Istoričar koji je napao Davos: Zašto finansije rasipaju pamet sveta?

Godinu dana nakon povratka predsednika Donalda Trumpa u Belu kuću, ova sedmica je ogolila haotičnu novu prirodu međunarodnih odnosa. Ono što američka vlada predstavlja kao pregovore, drugima može izgledati kao zastrašivanje - naročito kada je reč o Grenlandu - dinamika koja je dominirala Trumpovom posetom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Davos se dugo predstavljao kao forum savesti, ali i kapitala - slika o sebi koja je postala viralna 2019. godine, kada je mladi holandski istoričar iskoristio binu da oštro kritikuje bogate zbog neplaćanja poreza. Rutger Bregman od tada ne prestaje da provocira elite, poslednji put kroz knjigu Moral Ambition i seriju prestižnih BBC predavanja, nakon kojih je optužio tu organizaciju da je cenzurisala njegove stavove o Trumpu.

Ipak, Bregmanov pogled na svet je nijansiraniji nego što biste očekivali. On ceni preduzetnike i smatra da ga desnica često bolje razume od levice. Takođe se slaže s Trumpom da Evropa "ne ide u dobrom pravcu" - iako je mnogo oštriji prema stanju američkog liderstva. 

Istoriju vidite kao vodič za sadašnjost - kao kompas, kako ste je nazvali. Evropa i Amerika, na početku nove godine, gde smo?

Hajde da krenemo od bliske prošlosti.

Svi se sećamo februara 2020. godine, trenutka kada su zaista upućeni ljudi govorili: "Morate odmah da gomilate maske." A vi gledate televizor i izgleda kao da će sve biti u redu. "Verovatno nije ništa ozbiljno."

Imam snažan osećaj da smo sada ponovo u tom trenutku i to u dva pravca.

Prvo, sa usponom veštačke inteligencije - o tome se mnogo priča, ali ogromna većina ljudi nema pojma šta će ih pogoditi u naredne tri, četiri ili pet godina.

Drugo, tu je potpuni raspad svega. Istoričari fašizma - bojim se da moram da koristim tu reč - razvili su vrlo preciznu terminologiju za različite režime. Mislim da su porodične sličnosti sada već prilično duge.

Ako govorimo o liderstvu u SAD danas, na pamet mi padaju dve reči: kombinacija nemorala i neozbiljnosti. Kada gledam evropske elite, dodao bih i treću reč - irelevantnost. Evropa je stisnuta u sredini. Američke elite gledaju na Evropu kao na muzej na otvorenom.

Zar vas ne uzbuđuje potencijal veštačke inteligencije? Otkrića lekova. Energetska efikasnost.

Izuzetno me uzbuđuje.

Veoma nam je teško da pojmimo koliko je život bio užasan tokom većeg dela ljudske istorije - čak i ako ste bili kraljevske krvi. U Velikoj Britaniji, kraljica Ana imala je 17 trudnoća i sva deca su umrla pre 18. godine. Danas bi svi bili živi zahvaljujući modernoj tehnologiji. Dakle, bio bih poslednji koji bi negirao izvanredan potencijal veštačke inteligencije.

Industrijska revolucija je, barem tokom jednog veka, bila loša za većinu ljudi. Luditi - poznati po razbijanju mašina u 19. veku - zapravo su bili u pravu. Nisu bili nekvalifikovana radna snaga. Izgubili su poslove i osiromašili. Poljoprivredna revolucija je učinila život gorim za sve tokom hiljada godina. Ishrana se pogoršala. Nastupila je era hijerarhije, nejednakosti i ratova. Verovatno je bilo bolje biti nomadski lovac-sakupljač.

Luditi - tekstilni radnici koji su iz revolta organizovano razbijali mašine smatrajući da tehnologija ugrožava njihove poslove| Javni domen

 

Upravo ste se vratili u Evropu iz SAD. Zašto ste uopšte živeli u Americi?

Napisao sam knjigu Moral Ambition, koja govori o korišćenju onoga što imate: talenta, vremena, kapitala, resursa, da biste napravili ogromnu razliku. Da biste ovaj svet učinili mnogo boljim mestom. Rasipanje talenata jedno je od najvećih rasipanja našeg vremena. Toliko ljudi je zaglavljeno u poslovima koji zapravo ne čine svet boljim.

Možda će veštačka inteligencija početi da radi neke od tih poslova?

Tačno.

Iskreno, posle decenije provedene kao komentator, bio sam pomalo sit samog sebe. Suosnivač sam organizacije The School for Moral Ambition. Volimo da kažemo da smo Robin Hoodovi za talente. Regrutujemo ljude koji bi u nekom drugom životu radili u hedž fondovima i ubeđujemo ih da rade na najhitnijim problemima s kojima se suočavamo kao vrsta. Zato sam bio u SAD. Izgradili smo američko poglavlje i pokrenuli prvi fellowship na Harvardu.

Delimično vas finansira filantropski svet, a ipak ste vrlo kritični prema filantropima.

Da - prema većini. Veliki deo filantropije je besmislica. PR. Pranje reputacije.

Na mestima poput Harvarda filantropija finansira stipendije za studente koji inače ne bi mogli da studiraju.

Da - i ogromne zgrade. Ne tvrdim da je sve uzaludno, ali ponekad bih sebi čupao kosu gledajući milijardere koji bi mogli da naprave ogromnu razliku.

Nedavno sam razgovarao s Nick Allardiceom iz organizacije GiveDirectly, jedne od najboljih nevladinih organizacija na svetu. Oni su pronašli način da se uhvate u koštac sa globalnim siromaštvom - jednostavno daju ljudima novac. Hiljade milijardera bi danas mogle da pozovu Nicka i kažu: "Hajde da izvučemo Malavi iz siromaštva", i to bi se dogodilo. Zato sam prilično kritičan prema bogatima. Mislim da bi morali da rade mnogo više.

 

 

Da li je evropsko liderstvo danas u boljem stanju od američkog?

Ne, ne baš. Moglo bi se reći da dekadencija i korupcija nisu toliko izražene.

U SAD vidimo stvarni kolaps demokratije i nije jasno da li ćemo 2028. imati slobodne i poštene izbore. Ako slušate ljude poput Stephen Millera - koji je praktično premijer SAD danas - postoji čitav pogled na svet koji veruje da, ako imate moć, možete raditi šta god želite. Sam Trump kaže: 'Jedina kontrola nad onim što radim je moja glava. Moja sopstvena moralnost."

Glavni problem Evrope je, iskreno, njena slabost.

Pre nekoliko godina EU se ponosno svetu predstavila sa AI Act regulativom - prvom velikom regulativom veštačke inteligencije - ali mi skoro da nemamo AI kompanije. Postali smo odlični u regulisanju industrija koje nemamo. Volim da kažem da smo postali kontinent torbi umesto hardvera.

Realnost je da smo vojno prilično zavisni od "tatice Trumpa", kako bi rekao moj sunarodnik Mark Rutte. To je neprijatna i bolna pozicija, ali je realnost.

 

Da li imate moralnu dilemu u vezi s većim vojnim budžetima u Evropi?

Nemam. Jedino me brine to što uglavnom trošimo novac na kupovinu američkog oružja, umesto da ga sami proizvodimo.

Dakle, Evropa koja proizvodi oružje umesto torbi - to je bolja pozicija?

Apsolutno. Ako postoji jedna stvar koju možemo naučiti iz istorije, to je da vrednosti i ideali ne vrede gotovo ništa ako nemate moć da ih podržite. 

Pričam mnogo o britanskim abolicionistima. Abolicionizam je gotovo svuda bio neuspešan. U Holandiji, Španiji, Portugalu i SAD nije imao veliki odjek. Britanija je bila drugačija; postala je masovni pokret. Trgovina robljem je zabranjena 1807. godine, nakon što su stotine hiljada ljudi potpisale peticije i učestvovale u bojkotima. Tada je Britanska kraljevska mornarica uspela da prisili 80 odsto drugih zemalja da takođe prestanu s trgovinom robljem. Moć je u tom smislu bila bitna.

Šta je ekvivalent danas? Koga vidite kao nadu?

I dalje postoje stvari koje su apsolutno strašne. Način na koji tretiramo životinje je verovatno najočigledniji primer.

Vi ste vegan.

Jesam, ali ne mislim da je to moj glavni doprinos boljem svetu. Prava lična posvećenost bi bila formiranje pokreta.

Ali pitala sam gde su vaši izvori nade. Da li postoji neko ko okuplja zajednicu oko cilja koji podržavate?

Moj otac je bio sveštenik. Odrastao sam u crkvi, slušajući pet velikih pitanja religije: Ko smo mi kao vrsta? Odakle dolazimo? Kuda idemo? Kako treba živeti? Šta je sveto? Za mene stari odgovori teologije više ne funkcionišu. Odgovore nalazim u istoriji. Moji heroji i sveci su ljudi poput William Wilberforcea, Thomas Clarksona, Susan B. Anthony - veliki pioniri morala.

A gde su danas ti ljudi?

Mnogo ih je - samo što često nisu poznati široj javnosti.

Jedno od stvari koja mi je posebno važna je malarija - jedna od najstrašnijih bolesti. Ekstremno zapostavljena od levice do desnice. Malo ko se time bavi.

Postoji čovek po imenu Rob Mather u Londonu, koji je osnovao The Against Malaria Foundation. U drugom svetu, mogao je biti jedan od najbogatijih menadžera hedž fondova, ali je odlučio da iskoristi svoj izvanredan talenat - sposobnost da izgradi ogromnu mašinu - da se bori protiv ove strašne nepravde. Da je umro pre 20 godina, više od 100.000 ljudi ne bi bilo živo jer bi umrli od malarije.

Zar ne postoji moralna dilema za nekoga poput vas? Dobijate novac od filantropa. Možda bi moralno ispravno bilo da kažete: "Finansirajte njega, a ne mene."

Sve što zaradim od knjige ide u School for Moral Ambition. Mislim da je važno praktikovati ono što propovedate, ali takođe volim da radim s moralno ambicioznim preduzetnicima.

Od 12 osnivača British Society for the Abolition of the Slave Trade, deset su preduzetnici. Ako postoji nešto u čemu zaista uživam, to je biti u društvu preduzetnika - ljudi koji imaju "kožu u igri", koji znaju šta znači boriti se. Tužno je što toliko ove preduzetničke energije trenutno ide na rasipanje.

Većina kritika knjige Moral Ambition dolazi s levice - ljudi kažu: "Potrebne su sistemske promene. Ne možete očekivati da pojedinci ili male grupe reše problem." Na desnici, mnogi kažu: "Rutger, u pravu si. Trebalo bi da radimo mnogo više."

Američki predsednik Donald Trump u Davosu | Bloomberg

Neko poput gradonačelnika Njujorka, Zohrana Mamdanija. Šta on predstavlja vama? Dokazuje li da američki politički sistem ipak funkcioniše?

Da. Njegova pobeda je bila veoma radostan događaj za videti. Konačno, političar demokrata koji razume igru pažnje - kako politika funkcioniše.

Razume društvene mreže jednako dobro kao Donald Trump i mnogo je pragmatičniji nego što mnogi misle. Spreman je da radi s centrističkim liberalima. Oduševljen je agendom obilja, ne samo starom distribucijom već i deregulacijom. Ne deluje kao stari tradicionalni socijalista koji čita nemačke filozofe. Posmatra svet onakvim kakav jeste - radoznao je i uči nove stvari.

Kažete da razume društvene mreže jednako dobro kao Trump. Zabrinut ste zbog poruka koje su dovele do Mamdanijeve pobede. Sumnjate u vrlo jednostavne političke poruke.

To je klasična dilema populizma. Potrebni su određeni populisti.

Da li je on populista?

Naravno da jeste.

Nemate problem s tim?

Ne, ne, ne.

Sve dok je populista s leve strane?

Populizam je potreban da bi ljudi imali osećaj da govorite u njihovo ime. Mislim da je to skroz u redu. Pitanje je: šta posle toga? Možete li isporučiti rezultate?

Na primer, kontrola zakupa stanova je dobar primer i super popularan. Ekonomisti jasno kažu da ne funkcioniše. Obično pogoršava problem. Ovo je jedan od slučajeve za koje se nadam  da će Mamdani biti pametan.

Odrasli ste kao sin pastora, ali ste izgubili veru?

Da.

Zašto i kada?

