Mikrošifting, novi trend rada koji zaposleni sve češće biraju

Već znamo da je kovid drastično i nepovratno promenio način na koji radimo, ali šta ako budućnost posla nije "remote", već mikrošifting?

Tradicionalni poslovi podrazumevali su da se radni dan vrti oko njih. Radili bismo (uglavnom) od 9 do 17, a zatim bismo ostatak dana imali za sebe, ali bi se i to često trošilo na put do kuće ili odmaranje od posla. Sada mnogi zaposleni dane provode drugačije - malo radeći, malo praveći pauzu, i tako do uveče. 

Taj trend zove se "mikrošifting" i on bi mogao da bude budućnost posla - ili bar nekih poslova.

Uz generaciju Z koja voli fleksibilnost u radu, ovaj trend mogao bi da postane i nova stvarnost. Prema istraživanju sprovedenom 2023. u Srbiji, skoro 70 odsto ispitanika preferira hibridni ili fleksibilni radni model u odnosu na rad na daljinu ili rad iz kancelarije.

Psihoterapeut Katarina Višić očekuje da će se ovaj trend razvijati i širiti kako mlađe generacije ulaze na tržište rada.

"Ljudi sve češće ističu potrebu za autonomijom, manjim nivoom stresa i većom ravnotežom između privatnog i profesionalnog života. Zanimljivo je da taj trend postoji i kod mladih: deca i adolescenti, razmišljajući o budućim profesijama, jasno navode da ne žele tradicionalni model i da im je sloboda organizacije dana i života jedan od ključnih kriterijuma", kaže Višić. 

Objašnjava da to posebno dolazi do izražaja u porodicama gde su roditelji zbog posla bili odsutni, što je uticalo na porodično funkcionisanje i zanemarivanje roditeljske uloge.

 

Šta je zapravo mikrošifting

Poznat je i slučaj mediteranskih zemalja koji već imaju nešto slično - rade ujutru, naprave pauzu za siestu, ručak ili dremku popodne, a onda nastave sa poslom. 

Mikrošifting je nešto slično - on podrazumeva da posao podelite na delove ili blokove i rasporedite rad onako kako vama odgovara kroz ceo dan. 

Posebno bi mogao da odgovara roditeljima sa decom, koji bi tako mogli da rade rano ujutru, podne posvete detetu, a onda nastave da rade. Roditelji u istraživanjima često navode kako im je rigidna struktura posla problem jer ne mogu svoje obaveze da usklade sa obavezama dece, jer se oba uglavnom dešavaju ujutru ili popodne. Mnogi poslovi ne nude fleksibilnost, što roditelje može da optereti i emotivno i finansijski.

Takođe, mnogi ljudi su produktivniji uveče i ne odgovara im standardna podela dana. Mnogi vole da odu u teretanu u toku dana ili naprave dužu pauzu od one koju im dozvoljava zakon ili poslodavac. 

 

Da li je lakše na kauču nego u kancelariji? | Depositphotos

 

"Mikrošifting može biti izuzetno koristan za određene kategorije zaposlenih, naročito kada je u pitanju balans privatnog i poslovnog života", kaže Višić. Dodaje da postoje tri grupe zaposlenih kojima ovaj način rada posebno odgovara.

Prva grupa su zaposleni sa povećanim porodičnim obavezama: roditelji sa malom decom, porodice sa više dece, osobe koje brinu o obolelom članu porodice ili oni koji rade više poslova. Za njih je mikrošifting često idealno rešenje, jer omogućava raspoređivanje energije i vremena tokom dana. U tim slučajevima fleksibilnost čak ima preventivni efekat na sagorevanje koje može nastati na oba fronta - i privatnom i profesionalnom.

Drugu grupu čine zaposleni čiji bioritam ne odgovara standardnom radnom vremenu od 9 do 17. Kada imaju mogućnost da rade u skladu sa svojim unutrašnjim ritmom, oni su zadovoljniji, manje pod stresom i značajno efikasniji. Poslodavac, zauzvrat, dobija motivisanijeg i produktivnijeg zaposlenog.

