Milijarderi treba da plaćaju globalni porez, pokazuje istraživanje

Trebalo bi da vlade kreiraju globalni minimalni porez za superbogate, sličan sistemu ugovorenom za velike multinacionalne kompanije, da bi pružile značajan podsticaj prihodima, saopštila je Poreska opservatorija EU.

Primena stope od dva odsto na bogatstvo 2.750 svetskih milijardera mogla bi da prikupi oko 250 milijardi dolara godišnje, prema istraživanju koje je objavila nezavisna mreža akademika sa sedištem na Pariskoj školi ekonomije.

"Očigledni poreski disparitet podriva pravilno funkcionisanje naše demokratije; produbljuje nejednakost, slabi poverenje u naše institucije i narušava društveni ugovor", rekao je ekonomista Joseph Stiglitz u nastavku izveštaja. "Ono što smo tražili od korporacija sada moramo tražiti od milijardera. Vreme je da se uspostavi globalni minimalni porez za veoma bogate."

Studija doprinosi pozivima da se poveća oporezivanje superbogatih. Godine 2020. američki senatori Elizabeth Warren i Bernie Sanders kandidovali su se na demokratskim predizborima promovišući ideju nameta na akumulirano bogatstvo najbogatijih Amerikanaca.

Oporezivanje milijardera bi pomogao budžetu država Bloomberg

Prošle godine američki predsednik Joe Biden predložio je manji namet, zasnovan na prihodima i nerealizovanim kapitalnim dobicima. Američki Kongres to nikada nije odobrio i malo je verovatno da će to razmotriti sve dok republikanci kontrolišu Predstavnički dom.

Ekonomisti i nevladine organizacije takođe su uputile peticiju liderima Grupe 20 da stvore nove režime na nacionalnom i međunarodnom nivou kako bi bolje ciljali na bogate. U SAD postoji čak i kolektiv superbogataša poznat kao Patriotski milioneri koji je formiran 2010. kako bi zahtevao kraj smanjenja poreza. Istaknuti članovi uključuju naslednicu Walt Disney Co. Abigail Disney i osnivača Men's Wearhouse Georgea Zimmera.

Poreska opservatorija EU, koja je lobirala za minimalnu stopu za najveće multinacionalne kompanije, procenjuje da milijarderi podležu efektivnim ličnim porezima od samo nula do 0,5 odsto bogatstva. Na osnovu podataka za 2021, postavljanje donjeg praga od dva odsto bi dodalo još 214 milijardi dolara na 44 milijarde dolara, koje trenutno plaćaju vladama.

Prema istraživačima, milijarderi imaju tendenciju da plaćaju niske efektivne stope delimično zato što mogu da koriste holding kompanije da izbegnu porez na prihod. Uzimajući primere Francuske, SAD i Holandije, kažu da to doprinosi naglom padu prosečnih stopa na samom vrhu skale zarada.

Milijarderi plaćaju manje poreske stope od bilo kojih drugih grupa Bloomberg

Postavljanje globalno ugovorenog minimalnog nivoa zasnovanog na bogatstvu bila bi najbolja referentna tačka jer tokovi prihoda nisu tako dobro definisani kao tržišna vrednost imovine, saopštila je Poreska opservatorija EU.

Sistem bi na kraju mogao da obuhvati i druge bogate ljude, ali bi milijardere bilo lakše uzeti kao prvi korak, dodao je on. Ovo takođe može biti jednostavnije nego što je bilo za kompanije jer postoji manje neslaganja oko toga koje će jurisdikcije prikupljati prihod.

Bile su potrebne godine pregovora da se stvori minimalna stopa od 15 odsto za korporacije, a čak i sada ostaju značajna pitanja u vezi sa implementacijom širokog globalnog sporazuma.

Postoje i drugi izazovi u primeni minimalnog poreza zasnovanog na bogatstvu, posebno poteškoće u proceni vrednovanja privatnih preduzeća, saopštila je Poreska opservatorija EU.

Ipak, mreža akademika je optimistična.

"Pošto su zemlje uspele da postignu sporazum za multinacionalne kompanije, što se dugo smatralo utopijskim, sporazum o minimalnom porezu za bogate nije apriori nemoguć", navodi se.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar