kupovini, modni divovi LVMH i Kering doživeli su dvogodišnji pad prodaje nakon postpandemijskog buma osvetničke kupovine (revenge shopping).

No Avolta, koja nudi maloprodajne opcije u svim cenovnim razredima, ostvarila je pozitivan rast u 12 uzastopnih tromesečja, a prihod je u 2025. porastao za 5,5 odsto. Lagardère je zabeležio rast od 4,6 odsto, dosegnuvši prihod od gotovo 11 milijardi dolara. Obe kompanije zabeležile su rast veći od 4,5 odsto u prvom tromesečju 2026. godine uprkos ratu.

"Uvek postoje spoljašnji pritisci koji utiču na putnike i šire ekonomiju, a mi ostajemo fokusirani na ono što možemo da kontrolišemo", kaže Gregg Paradies, glavni izvršni direktor Paradies Lagardèrea, severnoameričkog ogranka ove grupacije. Dodaje: "Neki putnici dolaze sa određenom potrebom, posebno u kategorijama kao što su prtljag, moda, elektronika ili kozmetika. Drugi razgledaju jer imaju vremena i žele da se počaste ili kupe poklon. Ključ je učiniti to iskustvo jednostavnim. Kupac možda ima samo kratko vreme pa radnja mora da bude privlačna i jednostavna za kupovinu."

Strategija super-kupaca

Kao potpredsednik i izvršni producent marketinške agencije Publicis Production, Steven Kostyo često putuje zbog snimanja. Zbog toga se dobro razume u kupovinu na aerodromima.

"Uvek kupujem toaletnu vodu ako presedam u Dubaiju jer tamo košta i nekoliko stotina dolara manje", kaže. "Nabavio sam Pradine torbe i dodatke u Hong Kongu jer su cene bile sjajne." Dok je na aerodromima, Kostyo kaže: "Obično biram luksuzne brendove jer su troškovi često povoljniji i postoje poreske olakšice."

Potraga za dobrom prilikom ili kupovinom bez poreza dugo je pokretala uspeh duty-free radnji – tih utočišta nakon bezbedonosne provere u kojima mali, lako prenosivi luksuzni predmeti poput parfema i kozmetike čine više od 50 odsto prodaje. U 2025. godini, pre rata, Dubai Duty Free je izvestio o svojoj najuspešnijoj godini u istoriji, zabeleživši više od 2,4 milijarde dolara prihoda, sa parfemima kao vodećom kategorijom. Parfemi i kozmetika generalno čine najveći segment luksuzne maloprodaje na putovanjima.

Parfemi - najveći segment luksuzne maloprodaje na putovanjima | Chase Castor/Bloomberg

Ali, pronalazak povoljnijih artikala više nije tako jednostavan kao nekad. Luksuzni brendovi u poslednje vreme nastoje da bolje ujednače distribuciju cena među tržištima sa različitim valutama – što je zahtevan zadatak kada se one stalno menjaju. "Amerikanci su često odlazili u Evropu jer je postojala velika razlika, od 25 odsto do 40 odsto u ceni", kaže Bhatter.

U Francuskoj luksuzni predmeti i dalje obično koštaju manje nego isti artikli u SAD. Dodajte tome i povraćaj poreza i doista možete pronaći pravi popust u Hermèsu, Goyardu ili Louis Vuittonu, kaže Bhatter. Američke carine od 15 odsto na robu iz Evropske Unije znače da biste se mogli suočiti sa plaćanjem carine kada prijavite svoju kupovinu po povratku kući, iako je sve ispod 800 dolara izuzeto od američkih carina.

Zašto kupujemo kada putujemo

Putovanja avionom često se dele na dve ključne vrste: putovanja koja grade navike i putovanja koja grade uspomene. Poslovna putovanja uvode vas u rutinu. Znate šta vas raduje i koje problematične tačke treba da izbegnete. Ova vrsta putnika brzo nauči gde pronaći dobre ponude i sjajna otkrića.

