.webp){kind=icon}
Iako sve više kompanija prihvata rad na daljinu, norma koja kaže da su zaposleni na raspolaganju od devet do 17 časova ne pokazuje znake nestanka.
Ta činjenica stoji uprkos tome što 94 odsto kancelarijskih radnih želi fleksibilnost u tome kada rade, prema novom istraživanju Future Foruma kompanije Slack Technologies Inc, što se poredi sa 80 odsto onih koji kažu da žele fleksibilnost lokacije. Slack je anketirao više od 10.000 radnika u SAD, Australiji, Francuskoj, Nemačkoj, Japanu i Ujedinjenom Kraljevstvu.
Asinhrono radno vreme – koje podrazumeva da zaposleni obavljaju posao prema sopstvenom rasporedu i ne moraju da budu onlajn u isto vreme kada i njihovi saradnici – retko je van startapa i tehnoloških kompanija.
Dok rad na daljinu pruža veću fleksibilnost rasporeda nego u kancelariji – omogućavajući vreme za pranje veša ili izvođenje psa u šetnju, na primer – mnogi ljudi i dalje osećaju pritisak da imaju "zelenu tačku" na softveru na radnom mestu koja pokazuje da su onlajn i da rade.
Veliki deo te vrste pritiska dolazi od lidera i menadžera koji se drže zastarelih normi profesionalizma, rekla je suosnivač Future Foruma, Sheela Subramanian. "Moramo da imamo širi razgovor o profesionalnim normama i šta znači biti dobar zaposleni", rekla je ona. "Mi smo na početku ovog eksperimenta, koji preispituje ulogu posla u našim životima. Pred nama je dug put."
Subramanian je rekla da kada razgovara sa rukovodiocima o fleksibilnosti rasporeda, oni se često bune ("Ali imamo toliko sastanaka!"). Ipak, fleksibilnost u rasporedu ne znači rad u svako doba dana ili da se zaposleni nikada neće lično okupiti, rekla je ona. Naprotiv, mnogi ljudi žele jasnije granice kada se od njih očekuje da odgovaraju na poruke. "Organizacije mogu stvoriti fleksibilnost unutar okvira", rekla je ona. "Oni mogu postaviti očekivanja."
Future Forum predlaže usvajanje "osnovnog radnog vremena", u okviru kog su sve kolege onlajn tokom određenog vremenskog perioda. Pri tom, timovi se dogovaraju kako će posao biti obavljen, a digitalni alati bi mogli da posluže tako da se napredak prati transparentno.
Gabby Jones/Bloomberg
Crunchbase Inc., softverska firma specijalizovana za podatke o privatnim kompanijama, uvela je osnovno radno vreme kada je prošle godine uvela rad od kuće. Pošto je kompanija zapošljavala zaposlene u različitim vremenskim zonama, izdvojila je vreme od 13 časova do 18 časova u Njujorku za sastanke i sinhroni rad.
Ljudima koji su navikli na tradicionalne rasporede, može biti potrebno neko vreme da se prilagode činjenici da možda neće odmah dobiti odgovore van osnovnog radnog vremena, rekla je Kelly Scheib, direktorka ljudstva u kompaniji Crunchbase.
Prema Future Forumu, radnici koji imaju punu fleksibilnost rasporeda su skoro 30 odsto produktivniji od onih koji nemaju mogućnost da menjaju svoj raspored. Fleksibilnost lokacije, poređenja radi, povezana je sa povećanjem produktivnosti od četiri odsto. Zaposleni sa fleksibilnim rasporedom kažu da mogu bolje da se fokusiraju i da primećuju poboljšanu ravnotežu između posla i privatnog života. Šanse da će tražiti novi posao u narednoj godini su dvostruko veće među radnicima koji nemaju fleksibilnost u rasporedu u poređenju sa onima koji imaju umerenu fleksibilnost rasporeda.
Smenu od devet do 17 časova uveo je Henry Ford 1926. godine u fabrici, i dok poreklo te prakse nema mnogo zajedničkog sa današnjim digitalizovanim radnim mestima, toliko je kulturno ukorenjeno u našoj ekonomiji i društvenim životima da možda nema smisla napustiti je u potpunosti, rekla je Alexia Cambon, direktorka istraživanja ljudskih resursa u kompaniji Gartner Inc. Umesto toga, ona se zalaže za odstupanje od norme sastanaka koji se održavaju jedan za drugim.
Sve se svodi na potrebu zaposlenih za autonomijom i poverenjem da će uraditi svoj posao.
"Oni koji su u najboljoj poziciji da odluče kako treba da rade su sami pojedinci, jer znaju šta ih čini produktivnim", rekla je Cambon.
Kontaktirajte sa autorom ove priče:
Jo Constanz u Njujorku: jconstantz1@bloomberg.net
