Yanis Varoufakis: Da li smo svi digitalni kmetovi klaud gospodara

U vreme kada su najveće tehnološke kompanije - Amazon, Google, Facebook, Apple - vrednije od mnogih država, postavlja se pitanje: da li smo svi mi danas postali digitalni kmetovi tzv. klaud gospodara. Teza, koju je snažno artikulisao ekonomista i bivši grčki ministar finansija Yanis Varoufakis i ove godine na Katarskom ekonomskom forumu u organizaciji Bloomberga, tema je njegove knjige Technofeudalism - What Killed Capitalism (Tehno-feudalizam: Šta je ubilo kapitalizam).

U delu tvrdi da je kraj kapitalizmu kakav poznajemo, te da je na delu nova era digitalnog feudalizma koja podrazumeva da platforme, odnosno njihovi vlasnici funkcionišu kao feudalni gospodari - dok su korisnici i radnici samo podanici čija je sloboda uslovljena pristupom informacijama i tržištu. "Ove kompanije ne prodaju samo proizvode", kaže Varoufakis, "one iznajmljuju vašu pažnju, emocije i podatke, pretvarajući vas u digitalno zemljište za eksploataciju." 

Yanis Varoufakis diskutovao je i o fiskalnoj politici i političkim promenama u Evropi sa novinarkom Bloomberga Mishal Husain. Foto: Christopher Pike/Bloomberg

Varoufakis podseća da tradicionalni kapitalisti uglavnom troše oko 80 odsto svojih prihoda na plate zaposlenih. Nasuprot tome, gospodari klaud kapitala, kao što su Amazon i Google, izdvajaju samo oko jedan odsto prihoda za plate. Kako je to moguće? Zato što se ne oslanjaju samo na plaćeni rad zaposlenih, već i na besplatan rad svojih korisnika. Drugim rečima, svaka naša objava, svaki lajk, svaka kupovina i recenzija na ovim platformama - sve to doprinosi rastu i vrednosti klaud kapitala. I što je najvažnije - ti podaci nisu naši. Oni su vlasništvo platformi koje ih zatim preprodaju oglašivačima, pretvarajući i naš besplatni angažman u profit.

Varoufakis dalje upozorava da klaud kapital ne samo da eksploatiše korisnike već i preobražava tradicionalne kapitaliste u vazale. Na primer, Amazon od prodavaca zahteva proviziju i do 40 odsto da bi koristili njegovu platformu. To naziva klaud rentom - digitalnim feudom koji zamenjuje prave tržišne odnose. Tržišta su javni prostori decentralizovane interakcije između proizvođača i potrošača, dok klaud feudi zapravo izoluju kupce jedne od drugih i prodavce jedne od drugih. Jedini posrednik je algoritam koji pak diktira ko i kako može biti povezan.

Varoufakis kaže: "Ući na Amazon je kao ući u grad u kome je svaki trg i ulica zatvoren i u vlasništvu feudalnog gospodara, a ti si tamo samo podanik - primoran da trguješ i radiš po njegovim uslovima". Zatim, autor postavlja pitanje - šta bi se dogodilo ako bi Amazon prestao da funkcioniše samo jedan jedini dan. Posledice ne bi bile samo ekonomske, već bi izazvale pravi haos u globalnim lancima snabdevanja, maloprodaji i svakodnevnom životu miliona ljudi. Odgovor nije odgovor, već još jedno pitanje: kome zaista pripada kontrola nad našom svakodnevicom kada jedan monopol kao Amazon drži nadohvat ruke sve - od robe do informacija i radne snage? 

 

Kapitalizam je mrtav. Dobro došli u tehno-feudalizam, tvrdi se u knjizi koju je izdao Penguin Book u Velikoj Britaniji. Proglašena je knjigom godine Financial Timesa. Foto: Bloomberg Adria 

To ukazuje na fundamentalnu promenu u odnosu moći. Amazon, kao vlasnik klaud kapitala, postao je savremeni feudalni gospodar koji iznajmljuje pristup tržištu malim prodavcima i korisnicima, pritom izvlačeći visoke rente - i to bez toga da bilo šta proizvodi. "Njihova moć je toliko duboka da su oni danas ne samo tržišni posrednici već i nezamenljivi arbitri kako, kada i za koliko će se roba i usluge distribuirati."

U knjizi se oslikava teskobna situacija sveta u kojem živimo u kojoj se sa svakim novim primerom koje autor navodi sve više osećate kao muva ulovljena u čaši.

Na ovu nevidljivu kontrolu još pre petnaest godina ukazao je Jaron Lanier u delu You Are Not a Gadget (Ti nisi gedžet). Ali, ne samo preko ekonomskih nego i bitnije, psiholoških mehanizama. Lanier, vizionar i jedan od pionira digitalne ere, u knjizi alarmantno ističe kako digitalne platforme brišu našu jedinstvenost: "Ljudi su pretvoreni u sirovinu sistema - predvidive i manipulisane jedinice koje algoritmi oblikuju prema sopstvenim pravilima". 

Lanier nas podseća da algoritmi ne samo da biraju sadržaje koje vidimo već i kako se osećamo, hraneći naše strahove i frustracije, dok nam uzimaju mogućnost istinske kontrole nad sobom. On takođe ukazuje na najtananiji oblik manipulacije u vidu dopaminskog efekta sa svakim novim lajkom na objavi.

