Ispovest svetske putnice: od Maharaja voza do Diorove vile

Na stranicama Bloomberg Adria Travel možete pronaći seriju intervjua s avanturistima iz raznih područja, koji će vam otkriti što ih je inspirisalo na njihovim putovanjima. Mila Litvinjenko, vlasnica Aura make-up brenda iz Srbije, obišla je gotovo ceo svet. Njeni putnički suveniri u vidu brojnih narukvica svedoče o njenim putovanjima i sastancima sa različitim kulturama i osobama. Narukvice su postale deo njenog identiteta i često privlače pažnju prilikom bezbednosne kontrole na aerodromima. Ipak, ona ih nikada ne skida, jer one predstavljaju neizbrisive tragove njenog životnog iskustva.

50 narukvica kao 50 razglednica/Lična arhiva

"Moja putovanja su uglavnom vezana za posao kojim se bavim, ali svake godine rezervišem vreme za neko putovanje koje je isključivo za moju dušu", kaže Litvinjenko. Ne voli da se oslanja na preporuke drugih, jer veruje da se očekivanja, interesovanja i estetika ljudi razlikuju. Iako je jednom poslušala preporuku prijatelja i napustila destinaciju nakon samo dva dana, shvatila je da ono što drugima odgovara možda neće biti u skladu sa njenim očekivanjima.

Kao posebno inspirativne destinacije izdvaja putovanje u Indiju Maharaja vozom, Maroko-Marakeš (koje je posetila 4-5 puta i svaki put bi otkrivala nešto novo), Šri Lanku, Bangladeš i prvi odlazak u Aziju (Peking i okolina 1996. godine). "Pamtim svaki momenat, miris, emociju od momenta kada sam sletela u Peking."

Indija uvek izaziva mnogo kontoverzi: “Prva asocijacija na Indiju su mi boje, nestvarni kontrasti na vrlo ograničenom prostoru (palate maharadža, a ispred leže bolesni i siromašni ljudi, kult krave što znači da ih ima svuda, kastijski sistem koji i dalje funkcioniše). Većina ljudi ne želi da ode ili da se ponovo vrati u Indiju. Ja želim. Ponovo bih da sve to osetim i sigurno bi postojalo nešto novo."

Ipak, najvažniji deo putovanja za nju, kako kaže, jeste sticanje novih znanja, iskustava i upoznavanje ljudi, kultura i navika.

"Moj brat, koji već dugo živi u Americi, zaslužan je za mnoga moja putnička otkrića, a jedno od njih je i Stonehenge, ali ne u Engleskoj, već u gradiću Salem, u državi Nju Hempšir u SAD. Sastoji se od lavirinta ruševina, komora, zidova i ceremonijalnih prostora, koji su izgrađeni od kamenja. Njegovo tačno poreklo i izgradnja su predmet rasprava. Nije sigurno da li su ga izgradile autohtone američke kulture ili migranti iz Evrope.

Na lokalitetu su pronađeni različiti natpisi, uključujući Ogam, feničansko i ibersko punsko pismo. Ovi natpisi dodatno doprinose misteriji oko porekla i svrhe ovog mesta.”

Kao i za narukvice, ima osećaj da je neke destinacije same pronađu. Ili sačekaju.

“Tako sam 2019. godine bila pozvana na specijalni događaj kuće Christian Dior. Dve godine pre toga sam dva sata lutala Provansom u potrazi za Diorovim letnjikovcem La Colle Noire. To je kuća u kojoj je slavni dizajner proveo poslednje godine života, u spokoju provansalskog pejzaža i okružen mirisima omiljenih biljaka: majske ruže, jasminom, lavandom, kao i maslinovim stablima, vinovom lozom, koje su inspirisale čuvene parfeme.

 La Colle Noire/Lična arhiva

Pronašla sam ga i bila srećna što sam barem kroz kapiju mogla da vidim deo imanja. Osetila sam da će se ta kapija otvoriti za mene jednog dana. I zaista, tačno dve godine kasnije, to se i ostvarilo! Sa domaćinom iz LVMH grupe, koji je zadužen za njihove nekretnine, obišla sam imanje, kuću čiji je enterijer inspirativni primer rafiniranog, eklektičnog stila, a ukrasni vrt koji je on osmislio do najsitnijeg detalja bio je apsolutno veličanstven. Donji deo kuće je rekonstruisan. Gornji je ostao originalan, a posebno se vodilo računa da se sačuva izgled njegove radne sobe. Ormani iz pedesetih godina koji su sačuvani i dalje su san svake žene i po izgledu i po funkcionalnosti.”

