Italijanski fotograf Massimo Listri je globalno poznat po monumentalnim fotografijama istorijskih palata, biblioteka, muzeja i katedrala, a njegova dela na međunarodnom tržištu umetnosti dostižu cene i do 26.000 dolara. Kolekcionari i galerije njegove radove vrednuju zbog prepoznatljive estetike koja spaja arhitekturu, svetlo i gotovo filmsku atmosferu prostora. Neki od tih radova sada su izloženi u Muzeju grada Beograda, a događaj je organizovao Italijanski institut za kulturu u Beogradu, Ambasada Italije i DeGorsi Fine Arts.
U ekskluzivnom intervjuu za Bloomberg Adria Listri je otkrio da ga posebno fascinira zgrada Palata "Srbija" (poznata po ranijem nazivu kao Palata Federacije ili zgrada SIV-a) u Beogradu, jedan od ključnih simbola jugoslovenskog modernizma. Upravo monumentalnost, geometrija i odnos svetla i prostora, koji definišu ovu arhitekturu, predstavljaju motive po kojima je njegov opus postao međunarodno prepoznatljiv.
Opširnije
Od Marine Abramović, koja ispisuje istoriju na Bijenalu, do grada na ivici: kako doživeti Veneciju bez umora
Od istorijskih paviljona u Giardini della Biennale do industrijskog kompleksa Arsenale i lokacija širom grada, ključ iskustva u Veneciji više nije u tome koliko ćete videti, već kako ćete upravljati iskustvom.
07.05.2026
Digitalni umor, analogni odgovor
Kako se papir, olovka i iskustva bez ekrana vraćaju kao protivteža digitalnom zamoru.
10.04.2026
Šta nam prošlost urbanog planiranja govori o gradovima budućnosti
Iako ne postoje konačna rešenje za urbane probleme, istorija nam pomaže da bolje razumemo šta je zaista novo, a šta samo izgleda kao nova ideja.
05.04.2026
Večna ljubavna afera između satova i arhitekture
Arhitekte već decenijama pretvaraju ručne satove u minijaturne građevine, gde vreme ne samo da se meri već se i projektuje. Evo najzanimljivijih primera...
09.05.2026
Karijeru je započeo još kao tinejdžer, a međunarodnu reputaciju dodatno je učvrstio 1981. godine kada je, zajedno sa Frankom Marijom Ričijem i Vittorio Sgarbi, pokrenuo kultni magazin FMR, jedno od najuticajnijih svetskih izdanja posvećenih umetnosti i arhitekturi.
Njegovi radovi nalaze se u Vatikanskim muzejima, Palata Piti, Muzeju istorije umetnosti u Beču i Palati Kvirinale, kao i u institucijama poput Morgan Library & Museum i Muzeja moderne umetnosti u Bogoti.
Karakterističan vizuelni jezik zasnovan na simetriji, metafizičkoj atmosferi i osećaju bezvremenosti doneo mu je reputaciju umetnika koji "fotografiše dušu prostora".
Massimo Listri
Pogledaj galeriju
Massimo Listri
Pogledaj galeriju
Massimo Listri
Pogledaj galeriju
Massimo Listri
Pogledaj galeriju
Massimo Listri
Pogledaj galeriju
Massimo Listri
Pogledaj galeriju
Massimo Listri
Pogledaj galeriju
Massimo Listri
Pogledaj galeriju
Massimo Listri
Pogledaj galeriju
Massimo Listri
Pogledaj galeriju
Massimo Listri
Pogledaj galeriju
Massimo Listri
Pogledaj galeriju
Massimo Listri
Pogledaj galeriju
Massimo Listri
Pogledaj galeriju
Massimo Listri
Pogledaj galeriju
Tokom više od tri decenije rada, objavio je više od 80 monografija za vodeće međunarodne izdavačke kuće, dokumentujući enterijere od rimskih palata i toskanskih vila do Versaja i najznačajnijih evropskih muzeja i zgrada. Njegov opus, duboko ukorenjen u analognom pristupu i pažljivoj produkciji štampanih izdanja, ostaje snažno vezan za fizičku knjigu kao umetnički objekat, a ne samo kao medij prenosa slike: "U vreme krize print medija počeo sam da stvaram fotografije velikih formata i uspostavila se neka vrsta tržišta i potražnje za takvim izrazom", naglašava umetnik.
Na pitanje o budućnosti fotografije u eri veštačke inteligencije i pomenutog sveprisutnog "izumiranja" printa i magazina, Listri ističe uverenje da će takva vrsta umetnosti opstati, ali u sve ekskluzivnijim formatima, pre svega kroz luksuzna izdanja poput Taschena, koje će, po njegovom mišljenju, ostati poslednji bastion visokokvalitetne štampane fotografije. "Veštačka inteligencija apsolutno ne pomaže umetniku u domenu kreativnosti. Fotografija nije samo reprodukcija - to je intuicija i lični senzibilitet da se uhvati svetlost u određenom trenutku", rekao je Listri i dodao da ono što se radi sa AI nije fotografija, već nešto sasvim drugo.
Upravo tu ideju kontinuiteta i nezamenljivost ličnog odnosa i umeća umetnika potvrđuje i aktuelna izložba, koja traje do 15. juna, dodatno naglašavajući da i dalje postoji snažna potreba za fizičkim, pažljivo kuriranim umetničkim iskustvom - onim kroz koje se ne skroluje, već posmatra i doživljava u prostoru i vremenu.
I ne samo to: dolazak Listrija u Beograd dodatno potvrđuje ambiciju lokalnih institucija da kroz luksuzne i kulturne projekte i međunarodne saradnje privuku globalno relevantna imena savremene umetnosti.
.webp){kind=icon}
