Bogatstvo nije slučajnost: kako uspeti uprkos okolnostima?

Postoji jedan podžanr poslovne literature koji se verovatno dobro prodaje, ali se neretko manje ozbiljno shvata: knjige koje tvrde da je bogatstvo veština, a ne slučajnost. Brian Tracy je decenijama njihov najuporniji zastupnik. Sa 82 godine, i dalje je predsednik i izvršni direktor Brian Tracy Internationala u Solana Beachu, u Kaliforniji. Preneo je svoje ideje u preko 80 knjiga, održao više od 5.000 predavanja u 107 zemalja i obraća se više od pet miliona ljudi. To je dovoljno da se njegov uticaj ne može ignorisati, a posebno ako se uzme u obzir da je svoj put u rodnoj Kanadi započeo skoro bez ikakvih šansi za uspeh. Napustio je srednju školu, radio fizičke poslove, zatim je bio prodavac, da bi 1984. godine osnovao sopstvenu firmu. Bogatstvo svakako nije nasledio, a danas se njegova neto vrednost procenjuje na oko 15 miliona dolara. 

Njegova knjiga "Obogatite se na vlastiti način" (Getting Rich Your Own Way) počinje tamo gde većina knjiga o novcu završava - u glavi. Tracy piše: "Polazna tačka svakog bogatstva jeste razvijanje svesti o blagostanju. Morate verovati da možete da postanete bogati."

Na prvi pogled, zvuči kao još jedna verzija popularne psihologije koju smo već čuli u različitim oblicima. Ali, nije bez osnova. Investitori odluke donose na osnovu očekivanja u budućnosti, preduzetnici pokreću biznise jer veruju u mogućnost uspeha, a ljudi koji razviju uverenje da postoje prilike za napredak često ih lakše prepoznaju kada se pojave.

Nije reč o tome da misli magično privlače novac, već da usmerena pažnja menja ono što primećujemo. Ne vidimo više mogućnosti zato što ih ima više, već zato što smo naučili da ih tražimo.

Nije svakom život otvorio vrata lifta niti postavio crveni tepih. Ali okolnosti nisu jedina stvar koja određuje dokle možemo stići, smatra autor knjige | Depositphotos

 

Lepljivi podovi i plafoni

Ali, ovo prvo pravilo kojim Tracy počinje knjigu nije lako primeniti. I sam autor priznaje da je teško nekome ko nije odrastao u okruženju u kojem je makar jedna osoba bila bogata ili barem finansijski stabilna da uopšte zamisli kako izgleda život u obilju. Naš svakodnevni kontekst snažno utiče na to kako razmišljamo o novcu, riziku i uspehu.

To znači da potencijal za finansijski napredak nije samo pitanje ličnog uverenja, već i nasleđa, obrazovanja, pristupa informacijama i sistema koji neke početne pozicije nagrađuje više od drugih. Ljudi često ne oskudevaju u ambiciji, već u znanju, mreži kontakata i pristupu prilikama koje bi ih naučile kako novac funkcioniše.

Istraživanja o bogatstvu pokazuju da mnogi uspešni ljudi dolaze iz sredina koje su imale barem deo potrebne infrastrukture: kapital, veze, obrazovanje ili, recimo, sigurnost da mogu da preuzmu rizik.

U prilog toj tvrdnji govore i podaci Organzacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz obimnog izveštaja A Broken Social Elevator? (u prevodu: "Pokvareni društveni lift?") koji se bavi istraživanjem međugeneracijske društvene mobilnosti.

Statistika pokazuje da je u proseku potrebno četiri do pet generacija potomaka jedne siromašne porodice da bi dostigli prosečan prihod: "Iako dve trećine ljudi čiji roditelji imaju niska primanja uspeva da pređe u višu kategoriju prihoda, kod gotovo polovine njih taj napredak ograničen je na susednu prihodovnu grupu. Kao rezultat toga, u prosečnoj zemlji OECD-a bilo bi potrebno oko četiri do pet generacija da deca iz donjih deset odsto po prihodima dostignu nivo prosečnih primanja."

OECD-ova studija ovaj fenomen opisuje metaforama "lepljivih podova" i "lepljivih plafona". "Podovi" predstavljaju prepreke koje ljude rođene u porodicama sa skromnim prihodima zadržavaju pri dnu društvene lestvice i otežavaju im napredovanje, dok "plafoni" opisuju način na koji se prednosti bogatijih porodica prenose kroz generacije i zadržavaju ih na vrhu. Rezultat je sve sporija društvena mobilnost i sve manja verovatnoća da mesto rođenja prestane da određuje životne šanse pojedinca.

Tracy ne negira postojanje tih ograničenja, ali polazi od toga da pojedinac ipak može da utiče na svoj finansijski put: "Ljudi mogu promeniti svoju finansijsku sudbinu kroz obrazovanje, disciplinu, preduzetništvo i razvijanje tržišno vrednih veština." Drugim rečima, vaše poreklo određuje odakle počinjete, ali ne mora da određuje gde ćete završiti. U ovom kontekstu autorova perspektiva bi pre bila da je društveni lift usporen i on nudi priručnik za one koji žele da nauče kako da ga koriste. Evo nekih uputstava.

 

Zlatni ključ bogatstva je dodavanje vrednosti

"Što više vrednosti dodate svom radu, više ćete biti plaćeni. Što više vrednosti dodate svom životu, više ćete iz njega izvući", tvrdi Tracy. 

On počinje od onoga što smatra jedinim poštenim izvorom bogatstva: služenje drugima bolje nego što to čine ostali. Njegova omiljena provokacija glasi: niko vam ne duguje prihod; prihod je račun koji drugi ljudi dobrovoljno plaćaju za rešenje svog problema.

Praktično, to znači postaviti sebi pitanje: za šta me tačno plaćaju, i kako to mogu da radim primetno bolje? Tržište plaća premiju za razliku, a ne za prosek.

Konkretan postupak za napredak koji autor preporučuje jeste: svake godine pronađite jednu veštinu čije bi savladavanje najviše promenilo vaš prihod, i savladajte je do nivoa na kojem vas ljudi traže imenom, a ne funkcijom. On to zove "ključna ograničavajuća veština" - ona jedna stvar koja vas najviše koči. Većina ljudi je tačno ili intuitivno zna, ali je izbegava jer je neprijatna. Upravo zato je i ograničenje.

Drugi sloj ovog pravila je manje očigledan: vrednost mora biti vidljiva. Tracy tvrdi da su mnogi kompetentni ljudi slabo plaćeni prosto zato što niko ne zna šta rade, odnosno šta nude.

Trening ka životu u obilju počinje načinom razmišljanja, gradi se kroz navike, a ubrzava razvijanjem veština | Depositphotos

Navike su najmoćnija infrastruktura

"Vaš život postaje bolji samo kada vi postanete bolji. A jedini način da postanete bolji jeste rad na sebi." Tracy bogatstvo tretira kao ishod radnji koje se redovnim ponavljanjem pretvaraju u naviku. Neki od njegovih najpoznatijih alata su:

Pravilo tri. U svakom poslu postoje tri aktivnosti koje proizvode oko devedeset odsto vrednosti koju donosite. Napišite spisak svega što radite, zaokružite te tri stavke, i organizujte dan oko njih. Sve ostalo delegirajte, odložite ili ukinite. Ideja je da većina ljudi rasipa energiju na previše stvari, dok uspešni ljudi koncentrišu napor na ono što ima najveći uticaj. U ličnoj produktivnosti princip se koristi kao podsetnik da nije najvažnije raditi više, već prepoznati ono što ima najveći uticaj i tome posvetiti najviše vremena. Tracy je ovde na tragu Pareto principa koji je početkom 20. veka razvio italijanski matematičar i ekonomista Vilfredo Pareto. On je primetio da je u Italiji oko 80 odsto zemlje bilo u vlasništvu 20 odsto stanovništva, a kasnije je ovaj princip proširen na različite oblasti života i poslovanja.

