Bogati mladi Amerikanci izgubili su poverenje u berzu kao primarno sredstvo za stvaranje bogatstva i sve se više okreću alternativnim investicijama kako bi finansirali svoju budućnost, pokazalo je istraživanje Bank of America.
Pojedinci starosti od 21 do 42 godine sa imovinom od najmanje tri miliona dolara imaju samo četvrtinu svog portfelja u akcijama, u poređenju sa više od polovine, koliko imaju stariji od njih, navodi se u studiji koja je objavljena u utorak.
Menadžeri tradicionalno preporučuju mladima veću izloženost na berzi, s obzirom na njihov duži period ulaganja. To je funkcionisalo istorijski, sa referentnim indeksom S&P 500 koji je objavio godišnji prosečni prinos od skoro 12 odsto od svog početka 1957. do kraja 2021. Od početka godine, međutim, indeks je pao za 24 odsto usled turbulentnih tržišta i rastuće inflacije.
Nedostatak vere u akcije ukazuje na to da mlađe generacije sve više misle da tradicionalni portfolio akcija i obveznica neće doneti natprosečne prinose tokom vremena, rekao je u intervjuu Jeff Busconi, glavni operativni direktor u Bank of America Private Bank. "Imali smo veoma snažan nastup na berzi tokom poslednje decenije i sada živimo kroz nestabilna vremena. To je ljudima u svesti."
Umesto toga, mladi i bogati vide više potencijala u imovini poput kriptovaluta, nekretnina i privatnog kapitala. Studija Bank of America, koja je anketirala 1.052 osobe sa investicionom imovinom većom od tri miliona dolara, otkrila je da su mladi dodelili 15 odsto svog portfelja digitalnim valutama, u poređenju sa samo dva odsto starijih ispitanika.
"To je nešto što posmatramo, ali izloženost kriptovalutama je još uvek relativno niska među našim klijentima", rekao je Busconi.
Bebi-bumeri će preneti procenjenih 84 biliona dolara svog bogatstva generaciji X i milenijumima od sada do 2045. godine, prema istraživanju tržišta kompanije Cerulli Associates. Predviđeno je da će najveći deo tog novca otići naslednicima, dok će oko 15 odsto biti donirano filantropiji.
Verovanije je da će mlađa grupa dati putem strukturiranih sredstava kao što su fondovi koje savetuju donatori, ili DAF, koji su dobrotvorni investicioni računi koji nude unapred poreske olakšice bez roka kada se sredstva moraju raspodeliti. Oni sa imovinom većom od 10 miliona dolara verovatnije će koristiti DAF od onih sa tri do pet miliona dolara.
Donatorska sredstva mogu biti neverovatno efikasan način da se strukturiše filantropska strategija, rekao je Busconi.