Treća, sve brojnija grupa, jesu mlađi zaposleni koji veoma cene slobodu, mobilnost i mogućnost da rade odakle žele. Važno im je da putuju, povremeno menjaju mesto boravka i održavaju zdrav balans između privatnih i profesionalnih uloga. Za njih je mikrošifting često jedan od ključnih kriterijuma pri izboru poslodavca.

Ona zaključuje da sve ove kategorije pokazuju da mikrošifting ne samo da može biti dobar za zaposlene, već u mnogim slučajevima predstavlja najoptimalniji model funkcionisanja.

Kod mikrošiftinga, poenta je u rezultatu, a ne u vremenu koje provedemo radeći, a Višić kaže da ni Srbija ne zaostaje u ovom trendu.

"Najbrže se usvaja u IT sektoru, kreativnim industrijama, marketingu, startap preduzećima i u svim profesijama koje mogu da funkcionišu projektno. Sve više firmi uvodi mogućnost fleksibilnog radnog vremena ili rada u blokovima, gde je fokus na rezultatu, a ne na striktnoj osmočasovnoj prisutnosti", objašnjava.

Profesije koje neretko uključuju projekte više su prilagođene trendu mikrošiftinga | Depositphotos

 

Izazovi mikrošiftinga

Mnogo se govori o balansu posla i privatnog života, ali sada postavljamo pitanje: da li je balans u striktnom odvajanju ta dva ili u brisanju granica? Studije pokazuju da zaposleni bez razvijene samodiscipline ili jasne strukture radnog dana često ulaze u stanje stalne dostupnosti, što može povećati stres i profesionalno sagorevanje.

Teško je i pratiti ko kada radi i kome kada možete da se obratite. Recimo, neke zemlje imaju i zakone da ne smete da šaljete zaposlenima mejlove van radnog vremena. Kako biste poslali mejl ako ne znate kada neko radi?

Takođe, ne mogu svi da mikrošiftuju. Nisu ni svi poslovi, a ni svi ljudi dizajnirani za to. Nekome je teško da održi strukturu ili prati plan, a drugi vole da završe sa poslom i postave jasnu granicu da im počinje privatni život. Statistika pokazuje da je Srbija zemlja gde svaki četvrti zaposleni radi više od 45 sati nedeljno - pitanje je kako bi se za te zaposlene implementirao mikrošifting.

"Kao i svaka dobra praksa, i mikrošifting ima svoje potencijalno loše strane. U mojoj psihoterapijskoj praksi pokazalo se da ovaj model rada nije dobar za dve kategorije zaposlenih: za osobe sa lošim granicama i za one sklone odlaganju", objašnjava Višić.

Kako dodaje, kod prve grupe, problem je što se radni dan praktično ne završava - umesto boljeg balansa, oni ulaze u stanje stalne dostupnosti, što praktično znači da se posao provlači kroz ceo dan. 

"Loše granice često prati perfekcionizam, preuzimanje previše odgovornosti i tendencija ka mikromenadžmentu, što dodatno otežava održavanje zdravog ritma rada. To često vodi u profesionalno sagorevanje, pojačanu anksioznost, depresivnost i probleme u partnerskom i porodičnom funkcionisanju", kaže psihoterapeut.

Ne odgovara ni osobama sklonim prokrastinaciji ili odlaganju obaveza - a verovatno svi znamo nekog takvog. 

"Ovaj model podrazumeva visok nivo autonomije u organizaciji radnog dana, a upravo je strukturisanje vremena ono sa čim se oni najviše bore: teško započinju aktivnosti ili ne uspevaju da istraju dovoljno dugo da bi došli do cilja u predviđenom roku. Zbog toga često probijaju rokove, rade kampanjski i pod visokim stresom."

Naša sagovornica dodaje da ove osobe bolje funkcionišu u strukturisanijim sistemima, gde postoji jasna struktura, spoljašnja kontrola i vođstvo. 

"U suprotnom, lako upadaju u začarani krug anksioznosti i krivice - čak i kada ne rade, troše veliku količinu psihičke energije na brigu oko odlaganja i samookrivljavanje zbog neefikasnosti", ističe Višić.

Na kraju krajeva, iako mikrošifting mnogima može doneti slobodu i bolji balans, zaključuje ona, postoji i realan rizik "brisanja granica" kod onih koji nemaju dovoljno samodiscipline ili jasnu strukturu u radu.