Suština principa je da mali broj uzroka često proizvodi najveći deo rezultata. U praksi se često izražava kao odnos 80/20: oko 20 odsto aktivnosti, klijenata, proizvoda ili odluka može da donese oko 80 odsto ukupnih efekata.

U poslovanju to znači da mali broj kupaca često generiše najveći deo prihoda, mali broj proizvoda donosi najveću zaradu, a mali broj aktivnosti stvara najveću vrednost.

Pojedi tu žabu. Najteži i najvažniji zadatak radi se prvi, ujutru, pre pregledavanja poruka. Dan u kojem je najteža stvar završena do deset sati je dan koji se ne može pokvariti. Tracy je ovom pravilu posvetio čitavu knjigu istog naslova u kojoj nudi 21 pravilo da prevaziđete odugovlačenja i postanete efikasniji. "Pojedite svoju žabu odmah, a ako ih imate dve, ili više - pojedite prvo onu najružniju!", poručuje autor.

 

U feng šuiju, žaba ima posebno značenje i jedan je od najpoznatijih simbola povezanih sa bogatstvom i privlačenjem prosperiteta. Ovde je bila inspiracija umetnicima Manon Cezaro i Alexis Jamet da kreiraju razigrane umetničke instalacije za izloge robne kuće "Selfridges" u Londonu | Bloomberg Adria

Plati prvo sebi. Deset do dvadeset odsto svakog priliva odlazi u stranu pre nego što se plati bilo šta drugo. Uz to ide i njegovo pravilo kontrole troškova: odložite svaku veću kupovinu za trideset dana i vidite koliko njih preživi taj rok.

I važan dodatak kada je u pitanju ulaganje u sebe: sat dnevno čitanja u svojoj oblasti čini vas, kroz vreme, jednim od najobavešteniјih ljudi u toj oblasti. To je najpristupačnija poluga koja postoji, napominje Tracy i u mnogim svojim predavanjima koja su dostupna onlajn. 

Prodaja je majstorska veština

Tracy tvrdi da je prodaja najprenosivija veština koja postoji. Ne prodajete samo proizvod, nego i ideju timu, sebe na razgovoru za posao, projekat pretpostavljenom, uslugu klijentu, plan porodici. Ko ume da objasni vrednost i zatraži odluku, retko ostaje bez prihoda, smatra on.

Njegova uputstva deluju gotovo kao zanat: postavljajte pitanja umesto da govorite, slušajte dok ne razumete tuđi problem tačnije nego što ga sam sagovornik formuliše, pa ponudite rešenje jezikom interesa druge strane. Naučite da se sa prigovorima nosite smireno i konstruktivno.

I najvažnije - zatražite odluku, bilo da je reč o prodaji, unapređenju ili postizanju saglasnosti. Tracy tvrdi da veliki broj poslova propada ne zbog cene, nego zato što niko nije pitao.

Da biste dominirali ovom oblasti, Tracy naglašava i važnost reputacije, koja je jedini kapital koji se gradi decenijama, a može da se izgubi u jednom potezu. On savetuje da se definiše misija ili životni moto: jedna rečenica o tome kome služite i kako i da onda svaku odluku merite prema tome. Novac koji dolazi iz jasne misije ima tendenciju da ostane; onaj koji dolazi iz prečice obično odlazi istim putem kojim je došao, smatra autor. Ako je bogatstvo mera vrednosti koju ste dodali drugima, onda je poverenje operativni preduslov.

Kako koristiti poluge?