Lična arhiva

Iako je poznato da je kreator imao mnogo talenata, manje je poznato da je osim modnih podjednako uspešno kreirao i kulinarske delicije: "Sa knjigom njegovih recepata susrela sam se nešto ranije, tokom posete ‘Dior Heritage’, mesta skrivenog iza Haussmannovih fasada Avenije Montaigne u Parizu, gde su sačuvane sve uspomene slavne kuće pa i Diorovi originalni recepti. U njima sam imala priliku da uživam na ručku koji je usledio u La Colle Noire, gde je svako jelo pratila priča o originalnom Diorovom receptu, njegovoj istoriji, načinu služenja i ostalim zanimljivim detaljima”, objašnjava Litvinjenko.

Pred kućom Diora/Lična arhiva

Još jedno putovanje koje ju je ostavilo bez daha bila je poseta Marakešu, koju je takođe organizovao LVMH za svoje klijente. “Nivo personalizacije i pažnje za detalje je odraz vrhunskog luksuza i brige o brendu: od brendirane avionske karte, samog aviona koji je bio brendiran, jastučnica u hotelu sa mojim inicijalima, pa sve do poseta očaravajućim mestima. Imala sam osećaj da sam u bajci, da sanjam. Lepota, prizori, mirisi, muzika... sva čula su bila na maksimumu. Na kraju, održana je modna revija u Palati El Badi.”

Jastuci sa inicijalima gosta/Lična arhiva

Pored emocija i nematerijalnih uspomena koje nakon protoka vremena ostaju i dalje veoma upečatljive, ljudi vole i suvenire, a ova svetska putnica je osim narukvica imala i pasiju skupljanja suvenira, ali isključivo onih koji simbolišu prevozna sredstva: “Moja kolekcija uključuje taksi iz Njujorka, policijska kola, tuk-tuk, londonski crveni autobus...”

“Što se tiče finansijskih informacija, nikada nisam unapred istraživala ili se raspitivala”, kaže i dodaje da je to imalo svoju cenu, ali da je iz tih lekcija naučila. “Većina ljudi zna da ako sedite na Trgu Svetog Marka u Veneciji, plaćate muzičku nadoknadu, a jedan kapućino može koštati i 25 evra. Na nekoliko prelepih mesta sam se samo smestila bez gledanja cenovnika i platila tu muzičku nadoknadu. Sada to više ne radim jer mogu da procenim gde ne treba sesti."

I nezaobilazni deo svakog putovanja je otkrivanje čari lokalne kuhinje. "Nisam ljubitelj fine dininga, volim jednostavna mesta koja posećuju lokalni stanovnici. S obzirom na to da mi je otac bio epidemiolog, rano sam naučila da izbegavam termički neobrađenu hranu. Uvek pronalazim lokalce koji mi mogu preporučiti gde i šta da probam, posebno kada putujem u Afriku, Aziju, srednju i južnu Ameriku. Takođe, kada su u pitanju hoteli, svaki grad ima dva ili tri restorana koja redovno posećujem. Kada sam u Italiji i Francuskoj, a to je zbog posla često, volim da posetim supermarkete i pijace i samostalno pripremam obroke. U tome najviše uživam, iako to možda nije glamurozno. U hotelskoj sobi često postavim trpezu, čak upalim sveće da stvorim prijatnu atmosferu."

Malo je poznato da je Dior bio strastveni kuvar/Lična arhiva

"Jedno od najgorih iskustava što se tiče hrane bilo je u Ningbu, Kini. Otišla sam u restoran sa poslovnim partnerom, a kelnerica je naizmenično brisala pod i stolove istom krpom. S obzirom na to da sam planirala boravak u Aziji nekoliko dana, odlučila sam da ne jedem u tom restoranu (naravno, uz pristojno objašnjenje da ne bih uvredila domaćina) da bih izbegla eventualne probleme sa stomakom."

Zvezdice nisu presudne, smatra ona, a ne fasciniraju je ni poznati hotelski lanci koji mogu udvostručiti cene putovanja. Za daleke destinacije uvek kupuje avionsku kartu i rezerviše hotel mnogo ranije što značajno smanjuje troškove. "Ako se nalazim na egzotičnoj destinaciji, često zakupim polupansion, jer su restorani neproporcionalno skupi, a uvek i u toj opciji pronađem nešto što mi se svidi i to mogu da ponavljam svakog dana, a da mi ne dosadi. Kada nešto volim, ne menjam to."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar