Nova knjiga psihologa Christine Maslach i Michaela Leitera ima ohrabrujuću poruku: ako se osećate iscrpljeno i pregorevate na poslu zbog izloženosti stresu, to nije vaša greška.
U najnovijoj knjizi "Izazov pregorevanja: Upravljati međuljudskim odnosima i poslovima" (The Burnout Challenge: Managing People’s Relationships with Their Jobs) taj dvojac, 25 godina nakon što je napisao prvu knjigu o fenomenu pregorevanja na poslu, želi da potpuno ogoli odgovor na pitanje zašto se zaposleni osećaju zasićeni poslom.
Od te prve knjige, svest o fenomenu pregorevanja na poslu znatno se produbila. Pre tri godine Svetska zdravstvena organizacija prepoznala je tu pojavu kao "fenomen zanimanja". Tokom pandemije se ta pojava razmahala ne samo među zdravstvenim radnicima i drugima koji su morali da prihvate taj teret, već i među onima koji su se našli u situaciji da rade od kuće.
Opširnije
Uprkos radu od kuće, zaposlene i dalje vezuje radno vreme
Zaposlenima je važnija fleksibilnost u vremenu nego prostoru, pokazuje istraživanje Future Foruma
22.10.2022
Kandidati sada biraju firmu, a ne obrnuto
Znanja kandidata mogu biti besprekorna, ali ako se ne uklapaju u tim i radno okruženje, sve je uzalud.
07.10.2022
Kompanije sada krive rad na daljinu zbog pada prihoda
Kompanije su našle novog žrtvenog jarca odgovornog za smanjenje profita i pad u prihodima.
07.08.2022
IT predvodi u benefitima, ali zaposleni traže više
Privatno zdravstveno osiguranje, besplatni kafa i čaj i mogućnost rada od kuće nedovoljni su da zadrže zaposlene.
20.08.2022
Koncept se sada sveprisutno shvata kao odraz situacije u kojoj "osećaš da ne možeš više da izdržiš ili da ne želiš više da izdržiš".
Autori ističu da je razlog zbog kog se često za takav osećaj krivi zaposlen - a ne poslodavac - u tome što su ljudi skloni da nečije probleme vide kao rezultat njegovog ponašanja ili ličnosti, a ne delovanja njegove okoline.
Šest elemenata
Maslach i Leiter su identifikovali šest elemenata koji doprinose pregorevanju ako se njima ne upravlja na pravi način: opterećenje radnim zadacima, osećaj nedostatka kontrole i autonomije, nagrađivanje, ljudi sa kojima radimo, osećaj fer i ravnopravnog odnosa, te sistem vrednosti.
"Mnogi problemi na poslu su kao kamenčići u cipeli. Uporni, ali možete ih se rešiti", ističe Maslach.
Vrlo često razgovori s nadređenima o tome kako poboljšati uslove na poslu ili način rada padaju u vodu zbog finansijskih razloga ili zato što menadžeri misle da bi to zahtevalo velike promene.
"Obično se kaže: 'Pa, ne možemo to da priuštimo. Moraćemo da postignemo više s manje resursa'...", navodi Maslach.
Osim toga, šefovi često pristupaju s idejom da je hronični stres na poslu neizbežan i da je tražiti bolji rezultat s manje resursa nužno da bi se ostvarili finansijski ciljevi.
Autorski dvojac nema sumnji da takav pristup nije dobar.
Produktivnost pada
"Hroničan stres ima ozbiljne negativne posledice na zdravlje i blagostanje pojedinca i vodi ka padu produktivnosti i većim troškovima zdravstvenog sistema", tvrdi Maslach.
Maslach i Leiter ipak misle da postoji nada da se stvari promene nabolje jer je svet posle pandemije možda prijemčiviji za neke od njihovih tvrdnji, a promenila su se i neka razmišljanja poput potrebe da se bude pet dana nedeljno u kancelariji.
Dvoje psihologa napominje da se poslovi moraju prilagoditi potrebama pojedinca, a ne obrnuto. Za to im je poslužilo poređenje s kanarincima koje su nekada rudari koristili da detektuju prisustvo ugljen-monoksida i drugih opasnih gasova u rudnicima.
"Treba li da pokušamo da popravimo kanarinca i učinimo ga snažnijim i otpornijim ili treba da popravimo rudnik, očistimo ga od toksičnih isparenja i učinimo sve što je potrebno da postane sigurno okruženje i za kanarince i za rudare", pitaju autori. Oni znaju odgovor, ali hoće li ga primeniti oni na koje se priča odnosi?
.webp){kind=icon}