Super-kupci na aerodorima vole da njuškaju za regionalnim specijalitetima, a trgovci na aerodromima to dobro znaju. Trgovine u Helsinkiju nude pregršt dizajnerskih poslastica: tkanine iz Marimekka, stakleno posuđe iz Iittale, dekoracije Georga Jensena. Istanbul ima pristupačne i ukusne ručno rađene kožne proizvode. "Lokalni identitet je važan", kaže Paradies, koji je nedavno otvorio tri objekta fokusirana na Atlantu na aerodromu Hartsfield-Jackson, jer, sve više, "putnici žele više od same transakcije. Žele osećaj mesta na kojem se dobro snalaze, čak i ako imaju samo nekoliko minuta pre leta."

Za one koji su na putovanjima sa ciljem stvaranja vrednih uspomena, luksuzni predmet služi više kao suvenir. Urednik nakita i stilista Will Kahn pronašao je na milanskom aerodromu šešir brenda Borsalino koji može da se smota, pa ga je lako ubaciti u prtljag. On i njegov prijatelj kupili su svaki po jedan i nose ih na zajedničkim putovanjima.

Incheon International Airport u Incheon, Južna Koreja |  SeongJoon Cho/Bloomberg

Aerodromi su postali posebno privlačni za luksuzne brendove jer su putnici spremni da troše i pre nego što se ukrcaju, prema Jeroenu van Nistelrooiju, direktoru komercijalnog razvoja za JFKIAT, privatnog operatera Terminala 4 na John F. Kennedy aerodromu, koji je najprometniji i verovatno najotmeniji deo tog njujorškog čvorišta.

"Uskočite u avion, letite na drugi kraj zemlje, u vazduhu ste. Zbig toga ljudi stižu na aerodrom sa razmišljanjem: 'Ovo je moje vreme'", kaže van Nistelrooij. "'Zaslužio sam to. Želim da potrošim novac ovde.'"

Osećaj hitnosti

Maloprodaja na putovanjima takođe se umnogome oslanja na ekskluzivne i ograničene proizvode dostupne samo na aerodromima, stvarajući dodatni osećaj pravovremenosti i otkrića. Ta je strategija posebno moćna u Njujorku, gde je potrošnja na luksuz ionako visoka. Američko tržište luksuza iznosi oko 90 milijardi dolara godišnje, a ovaj grad učestvuje sa gotovo 30 odsto u toj potrošnji, prema istraživanju Bain-Altagamma Luxury Studyja iz 2023. Ponuda u radnjama na Terminalu 4 osmišljena je upravo sa takvim kupcem na umu, od vrhunskih modnih butika do vrhunskih restorana.

Ambicije JFK-a nadilaze tradicionalnu maloprodaju na aerodromu. Kao deo preuređenja Terminala 4, operateri ulažu u vrhunsku infrastrukturu kako bi privukli luksuzne brendove da direktno vode vlastite butike, umesto da se oslanjaju na spoljašnje koncesionare. Taj je model dokazan na globalnm nivou, ali je relativno nov na američkim aerodromima. Cilj je da se kreira trgovačko okruženje koje više nalikuje Petoj aveniji nego običnom trgovačkom centru.

"Ne gradimo te trgovine samo zato što mislimo da su lepe", kaže van Nistelrooij. "Imamo određenog putnika na terminalu sa određenim profilom."

Hermes Kelly torbica jedan je od ozbiljnijih 'ulova' na aerodromima | Bloomberg

A nedostatak gužve u tim radnjama? Bhatter to vidi kao veliku prednost.

"Govorim ljudima da nikada ne preskaču radnje na aerodroima jer se ljudi uopšte ne sete da tamo odu", kaže. "Ali te radnje dobijaju stvari za koje niko ni ne zna da su tamo. Cool stvari, ograničene, jedinstvene stvari. Uspeo sam da nabavim Hermèsovu ogrlicu Farandole na Charlesu de Gaulleu u Parizu, a u trgovini blizu mog doma postoji lista čekanja od dve godine za nju", dodaje. "Kad sam je doneo kući, ljudi su me pitali: 'Vau, kako si uopšte došao do ovoga?'"