.webp){kind=icon}
Vlada premijerke Ujedinjenog Kraljevstva Liz Truss mogla bi da obustavi borbu protiv brze hrane kao deo pokušaja da smanji pritisak na kompanije i potrošače koji se bore sa efektima porasta cena.
Ministarstvo finansija je upravo naredilo ponovnu analizu mera za suzbijanje gojaznosti, navodi "Guardian". To uključuje nova pravila o mestu gde nezdrava hrana može da bude izložena u prodavnicama, koja je trebalo da stupe na snagu u oktobru. Zvaničnici takođe ponovo razmišljaju o zabrani promocija "dva-artikla-za-jedan", kao i o zabrani reklamiranja proizvoda sa visokim sadržajem šećera i masti pre devet sati uveče.
Njen prethodnik Boris Johnson pokrenuo je ovu inicijativu nakon što je hospitalizovan zbog kovida u aprilu 2020. godine. Johnson je tada rekao da pati od "veoma česte bolesti" koja se zove "biti predebeo". Istraživanja su pokazala da gojazni ljudi imaju veći rizik od komplikacija i smrtnog ishoda izazvanih bolešću.
Mnogi njegovi predlozi su odloženi zbog pritiska konzervativaca u parlamentu, kao i zbog potrebe da se kompanijama omogući vreme da se pripreme.
Liz Truss je u avgustu rekla da namerava da ukine dodatne poreze na brzu hranu jer "ljudi ne žele da im iz vlade govore šta da jedu".
Bloomberg Mercury
Ministri će takođe ponovo razmatrati i mere kojim se u velikim restoranima reguliše broj dozvoljenih kalorija. Ponovo bi pod lupom mogao da se nađe i porez na bezalkoholna pića sa šećerom koji je uveden 2018. i od tada je hvaljen kao ključno sredstvo u borbi protiv gojaznosti.
UK je četvrta u Evropi po udelu gojaznih odraslih osoba u populaciji, navodi se u majskom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (WHO). Većina odraslih osoba u Engleskoj ima problem sa viškom kilograma, a podaci Nacionalne službe za zdravstvenu zaštitu pokazuju da 35 miliona ljudi, ili 67 odsto muškaraca i 60 odsto žena, ima problem sa gojaznošću. Rast broja gojaznih ljudi bio je najbrži među siromašnijim slojevima, što je stvorilo jaz između bogatijih i siromašnih.
"Loš kvalitet ishrane, pojačan zatvaranjima, doveo je do porasta gojaznosti među decom, a i dodatno je povećao postojeće razlike", rekla je Katharine Jenner, direktorka Saveza za zaštitu od gojaznosti. Ona je dodala da su u organizaciji "duboko zabrinuti" zbog izveštaja. "Ovo neće pomoći da se smanje posledice inflacione krize na kratak rok, ali bi na duži rok moglo da dovede do ozbiljnih posledica po naše zdravlje, privredu, i zdravstveni sistem."
Gojaznost opterećuje i Nacionalnu zdravstvenu službu (NHS), koja je potrošila 6,1 milijardu funti na lečenje bolesti povezanih sa gojaznošću u 2014. i 2015. Taj iznos će do 2050. godine porasti na 9,7 milijardi, navode iz Zavoda za javno zdravlje Engleske.
Gojaznost stoji iza 13 odsto smrtnih slučajeva u Evropi, ili oko 1,2 miliona smrti svake godine, navode iz WHO. Kako dodaju iz ove organizacije, gojaznost će u decenijama pred nama postati najveći uzročnik oboljenja od raka koja se mogu sprečiti. Na tom mestu se sada nalazi duvanski dim.
Kontaktirajte sa autorkom priče:
Clara Hernanz Lizarraga, Madrid at chernanzliza@bloomberg.net
