Tragovima predaka: Kako potraga za korenima postaje milijardski turistički biznis

"Zdravo, moje ime je Charmaine i pokušavam da istražim istoriju očeve porodice i pronađem bilo koga koje možda poznavao njega ili njegove rođake", piše u objavi u jednoj javnoj grupi na Facebooku. Charmaine zatim detaljno opisuje očevo porodično stablo, mesto rođenja i kasnije mesto boravka. Navodi i da je njen otac tokom posleratnih migracija živeo u izbegličkom kampu u Austriji. Pregledajući porodične fotografije, odlučuje da sa drugog kraja sveta otputuje u Sloveniju, domovinu svog oca, gde želi da pronađe njegove tragove.

Neki ljudi ne putuju samo da bi posetili zemlju iz koje potiče njihova porodica. Oni traže konkretna mesta, kuće, grobove, crkve i ljude povezane sa svojim precima. U turizmu se za takva putovanja ustalio izraz turizam potrage za korenima, odnosno "roots tourism". Reč je o putovanjima emigranata i njihovih potomaka u zemlju porekla, odnosno mesta iz kojih potiču njihovi preci. U prvom planu nisu nužno najpoznatije turističke atrakcije, već lična istorija – selo iz kojeg je predak otišao, kuća u kojoj je porodica živela, crkva, groblje, arhivski zapisi ili ljudi sa istim prezimenom.

U našem regionu je ovaj oblik turizma prilično dobro dokumentovan kroz istraživanja, iako se kao zaseban turistički segment ne prati sistematski u zvaničnoj statistici. 

Jedno od ključnih istraživanja je delo geografa Mihe Kodermana sa Univerziteta na Primorskom i američke geografkinje Lidije Mihelič Pulsifer, objavljen 2012. godine u časopisu Dve domovine. Autori su turizam potrage za korenima definisali kao posete emigranata i njihovih potomaka zemlji svojih predaka i utvrdili da je taj izraz, recimo u Sloveniji, tada još bio relativno nepoznat, iako je van zemlje živelo više od 300.000 ljudi slovenačkog porekla. Istraživanje je, međutim, bilo ograničeno na slovenačko-američku zajednicu, pa se njegovi rezultati ne mogu generalizovati na sve potomke Slovenaca širom sveta. Ipak, nalazi veoma jasno pokazuju šta pokreće takva putovanja.

Ne dolaze samo u obilazak, već po svoje korene

Čak 72 odsto odgovora bilo je povezano sa posetom rodbini i prijateljima, odnosno otkrivanjem nasleđa predaka. Klasično razgledanje znamenitosti kao motiv je navelo 22 odsto ispitanika, dok su poslovni i drugi razlozi činili još šest odsto. Autori zato zaključuju da su među ispitanom grupom motivi povezani sa potragom za korenima bili ubedljivo najvažniji razlog za dolazak u Sloveniju.

Ispitanici su to opisivali veoma lično. "Da nemam porodicu koju mogu da posetim, poseta Sloveniji bi bila manje privlačna", napisala je jedna ispitanica iz Merilenda. Drugi ispitanik, iz Ohaja, rekao je da su on i njegov brat zbog sličnosti sa lokalnim stanovništvom u njima prepoznali svoje tetke, stričeve i bake i deke i da su nakon posete bili još ponosniji što su Slovenci. Treći ispitanik, sa Floride, napisao je: "Sloveniju sam otkrio kao skriveno blago. Pre nego što sam počeo da istražujem svoje korene, nisam mnogo znao o toj zemlji."

Za takve posetioce putovanje može biti znatno duže i intenzivnije od uobičajenog turističkog izleta. Ispitani slovenačko-američki posetioci u Sloveniji su u proseku ostajali 12,2 dana, dok je 76 odsto njih ostajalo duže od nedelju dana. U Sloveniju su dolazili u proseku dva do tri puta u deset godina, pri čemu su se neki vraćali svake godine, a drugi jednom u deset godina ili još ređe.

Kada porodična istorija postane turistički proizvod

Važan deo iskustva bilo je i menjanje odnosa prema sopstvenom identitetu. Gotovo 93 odsto ispitanika reklo je da je poseta pozitivno uticala na njihov odnos prema nasleđu. Koderman i Mihelič Pulsifer zato takva putovanja opisuju kao "intenzivna emocionalna hodočašća". Nije reč samo o obilasku mesta, već o potrazi za delom sopstvene istorije.

