Reditelj Milčo Mančevski o borbi za film 'Zbogom, Kopakabana'

"Na smešan i tužan način govori o bogatima i siromašnima, o dobrima i lošima, o tome kako umiremo i kako se smejemo", kaže Milčo Mančevski o svom osmom filmu koji trenutno snima na čak 32 lokacije u Skoplju i njegovoj okolini, sa međunarodnom ekipom. 

Mančevski je jedan od najistaknutijih makedonskih reditelja čiji je debitantski film "Pre kiše" ocenjen kao jedan od najvećih debitantskih filmova u istoriji kinematografije. Film je na listi Najboljih 1.000 filmova ikada snimljenih po izboru "The New York Timesa", osvojio je Zlatnog lava u Veneciji, bio nominovan za Oskara i osvojio preko 30 drugih prestižnih nagrada.

Pored toga, Mančevski je režirao i filmove "Prašina", "Senke", "Majke", "Bikini Moon", "Kajmak" i "Vrba", za koji je 2020. godine osvojio nagradu za najboljeg reditelja na festivalu Raindance.

 

Film se snima sa međunarodnom ekipom na lokacijama širom Skoplja, uključujući i prvi put kod Skopskog akvadukta. Foto: Maja Argakijeva

Pored Severne Makedonije, u realizaciju novog filma uključene su i Bugarska, Srbija, Albanija, Italija i Velika Britanija, uz podršku državnih fondova i privatnih investitora.

"Zbogom, Kopakabana" je društveni triler s elementima komedije, o bratu i sestri koji kradu biste po Skoplju. Naslov asocira na poznatu brazilsku plažu i sve što ide uz nju: lagodnost, muzika, fudbal, što je osećaj koji, kaže reditelj, prožima i sam film.

Iako je film 2022. godine dobio podršku u iznosu većem od 450.000 evra kao projekat od nacionalnog značaja, njegova realizacija bila je gotovo tri godine blokirana. U intervjuu za "Bloomberg Adriju", najtrofejniji makedonski reditelj otvoreno govori i o toj borbi. 

Dotakli smo se i odnosa između filmskih autora i publike, koji se značajno menja u doba striming servisa, kao i pitanja da li lokalna autentičnost danas postaje ključna vrednost na globalnom tržištu.

- Odakle inspiracija za "Zbogom, Kopakabana"? Koliko Vam je trebalo da napišete scenario?

Radim po intuiciji, pratim priču. Pomažem joj da se zakotrlja, ali je ne forsiram. Inspiracija su bili sama priča i likovi - brat i sestra koji žive na marginama društva, ali su puni radosti, energije i ljubavi.

- Iako se dešava u savremenom dobu, film sadrži univerzalni aspekt. Šta želite da publika ponese iz ove priče?

Verujem da dobra umetnost ne poznaje granice - obraća se svima i govori o temama koje se tiču svih nas. Želim da publika ponese emocije, da ih one ponesu. Ne polazim od agende niti, ne daj bože, "poruke". Danas film pati od previše didaktike, novog "neo-soc-realističkog" pristupa - neke teme se očekuju, druge se pak zabranjuju. Festivalima i fondovima odgovaraju određeni narativi, pa oportunistički autori prate te obrasce, čime se često potiskuje iskrena i kvalitetna umetnost.

U glavnim ulogama su Sara Klimoska i Filip Trajković. Foto: Maja Argakijeva

- Kada radite film u Makedoniji ili na Balkanu, mislite li više na svetsko tržište ili lokalnu autentičnost?

Trudim se da ne mislim ni na jedno ni na drugo. Nastojim da ostanem veran priči, likovima i filmu kao umetničkom delu. Odbijam da kalkulišem sa tržištem - to vodi lošoj umetnosti. Znam da pravim dobre filmove, ali ne znam da li će se poklopiti sa trenutnim vajbom. Kvalitet mogu da garantujem, uspeh - to ne može niko, pa ni Spielberg.

- Posle svih peripetija, šta Vas i dalje motiviše da snimate u ovakvim uslovima?

Inat. Ali više od toga - potreba da pravim umetnost. Prijavio sam korupciju u Filmskoj agenciji 2020. i 2022. godine. Moje tvrdnje potvrdile su i Antikorupcijska komisija, i Državna revizija, i Ministarstvo kulture Severne Makedonije, i Transparency International. Ipak, filmski mafijaši su uz pomoć političara sprečili pravu istragu. Milioni su nestali, konkurse su nameštali. Kao odmazdu, blokirali su mi već završen film "Kajmak" i "Zbogom, Kopakabana". Na kraju smo dobili dve pravosnažne sudske presude - da je postojao sukob interesa i da su blokade bile nezakonite. Film se sada snima i to je pobeda protiv filmske mafije.

- Šta mislite o striming platformama? Da li ugrožavaju bioskope ili nude nove mogućnosti?

Film priča priče. Možete ih gledati u bioskopu, kod kuće, na telefonu, ali iskustvo nije isto. Idealno je gledati na velikom platnu, bez prekida, sa drugim ljudima. Kao odlazak u hram... ili kafanu. Kod kuće nije isto. Striming gubi umetnost širokog kadra - filmovi postaju "usklađeniji" sa malim ekranima. To je šteta.

 

Klimoska je sa Mančevskim radila i na filmovima "Vrba" i "Kajmak". Foto: Maja Argakijeva

 

- Kako danas vidite probijanje filmova na festivale u poređenju sa vremenom kada ste pravili "Pre kiše"?

Pre filma "Pre kiše", nijedan makedonski film nije bio zastupljen na velikim festivalima. Danas agencija ima osobu zaduženu za festivale, autori idu na radionice, uče iz iskustava. Kada smo otvarali Veneciju sa "Prašinom", doveo sam 30 ljudi iz Makedonije. Uvek pokušavam da budem otvoren i podelim iskustva sa mlađima. Nadam se da će jednog dana neki naš film ponoviti taj uspeh.

- Kada biste mogli da snimite film bez ograničenja budžeta, vremena i prostora - kakav bi bio?

Ne mnogo drugačiji od ovih koje već pravim. Radili bismo udobnije, bili bolje plaćeni, ali ne bih pravio spektakle. Ne treba mi to. Pravim upravo one filmove koje želim, bez umetničkog kompromisa. Da sam hteo više para i manje slobode - ostao bih u Holivudu. Stekao sam umetničku slobodu koja mi je potrebna. Jedina razlika bi bila što ne bih morao da jurim strane koproducente - jer naši fondovi daju veće budžete autorima koji nisu osvojili ništa, a imaju političku podršku. U mojim filmovima domaće učešće u budžetu je samo 25 odsto, dok stranci ulažu 75 odsto - iako se sve snima ovde, sa našom ekipom, na našem jeziku, i predstavlja nas po svetu.