Prava istina o samostvorenim milijarderima znatno je drugačija od one kako bi oni želeli da budu predstavljeni jer su mnogi od njih zapravo počeli svoju karijeru sa veoma privilegovanih pozicija koje su im u samom startu pružile prednost i omogućile lakši put ka vrhu piramide.
Priče o uspehu koji je postignut od nule predstavljaju veliku inspiraciju za mnoge jer motivišu i pružaju nadu da, ako radimo naporno, predano i uz puno odricanja, možemo i sami da dođemo do uspeha i novca o kojima većina ljudi može samo da sanja.
Međutim, mnogi od ovih hvalospeva o ljudskoj odlučnosti i spremnosti na ogroman rizik koji su urodili plodom predstavljaju poprilično romantizovanu verziju istine.
I tu se postavlja nekoliko ključnih pitanja - kako su zaista stigli do svog bogatstva i šta dobijaju time što spretno preskaču odgovor na to pitanje, ili ga prosto serviraju onako kako njima odgovara.
Koliko su samostvoreni milijarderi zapravo sami stigli do svog bogatstva
Korisnik društvene mreže X i politički analitičar i novinar sajta Daily Beast Aidan Smith skrenuo je pažnju velikih medija kao što su Washington Post i CNBC nakon objava na mreži X u kojima se posvetio ovoj „iskrivljenoj“ slici o najuspešnijim ljudima današnjice u seriji postova u kojima je otkrio kako su zapravo Jeff Bezos i drugi podjednako uspešni poslovni ljudi stigli do tačke na kojoj se danas nalaze.
Smith je za Bezosa na svom nalogu napisao sledeće: "Slatka propaganda. U stvarnosti, roditelji Jeffa Bezosa dali su mu 245.573 dolara kako bi sprečio propast Amazona 1995. godine. Ali to nećete čuti u medijima koji za siromaštvo okrivljuju lični neuspeh, a bogatstvo pripisuju ličnim vrlinama".
Bloomberg
Sudeći po informacijama koje je objavio CNBC, Bezos je 1994. godine održao 60 sastanaka sa članovima porodice i potencijalnim investitorima sa ciljem da svi investiraju po 50.000 dolara u Amazon. Pristalo je samo 20 njih, a među njima bili su i Bezosovi roditelji.
U slučaju da su Mike i Jackie Bezos zahvaljujući svojoj investiciji dobili i zadržali deonice koje su zauzvrat dobili za spasavanje Amazona, one bi danas bile vredne 30 milijardi dolara. Ako zaista jesu, to bi ih uvrstilo na listu 30 najbogatijih ljudi na svetu, sudeći po analizi Bloomberga. Zapravo njihovo bogatstvo bi ih stavilo ispred jednog od osnivača Microsofta Paula Allena, pa čak i izvršnog direktora Tesle Elona Maska.
Po Smithu, slične priče stoje i iza mnogih drugih milijardera.
Primera radi, Billa Gatesa opisuju kao normalnog momka koji je napustio koledž kako bi se posvetio svojim snovima. U realnosti, njegova majka, Mary Gates, predsednica kompanije United Way, ubedila je IBM da angažuje Microsoft da mu napravi operativni sistem, sudeći po članku koji je objavio CNBC.
"Gates je talentovani pojedinac, ali njegova karijera se nikada ne bi ostvarila da nije bio dete imućnih roditelja sa odličnim vezama koji su uspeli da ubede giganta kao što je IBM da pruži priliku maloj i nepoznatoj kompaniji kao što je Microsoft da mu napravi OS. Velike su šanse da ne bi bio milijarder da je rođen u prosečnoj radničkoj porodici", napisao je u jednom od postova Smith.
Pored novca i veza, znanje je drugi najveći kapital na putu ka uspehu
Kada neko nije rođen u poznatoj i moćnoj porodici, jako mu je teško objasniti koliku zapravo prednost deca bogatih roditelja imaju na samom početku svoje karijere, makar i indirektno.
Roditelji Marka Zuckerberga, osnivača Fejsbuka, poslali su ga na Akademiju Filips Eksiter kako bi mu stručnjak za razvoj softvera David Newman držao privatne časove kompjuterskih nauka, čak i pre nego što je upisao koledž, otkrio je Mark u intervjuu za New Yorker.
Sudeći po navodima iz intervjua, Newman je dolazio jednom nedeljno kako bi radio sa Markom.
"Imao sam mnoštvo prijatelja koji su bili umetnici. Često bi dolazili da crtaju stvari od kojih bih ja pravio video-igre", izjavio je Zuckerberg u pomenutom intervjuu.
Moglo bi se zaključiti da Zuckerberg jeste inteligentan pojedinac koji možda ne bi imao priliku da ostvari uspeh da je rođen u prosečnoj porodici:
Bloomberg
"Javnost se zainteresovala za Marka jer je na koledž došao sa reputacijom programerskog genija, što ne bi bio slučaj da njegovi roditelji nisu imali novac da angažuju vrhunskog stručnjaka koji će ga svemu naučiti. Utakmica koju svi igramo jednostavno nije ravnopravna, jer nemaju svi roditelji iste resurse da pruže svojoj deci", napisao je Smith.
Zašto bogate i moćne osobe izbegavaju da pričaju o svojim počecima
Kada govore o svom poreklu, mnogi uspešni poslovni ljudi koji su trenutno na čelu velikih IT kompanija vrlo retko ističu u prvi plan da su na samom početku imali podršku porodice, već se okreću dobro poznatom izrazu samoostvaren.
Da li menjanje ili skrivanje prošlosti može da ima određenih benefita u sadašnjosti i budućnosti
"Biti samoostvaren je prilično zavodljiva ideja koja sugeriše da svako može da dođe do vrha ako je spreman da radi naporno i posvećeno. Postoji više razloga za kreiranje ovakve percepcije", objašnjava za Bloomberg Adriju Radomir Marković, poslovni savetnik.
On navodi da je jedan od razloga da bi se poznati i uspešni najširoj javnosti predstavili kao obični ljudi koji su postigli uspeh bez nekih posebnih investicija u njihov razvoj. Na taj način javnosti šalju poruku da je moguće da neko krene iz garaže i postane jedan od najbogatijih ljudi na svetu. "Ovo se posebno odnosi na poslovne ljude iz SAD jer je to u potpunosti u skladu sa američkim snom, a nikako ne bi trebalo zanemariti i donekle prizemniji razlog za takvo predstavljanje - kreiranje imidža posebnosti, što svakako prija i njihovom egu", kaže Marković.
Nadalje, kada je reč o poslovnim partnerima i poslovnoj javnosti uopšteno, ovakva percepcija im zapravo može pomoći u daljem poslovanju i širenju carstva: "Nema sumnje da u poslovnoj sferi zaista postoje ljudi koji su svoje bogatstvo stekli od nule, i na ovaj način se oni na podsvesnom nivou povezuju sa njima, što im olakšava dalje građenje poslovnih veza".
Poslednji aspekt je možda i najzanimljiviji, posto su u pitanju lideri velikih kompanija sa velikim brojem zaposlenih, a sve te zaposlene je potrebno motivisati da budu produktivniji i zadovoljniji kako se ne bi osećali da su uskraćeni za priliku da se i sami uzdignu na neki viši nivo, pa je korisno da im šalju sliku da i oni jednoga dana mogu da budu lideri velikih kompanija", zaključuje naš sagovornik
Da li je samostvorenost samo mit
Istraživanja sugerišu da su ljudi sa višim prihodima mnogo skloniji nego oni sa nižim prihodima tvrdnji da pojedinci postaju bogati pre svega zato što naporno rade. Bogati su takođe skloniji pripisivanju svog uspeha upravo radu, a ne drugim okolnostima.
A ipak, podaci sugerišu da su najbolji pokazatelji bogatstva okolnosti koje su definisane samim rođenjem. Činioci poput obrazovnog nivoa porodice ili nasleđenog bogatstva - nad kojim osoba nema kontrolu, odnosno koje su osobi date. Na primer, u izveštaju iz 2019. godine Univerziteta Džordž Vašington predstavljeni su faktori koji predviđaju obrazovne ishode i karijerni uspeh. Najvažniji faktor bio je prihod porodice deteta, mnogo više nego inteligencija ili intelektualna sposobnost samog deteta. Jednostavno rečeno, istraživanja sugerišu da je bolje biti rođen bogat nego pametan.
Bogatstvo prethodne generacije je duboko i ima dugotrajne efekte. U studiji koja se bavi međugeneracijskom mobilnošću (odnosi se na sposobnost pojedinaca da poboljšaju svoj društveno-ekonomski status u poređenju sa statusom svojih roditelja ili prethodnih generacija) Guglielmo Barone i Sauro Mocetti pratili su bogatstvo porodica u Firenci (Italija) kroz nekoliko generacija. Ono što su otkrili jeste da se bogatstvo porodice u 2011. godini moglo predvideti na osnovu bogatstva njihovih predaka još iz 1427. godine. Dakle, isplati se biti rođen u bogatoj porodici, čak i 600 godina kasnije.
Psiholog Robert Frank decenijama proučava psihologiju sreće i dugo primećuje neobičan stepen zanemarivanja ovih čisto okolinskih faktora. Kako piše u magazinu "Atlantic": "Kada talentovani, vredni ljudi u razvijenim zemljama postignu bogatstvo, obično svoj uspeh pripisuju talentu i napornom radu, iznad svega ostalog. Većina njih je jasno svesna koliko su naporno radili i koliko su talentovani. Ipak, njihovo svakodnevno iskustvo pruža malo podsećanja na to koliko su srećni što nisu rođeni, recimo, u ratom zahvaćenom Zimbabveu".
.webp){kind=icon}