Sa 16-17 godina. Napisao sam prvi esej o slobodnoj volji. Zaključio sam da slobodna volja ne može postojati jer nisam birao ko sam. Nisam birao gene, roditelje, pasoš. Sve se srušilo: nebo, pakao, božanska volja.

Danas mnogi ljudi hodaju sa Božjom prazninom: u duši - stvarno prazninom u obliku Boga.

Fasciniralo me je koliko je religija bila važna kod abolicionista.

Mislio sam da je to bilo prosvetiteljstvo - sekularna vera u ljudska prava, mislioci Voltaire, Rousseau, Locke. Nije tačno. To su bili kvakeri i evangelisti. Duboko religiozni ljudi koji su rekli: "Ovo je naša misija u životu i ako je ne ispunimo, svi ćemo u pakao."

Religija je korišćena na mnogo različitih načina. Ljudi su trgovali i porobljavali Afrikance i mislili da je najvažnije da postanu hrišćani kako bi spasili dušu.

Apsolutno! Ceo britanski establišment koristio je religiju na različite načine kako bi činili strašna zlodela. To je istina. Ali, postoji i druga strana medalje.

Ova "Božja praznina" se možda popunjava religijom odnosno Bogom? Vidite li ponovno buđenje religije?

Možda, posebno u SAD. Puno priča o preobraćenju - od JD Vancea do Ayaan Hirsi Ali.

Amerika je uvek religioznija od Evrope.

To je tačno.

Pitam se vidite li to u Ujedinjenom Kraljevstvu ili Evropi?

Ne. A vi?

Vidim da sve više političara spominje veru, poput Tony Blaira koji je prešao u katoličanstvo nakon što je napustio Downing Street, ili Nigel Farage koji mi je rekao da razmišlja o tome da postane katolik.

Teško je čitati ljudska srca. Ponekad deluje pomalo neiskreno ili politički motivisano. Tako da imam problem sa tim. Zaista sam se jako trudio da postanem Hrišćanin. Radi se o tome što sam želeo da imam i dobar razlog, i intelektualna iskrenost mi je jako, jako važna. 

Bili ste ljuti kada ste držali predavanje na BBC i izrazili mišljenje o Trumpu, koje je BBC uklonio. Sada gledate na to drugačije?

Ne, iskreno ne. Mislim da je to bio kukavičluk. Stav samo postaje jači s vremenom. Mesecima sam radio sa izuzetnim timom koji su mi pomogli da pripremim najbolja predavanja koja sam ikada napisao. Dali su mi sjajan feedback. Želeli su da izbacim neke stvari u vezi Gaze - nisam to uradio. Imao sam mnogo više od toga o Trumpu i Vanceu - to sam izbacio, jer sam mislio - nekako je predvidivo. Ljudi bi to očekivali od mene. 

Predavanje je bilo snimljeno za 500 ljudi što je potpuno u redu. Panorama i Daily Mail su pokrenuli lažnu kampanju curenja informacija.

I poslali ste poruku publici o tome šta mislite o Trumpu. Ali su se okolnosti oko tog momentuma izmenile s obzirom na njegovu spremnost da stvar dovede pre sud. Da li biste sada mogli objaviti takav stav u sledećoj knjizi?

Apsolutno. Moj holandski izdavač objavljuje Reith predavanja.

A vaš izdavač u Ujedinjenom Kraljevstvu?
Srećan sam da mogu javno da izjavim sada: Donald Trump je najotvorenije korumpirani predsednik u istoriji SAD.

To je vaše mišljenje. Mislim da zapravo razgovaramo o tome da li ste u stanju da vidite nijanse sive, da shvatite da postoji nešto što se zove pravni rizik? Bregman je svoju optužbu nazvao "odbranjivom i verovatnom" i pozvao se na proračun časopisa The New Yorker iz avgusta 2025. godine o onome što je nazvano "profitiranjem porodice Trump" tokom predsedničkog mandata. Portparolka Bele kuće Karoline Leavitt izjavila je da je "apsurdno da bilo ko sugeriše da predsednik profitira od predsedničke funkcije".

Samo predavanje govori o tome kako medijske mreže, korporacije i univerziteti povijaju kolena pred novom administracijom. BBC je jedna od najvažnijih medijskih institucija na svetu — i mislim da je to bilo krajnje sramotno i ponižavajuće. Upravo o tome je to predavanje govorilo. Na neki način, time se potvrđivala moja poenta.

Vi pretpostavljate da je [izmena] urađena zbog pravnog saveta. Ja to ne znam. Advokati s kojima sam razgovarao smatraju da je ceo slučaj prilično slab i da se pre radi o taktici zastrašivanja. 

(pojašnjenje:  Portparol BBC-ja je u to vreme izjavio: "Svi naši programi moraju da budu u skladu sa uredničkim smernicama BBC-ja i doneli smo odluku da uklonimo jednu rečenicu iz predavanja na osnovu pravnog saveta.")

Hajde da govorimo više o vama - da li ste tokom godina promenili mišljenje o nekim pitanjima? Ako jeste, o kojima?

Oh, o popriličnom broju. Ranije sam bio mnogo optimističniji uopšte kada je reč o pravcu u kojem ide politika. Pre deset godina napisao sam Utopia for Realists (Utopija za realiste) jer sam iskreno mislio da bi dosadna era neoliberalizma mogla da se završi i da ćemo konačno ponovo moći da razgovaramo o zanimljivim novim idejama, poput univerzalnog osnovnog dohotka (UBI). Stvari su se, međutim, kretale u drugom smeru.

Da li ste pratili argumente da bi veštačka inteligencija možda mogla da približi svet toj ideji, jer će toliko poremetiti tržište rada da će biti potrebni novi načini podrške ljudima? 

Mislim da bi univerzalni osnovni dohodak sada trebalo ozbiljno razmatrati kao političku opciju.

Možda ga ne bi trebalo nazivati univerzalnim osnovnim dohotkom. Dohodak sugeriše da dolazi iz rada. Možda bi trebalo da ga zovemo univerzalno osnovno bogatstvo - pomalo kao na Aljasci. Aljaska je otkrila ogromne rezerve nafte i odlučila: tu dividendu ćemo deliti svim stanovnicima.

Mislim da nam je nešto takvo potrebno. Moramo pronaći načine da raspodelimo ogromno bogatstvo koje donosi veštačka inteligencija, jer ćemo u suprotnom dobiti samo novi oblik feudalizma - ako već nismo tamo stigli. 

(Pojašnjenje: Otkriće nafte na Aljasci krajem šezdesetih godina dovelo je do osnivanja državnog investicionog fonda. Država je poznata po tome što zakonski propisuje jednake godišnje isplate dividendi svim građanima koji ispunjavaju uslove. Te isplate su 2025. godine iznosile 1.000 dolara po osobi, a više od 600.000 ljudi imalo je pravo na njih.)

 

Razmišljate li o politici?

Želeo sam biti u areni nakon decenije bivanja po strani. Politika je za moć, a ideali su bezvredni bez stvarne moći. U tom smislu Stephen Miller je u pravu. Svrha moći je raditi dobro - koristiti ono što imate da sledite stope velikih moralnih pionira.

Ranije ste rekli da je svet mračniji nego što ste mislili pre deset godina.

Ovo je povezano. Verujem da male grupe promišljenih i posvećenih ljudi mogu promeniti svet. Upravo to nam sada treba - grupe posvećenih ljudi koji ignorišu "scenario" koji su drugi napisali i koji rade ispravne stvari. Moj prijatelj koji je studirao na Oxfordu često govori o Bermudskom trouglu talenta - talentovanim mladim ljudima koji odlaze u svet konsaltinga, finansija i korporativnog prava.

To bi mogla da urade vaša deca jednog dana. Kako biste se tada osećali?

(Smeh) Malo razočaran, pretpostavljam. U razgovorima s mladima na Harvardu i Oxfordu - puni su entuzijazma da žive drugačije. Pročitajte samo njihove eseje za prijem na univerzitete - sve se vrti oko toga da se bore protiv siromaštva, velikih bolesti i slično. Ali tokom procesa se nešto desi i bivaju brutalno usmereni u kancelarije. Tužno. Imamo samo jedan život. Najefektnija poruka: Niste se borili da biste završili u nekom bezveznom poslu. Zato se zabavljamo.