Danas je potencijalni krug ljudi zainteresovanih za tu vrstu putovanja još veći. 

Istraživanje korena često krene od porodičnih fotografija | Depositphotos

Upravo tu se otvara i poslovna strana priče. Koderman navodi da je turizam potrage za korenima potencijalno zanimljiv tržišni segment jer povezuje putovanja sa genealogijom, porodičnom istorijom, kulturnim nasleđem i posetama rodbini. Autori navode da su u okolini severnog Ohaja, gde je postojala velika slovenačko-američka zajednica, još tada radile turističke agencije koje su organizovale posebne izlete u Sloveniju. Oni su bili namenjeni kako posetama rodbini, tako i ljudima koji su želeli da istraže svoju porodičnu istoriju i uspostave veze sa slovenačkim korenima.

Slovenačka turistička organizacija (STO) turiste inače kategoriše i prema njihovim motivima i ponašanju, ali turizam potrage za korenima u javno objavljenoj segmentaciji ne izdvaja kao posebnu ciljnu grupu.

"Turizam potrage za korenima ne pratimo posebno", naveli su iz STO. Istovremeno su ukazali na Hrvatsku, gde postoje specijalizovane agencije koje iseljenicima pomažu u potrazi za njihovim korenima. Prema njihovom iskustvu, ljudi podatke o precima najčešće traže u starim crkvenim knjigama, u koje su nekada upisivani svi rođeni i venčani. "Detaljnije podatke o tome nemamo", objašnjavaju iz STO.

 

Turizam potrage za korenima za manja mesta predstavlja način da se turistička potrošnja usmeri i van najposećenijih destinacija | Depositphotos

Italija je u korenima pronašla tržište vredno više milijardi

Italija je ovom potencijalu pristupila mnogo sistematičnije. Zemlja je turizam potrage za korenima uključila u svoje razvojne i turističke politike, a italijansko ministarstvo spoljnih poslova je 2022. godine pokrenulo projekat "Turismo delle Radici", koji povezuje Italijane širom sveta i njihove potomke sa mestima iz kojih potiču njihove porodice.

Prvobitni projekat, finansiran iz italijanskog plana za oporavak, vredeo je 20 miliona evra i bio je usmeren i na razvoj malih mesta i ruralnih područja. U maju ove godine ministarstvo je za dalje jačanje programa iz Fonda za razvoj i koheziju za period 2021–2027. dobilo još 200 miliona evra.

Razlog za takav pristup jeste i veličina potencijalnog tržišta. Italijansko ministarstvo spoljnih poslova procenjuje da širom sveta živi gotovo 80 miliona ljudi italijanskog porekla. Prema podacima ministarstva, Italiju je 2024. godine posetilo 6,6 miliona "turista korena", dok je njihova potrošnja iznosila oko pet milijardi evra. Za 2026. godinu ministarstvo očekuje više od 7,4 miliona takvih posetilaca i više od 5,5 milijardi evra potrošnje.

Italija pritom ne prodaje samo smeštaj i obilaske. Centralni program Italea posetiocima pomaže tokom celog putovanja – od otkrivanja italijanskog porekla i genealoških istraživanja do organizacije putovanja kroz mesta njihovih predaka.

U mreži učestvuju lokalni pružaoci usluga, vodiči, smeštaji, muzeji i drugi ponuđači, dok Italea Card povezuje više od 760 partnera. Regionalne kancelarije Italea za tri godine primile su više od 10.000 upita za putovanja ili genealoška istraživanja.

Važan deo italijanske strategije jeste i geografija. Turistu koji traži svoje korene ne zanimaju nužno Rim, Firenca ili Venecija, već često malo mesto, selo ili ruralno područje iz kojeg je potekla njegova porodica. Upravo zato italijansko ministarstvo "root tourism" vidi kao način da se posetioci usmere i ka manje poznatim mestima, gde njihova potrošnja može koristiti lokalnim smeštajima, ugostiteljstvu, proizvođačima hrane i pića i drugim uslugama.

Charmaine, koja je svoju porodičnu priču počela da istražuje na Facebooku, deo je mnogo šireg fenomena. Kada neko pređe okean da bi pronašao kuću u kojoj je nekada živeo njegov predak, ne kupuje samo avionsku kartu i hotelsku sobu. On kupuje pristup sopstvenoj istoriji. Pitanje za zemlje u Adria regionu jeste da li to interesovanje umeju da prepoznaju i kao tržište.