Vozači električnih trotineta već tri godine očekuju izmene u zakonu o bezbednosti u saobraćaju, ali zasada, ta oblast nije precizno regulisana, pa električni trotineti čak nisu ni prepoznati kao prevozna sredstva.
Većina evropskih zemalja je to pitanje već regulisala zakonom, ali u Srbiji, ipak, na brojna pitanja i dalje nema odgovora: da li im treba ograničiti maksimalnu brzinu, propisati obavezna svetla i kacige ili kako rešiti činjenicu da oni ne proizvode nikakav zvuk.
Iako Zakon "uveliko priprema radna grupa Ministarstva unutrašnjih poslova", period kada možemo da ga očekujemo još uvek nije poznat.
Iz Agencije za bezbednost saobraćaja poručuju da je važno, dok zakon ne stupi na snagu, ne voziti trotinete po kolovozu i maksimalno koristiti biciklističke staze, kao i da vozači trotoarom treba da se kreću brzinom pešaka (oko šest kilometara na čas).
Oni su istakli da je važno Zakonom definisati koji je najmanji dozvoljen uzrast vozača, koja je obavezna zaštitna oprema, i da li će postojati ograničenje u brzini.
Sem električnih trotineta, koncept mikromobilnosti podrazumeva i druga laka vozila koja se uglavnom vide na ulicama velikih gradova, poput električnih bicikli, skutera i segveja. Ta vozila su pogodna za brza, ekološki čista i jeftina putovanja i imaju potencijal da smanje gužve u saobraćaju i u javnom prevozu.
Kompanija Helbiz je nedavno postala ekskuzivni upravljač sistema javnih bicikala na period od 15 godina. Hiljadu električnih bicikli u Beogradu imaće ugrađen IoT (Internet of things), putem kojeg se njegovo kretanje i performanse prate tokom aktivnog režima.
Ipak, električni trotineti su izostavljeni iz računice, pošto ih zakon još uvek ne prepoznaje kao prevozna sredstva. Helbiz ima električne trotinete u SAD i u Italiji, koji se aktiviraju putem Helbiz aplikacije, ali bar do donošenja novog zakona, trotinete će građani morati da iznajmljuju od agencija ili da ih kupe.
Za razliku od drugih evropskih gradova, poput Berlina ili Rima, građani Beograda nemaju mogućnost da pokupe trotinet sa ulice, plate preko aplikacije i odvezu se do željene destinacije, gde ga ostave na ulici, baš kao što su ga i našli.
Agencija za bezbednost saobraćaja kaže da razvoj aplikacija olakšava iznajmljivanje i korišćenje trotineta, ali da praksa pokazuje da treba prethodno definisati način i mesto gde je dozvoljeno da se električni trotinet parkira.
Oni apeluju na to da površine namenjene za odlaganje trotineta urede organi gradske uprave u čijoj nadležnosti se ta površina nalazi, odnosno vlasnika te površine. Agencija ističe da je očekivano da se površine za parkiranje električnih trotineta predvide na javnim saobraćajnim površinama i da odobrenje izda i predvidi nadležni upravljač puta.
Električna vozila su tržište koje se jako brzo razvilo i procvetalo u zadnje dve godine nakon zatvaranja zbog pandemije kovida. Pocene najvećeg proizvođača električnih trotineta, Birda, porasla sa 300 miliona dolara u martu 2018. na dve milijarde dolara tri meseca kasnije.
Danas industrija električnih trotineta obuhvata preko 200 brendova, ali ih i dalje prati loša reputacija, piše Bloomberg. Povrede su toliko česte među vozačima da nekoliko advokatskih firmi ima i veb-stranice koje ciljaju na potencijalne tužioce.
Uprkos velikoj pažnji koju im privlače, trotineti se koriste za svako hiljadito putovanje u gradovina širom sveta, prema McKinsey & Co. Oni predviđaju da će do 2030. mikromobilnost utrostručiti popularnost - pa bi industrija tada bila vredna 500 milijardi dolara.
Skoro 70 odsto ispitanika u njihovom globalnom istraživanju izjavilo je da su voljni da koriste vozila za mikromobilnost da svakog dana putuju na posao.
"Spremnost za korišćenje malih vozila bila je najveća u zemljama sa dugom tradicijom mikromobilnosti, kao što su Italija (81 odsto) i Kina (86 odsto)", navedeno je.
Do kraja godine, u nekoliko američkih i evropskih gradova, uključujući San Dijego, Rim i Madrid, hiljade "Superpedestrian" vozila opremljene sistemom veštačke inteligencije za zaštitu pešaka naći će se na ulicama.
Ovaj softver može trenutno da zaustavi vozila ako vozač iskoči na ivičnjak ili uđe u jednosmernu ulicu. Dodatni uređaji će upozoriti centar ako se vozač parkira više od 10 centimetara izvan određenog područja i samostalno će proveriti 140 komponenti kako bi utvrdio da li, recimo, postoji opasnost da se baterija zapali.