Još radikalnije, u knjizi Ten Arguments for Deleting Your Social Media Accounts Right Now  (Deset razloga zašto odmah treba da zatvorite naloge na društvenim mrežama), upozorava na oprez kada je u pitanju digitalni trag - cela vaša digitalna biografija sa društvenih mreža analizira se i vrednuje, često bez vaše potpune svesti o tome. Svaki vaš emotivni izraz, svaki impuls može biti evaluiran algoritamski, oblikujući vašu mogućnost za zaposlenje, kredit ili društveni status. Ali, ističe on, još važnije je - i na wellbeing (blagstanje). 

Na ideju kontrole koja podrazumeva upravljanje emocijama i podacima nadovezuje se profesorka na Harvard Business School, autorka i sociološkinja Shoshana Zuboff u knjizi The Age of Surveillance Capitalism (Doba nadzornog kapitalizma) iz 2019, koja definiše nadzorni kapitalizam kao "jednostrano prisvajanje privatnog ljudskog iskustva kao slobodnog sirovog materijala za prevod u podatke o ponašanju". Ti podaci se zatim obrađuju i serviraju kao proizvodi predviđanja i prodaju u tržišta budućeg ponašanja – poslovnim kupcima sa komercijalnim interesom da znaju šta ćemo sada, uskoro i kasnije učiniti.

Međutim, Zuboff ističe da nadzorni kapitalizam nije ograničen samo na tehnološke kompanije: "Ova ekonomska logika se proširila na nove ekosisteme zasnovane na nadzoru u gotovo svakom ekonomskom sektoru - od osiguranja, automobila, zdravstva, obrazovanja, finansija, do svakog proizvoda opisanog kao 'pametan' i svake usluge opisane kao 'personalizovana'". 

Pisac, istraživač i kritičar tehnologije Evgeny Morozov u The Net Delusion: The Dark Side of Internet Freedom (Iluzija mreže: Tamna strana slobode na Internetu) upozorava na opasnosti slepog poverenja u tehnologiju kao rešenje društvenih problema. Dok Zapad hvali internet kao demokratizatora, isti alati se koriste za nadzor i represiju širom sveta. Morozov poziva na kritičko razmišljanje o tehnološkim obećanjima koja često kriju interese moćnih korporacija i država, upozoravajući na ideološki solucionizam (engl. solutionism) - veru da softver može sam po sebi rešiti složene društvene izazove.

Iako se navedeni autori ne bi saglasili sa Varoufakisom da je kapitalizam mrtav, svi u svojim diskursima i oblastima, saglasni su da vid kontrole koji sprovode velike tehnološke kompanije dovode do još veće nejednakosti i polarizacije koja ne utiče samo na ekonomije već i sociološke i političke aspekte. 

Ekipa moćnika na koje ukazuju kritičari na Trumpovoj inauguraciji. Foto: Bloomberg

Knjiga objavljena u martu ove godine, američke autorke i profesorke političke teorije Jodi Dean Capital's Grave: Neofeudalism and the New Class Struggle (Grob kapitala: Neofeudalizam i nova klasna borba) dodatno zaoštrava Varoufakisovu tezu o intenzivnoj nejednakosti i akumulaciji koja je odvojena od proizvodnje. I u njoj se ističe kako se nova klasa tehno-milijardera okreće preuzimanju radničkih prihoda kroz digitalne platforme, koristeći naknade, takse i rente da bi akumulirala monopolsku dobit, umesto da stvara vrednost kroz proizvodnju roba.

Kao što Dean navodi, intelektualna svojinska prava koja savezna vlada dodeljuje velikim kompanijama samo učvršćuju njihovu moć. Ona navodi primer Ubera kao platforme koja na feudalni način izvlači prihod od svojih vozača. Uberovi vozači, iako formalno nezavisni, zarobljeni su u mreži troškova i kontrole koju platforma nameće.

Autorka ističe kako Uber vozači sami poseduju svoja vozila i moraju da snose sve troškove - gorivo, održavanje, osiguranje - dok zapravo platforma efektivno kontroliše pristup tržištu putnika, diktira pravila igre.

Ona pita: "Ko je danas vlasnik sredstava proizvodnje? Da li je to vozač Ubera sa svojim automobilom ili nevidljivi algoritam koji kontroliše koliko i kada vozi?"

U pokušaju da odgovori gde smo, na kraju knjige Varoufakis poseže za Marxovom definicijom statusa proletera kao onoga koji nema vlasništvo nad proizvodom svog rada. Pod tehno-feudalizmom "mi više ne posedujemo sopstveni um", kaže on u knjizi. "Svaki proleter je klaud proleter tokom radnog vremena i klaud kmet ostatak vremena. Svaki mali privrednik kojem 'ide' mutira u klaud vazala, svaki mali privrednik koji se muči postaje klaud kmet." 

Dean pak smatra da su radnici u sektoru usluga avangarda društvenih promena. Ona ukazuje na, recimo, medicinske sestre i nastavnike kao radnike čiji su radni uslovi organski povezani s ljudima kojima služe, a čiji se svakodnevni rad ne može potpuno automatizovati te da imaju stratešku poziciju da promene odnose nabolje između kapitalističke klase i svih ostalih. 

Slično odjekuje i završna Varoufakisova rečenica u knjizi: "Da bismo oslobodili svoje umove, moramo kolektivno posedovati klaud kapital. Klaud kmetovi, klaud proleteri i klaud vazali, ujedinite se - nemamo šta da izgubimo osim svojih klaud lanaca".

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar