Verovatno je bilo samo pitanje vremena: pored espreso martinija kog su se držali uživaoci u kofeinu u SAD, i narandžastih aperol špricova koji su se afirmisali svuda gde je bilo lepog vremena i sunčanih dana, barmeni su morali da skroje svoj put do martinija od povrća. U Londonu to je piće ovog leta.
Grad je negovao poštovanje prema svojim klasičnim martinijima više od jednog veka, ali "kvarenje" originala uvođenjem biljaka u recepturu nedavno je postalo fenomen (masline se ne računaju). LPM Restaurant & Bar, najpoznatiji lokal u otmenom Mejferu, počeo je da nudi svoj prepoznatljivi Tomatini pre skoro deceniju. "Ali ovog leta smo videli priličan porast narudžbina", primećuje Tibor Krescsenics, menadžer svetski rasprostranjenog bara, koji sada ima šest lokacija na tri kontinenta. "Ljudi se odriču slatkih koktela, a trend ka slanom i biljnom nastavlja da raste."
LPM-ov Tomatini oštro skreće ka teritoriji umamija (petog ukusa, uz slatko, kiselo, slano i gorko). Zreli paradajz je sveže isceđen i presečen votkom, a zatim zaokružen sa malo belog balzamiko sirćeta i prstohvatom soli i bibera. Protresen, uz led, pretvara se u svilenkasti gutljaj. Dok ga ispijate, zapravo na neki način čini da se osećate bolje u vezi sa svojim životnim odlukama.
Niz ulicu, u Isabel Mayfairu, menadžerka bara Scarlet Ganzoni prepoznaje želju svoje klijentele da "svesnije konzumira", ali pripisuje trenutak slave martinija od povrća sezonskim faktorima. Šik salon u ulici Albemarle nedavno je dodao instagramičan martini sa avokadom u svoj letnji meni pića, i već je postao bestseler. "Ima zemljani ukus koji je veoma osvežavajući – idealan za vreo letnji dan", kaže ona. "Avokado je posebno savršena osnova za martini, imajući u vidu njegovu glatku teksturu i delikatan ukus. To zapravo rezultira koktelima koji nisu preteški, što ja volim."
Mnogi građani Londona, željni su alternative naspram višegodišnjeg zasićenja špricevima. Njihove opcije su sada bezbrojne. I ne zaziru od povećanja cena koje može biti za oko dve do tri funte (2,3 do 3,5 evra) po piću, što je prosečna cena nabavke tih svežih sastojaka. To je samo cena poslovanja u gradu u kom su napojnice veće od 20 funti (23,3 evra) po obroku.
U Apricityju, martini sa šparglama je stalna stavka na meniju, koji inače može varirati na dnevnom nivou. Brusketta martini u Eve Baru, napravljen od paradajza, prodaje se na desetine tokom toplih dana. U kompaniji Three Sheets, vlasnik Max Venning koristi votku natopljenu maslinovim uljem i alkoholnim napitkom od cvekle kako bi osigurao da njegov Earth martini opravda svoje ime. "Želeli smo da napravimo martini suv od koske, sa zemljanom i biljnom notom, ali ništa preovlađujuće", kaže. "On ostaje jedno od najpopularnijih pića."
Čak i sastojci koji se nalaze u blizini povrća dobijaju svoje mesto. (Im)perfect martini iz Lyanessa sadrži domaću fermentisanu travu da unese svežije arome - i boju - bazi od votke. The Wigmore, s druge strane, meša i povrće i gljive u najprodavaniju martini fuziju, dodajući votki malo tečnosti paradajza i vermuta "Ambrato" natopljenog vrganjima. Promešano preko leda, piće postiže impresivnu ravnotežu između bogatog i osvežavajućeg.
Međutim, ako želite da oprezno kročite u ovu kategoriju - za razliku od zaranjanja u njene “najzemaljskije” ponude - naručite smišljotinu Silverleafa. Aktuelni recept je prožet biljkama. Divlji đumbir, sa listovima u obliku srca, donosi ukusne minerale, daje napitku snažnu aromu. A martini puristi ceniće što je, za razliku od mnogih drugih varijanti na ovoj listi zasnovanih na votki, on napravljen od džina.
Pa, nije li vreme da poslušate mamu i popijete svoje povrće?
Da biste kontaktirali sa autorom ove priče:
Brad Japhe u Njujorku na Braphe@gmail.com
.webp){kind=icon}