Iako će put ka bogatstvu na sopstveni način biće drugačiji za svakog pojedinca, principi koji ga vode su univerzalni, smatra Brian Tracy | Depositphotos

Ali niko ne uspeva potpuno sam. I upravo je to dobra i loša vest, u zavisnosti kako je tretiramo. Dobra, jer najveći rezultati nastaju kroz saradnju, poverenje i sposobnost da se povežemo sa drugim ljudima. Loša, jer način na koji koristimo tuđe vreme, novac, znanje i energiju određuje ne samo koliko ćemo brzo napredovati, već i kakav trag ostavljamo iza sebe.

Tracy zato čitavo poglavlje posvećuje konceptu poluge – sposobnosti da svoje rezultate umnožimo koristeći resurse koji nisu samo naši. On razlikuje nekoliko poluga: tuđi novac, tuđe vreme, tuđe ideje i rad. Prema njemu, uspešni ljudi ne pokušavaju da sve urade sami, već grade sisteme, timove i partnerstva koja im omogućavaju da postignu više nego što bi mogli individualnim naporom.

Međutim, poluga sama po sebi nije ni dobra ni loša – ona samo pojačava način na koji je koristimo. U rukama nekoga ko gradi poverenje i stvara vrednost, ona može biti alat za zajednički rast. U rukama nekoga ko traži samo ličnu korist, može postati sredstvo iskorišćavanja drugih. Zato Tracy naglašava etičku dimenziju: delegirati ne znači prebaciti teret na druge, već osloboditi vreme kako bi svako radio ono u čemu je najbolji.

Njegovi primeri su praktični: delegirajte zadatke manje vrednosti kako biste se fokusirali na ono što donosi najveći rezultat; gradite partnerstva sa ljudima čije veštine dopunjuju vaše; koristite tehnologiju za efikasniji rad; tražite načine da sa manje resursa napravite veću vrednost. Dakle, pitanje nije da li koristimo poluge, već kako: da li 'rastemo' zajedno sa ljudima oko sebe ili samo na njihov račun?

Radite ono što volite

Ovo svakako nije novost, ali je autorov pristup precizan i upotrebljiv. Cilj je pronaći tačan presek između: onoga u čemu ste dobri, onoga što volite da radite, i onoga za šta je tržište spremno da plati.

Prema Tracyju, upravo tu se nalazi put ka pravom bogatstvu – koje ne podrazumeva samo finansijsko obilje, već i lično zadovoljstvo. Evo koraka:

• Napravite listu svega što volite da radite, čak i ako trenutno ne verujete da od toga možete zaraditi.
• Prepoznajte svoje jedinstvene talente i ono što radite bolje od drugih.
• Istražite kako svoju strast možete pretvoriti u profitabilan posao ili karijeru.
• Pronađite načine da više onoga što volite uključite u svoj sadašnji posao.
• Ne plašite se promene ako ona vodi ka poslu koji vas zaista ispunjava.

 

Ikigai je japanski koncept koji označava "razlog zbog kojeg ustajemo ujutru“ — spoj onoga što volimo, onoga u čemu smo dobri, onoga što je potrebno svetu i onoga za šta možemo biti plaćeni. Japanska psihijatrica Mieko Kamiya, posebno je popularizovala ovaj tradicionalni termin u knjizi "On the Meaning of Life" (1966) u kojoj je pisala o ikigaiju kao o osećaju svrhe, unutrašnje vrednosti i razloga za život | Depositphotos

Put do bogatstva je maraton, a ne sprint, a Tracyjeva knjiga nudi svojevrsni plan treninga: počinje načinom razmišljanja, gradi se kroz navike, a ubrzava razvijanjem veština.

Iako u nekim delovima može da deluje kao teologija uspeha - sistem verovanja i principa koji, kao i svaka teologija, najbolje funkcioniše za one koji su već "unutar hrama", odnosno zgrade - ovo delo ostaje koristan podsetnik da postoji dugme za lift. Ako ste već u zgradi, zašto biste išli peške?