Trenutna globalna nestabilnost, u poslednjih nekoliko nedelja povećana zbog dešavanja na Bliskom istoku, nepredvidive ekonomske promene koje takve situacije donose i povećana percepcija političke polarizacije su samo neki od glavnih razloga što je na porastu osećaj anksioznosti i nesigurnosti.
Nije potrebno biti ekspert za politički diskurs da bi se razumelo da živimo u dosta nestabilnom svetu i da trenutna događanja uveliko utiču na odnose među ljudima, kao i da postoji osećaj nemoćnosti da na to utičemo.
Eduard Habsburg – Lothringen, nudi savete kako de sa izborimo sa izazovima tokom perioda nestabilnosti u svojoj knjizi The Habsburg Way: Seven Rules for Turbulent Times, koju je objavila izdavačka kuća Sophia Institute Press. Ova interesantna i intrigantna, ali i delimično jednostrana knjiga, daje uvid u svet porodice koja je obeležila svetsku istoriju, i uveliko naš region, a autor na 158 stranica objašnjava, kako, i da li je uopšte moguće, živeti po pravilima Habzburgovaca tokom turbulentnih vremena. Evo šta možemo naučiti od Habsburgovaca o ponašanju u izazovnim vremenima...
Alternativni pogled na svet
Sama knjiga podeljena je u sedam glavnih poglavlja gde je svaki segment celina za sebe, što omogućava čitaocu da bira redosled kojim bi čitao bez bojazni da će propustiti suštinu. Prema autoru, sve je prilično jednostavno. Prvo pravilo je "Venčajte se (i imajte puno dece)". Drugo dolazi sa uzvičnikom koji podvlači autorovu strast: "Budite katolik! (i praktikujte svoju veru)". Neka pravila deluju dostižno, kao broj pet koje nalaže – "Znajte ko ste", dok druga deluju manje prilagođena nama, "običnom svetu" – na primer treće pravilo nalaže da "verujemo u carstvo i decentralizaciju", a četvrto nam kaže da se "zalažemo za zakon i pravdu, i svoje podanike". Šesto pravilo nalaže da "budemo hrabri u bici (ili da imamo velikog generala)", a sedmo pravilo da "umremo dobro (i imamo nezaboravnu sahranu)".
Autor na samom početku napominje da nije istoričar, niti teži da kritički analizira ono što zna i doživljava kao član Habzburške dinastije, ali njegov pogled na svet i odnos ka istom je obeležen pripadnošću porodičnoj lozi po nekima omraženoj, a za neke modelu pravičnosti. Taj stav knjizi daje jednostran ton koji je, očekivano, naišao i na dosta kritike.
A, kako neki od tih saveta deluju u praksi.
Venčajte se (i imajte puno dece)
Brakovi su su omogućili Habzburg lozi da se proširi po Evropi | Depositphotos
Autor napominje da je brak za njega osnovni i glavni element društva, ali i jedan od najvećih izvora radosti. Brak, kao društvena institucija, postoji hiljadama godina. Ipak, po poslednjim statističkim podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, u mnogim zemljama, stope sklapanja brakova opadaju iz godine u godinu, naročito u Evropi i Severnoj Americi, ali sve više i u Africi.
Autor veruje da odrastanje u porodici u kojoj se brak i deca doživljavaju kao nešto pozitivno znači da odrastate verujući da je brak veoma dobar. Ipak, postulat dobrog braka u knjizi se napominje i kao "politika braka", viševekovna praksa Habzburg porodice gde je brak između vodećih porodica različitih zemalja težio stvaranju mnogo bližih veza kroz političke sporazume. Dodatno, za njih brak sa mnogo dece težio je da se obezbedi politički kontinuitet.
U to ime, autor navodi neke od najznačajnih "sklopljenih" brakova koji su omogućili Habzburg lozi da se proširi po Evropi, navodeći primer Marije Terezije, carice Austrije, kao najupečatljiviji. Marija Terezija rodila je 16-oro dece (11 ćerki i pet sinova), od koji je 13-oro preživelo do odraslog doba. Od preživele dece, dva sina su postala carevi Svetog Rima (Joseph II i Lepolopd II), jedan sin postao je Nadvojvoda od Austrije–Este (Ferdinand Karl), jedan sin postao je Nadbiskup-izbornik Kelna (Maximilian Francis), jedna ćerka je postala kraljica Napulja i Sicilije (Maria Carolina), i, verovatno najpoznatija iz porodice, Marija Antoaneta postala je kraljica Francuske.
Statua na Maria-Theresien-Platz u Beču | Depositphotos
Maria Terezija je direktno obeležila i sudbinu dela moje porodice i njihovo preseljenje iz Bavarske, jer je značajno uticala na migracije unutar Habzburške monarhije, prvenstveno kroz državne inicijative za preuređivanje raspodele stanovništva radi ekonomske i vojne snage. Njene politike su podsticale kolonizaciju slabo naseljenih regiona, mobilnost radne snage radi industrijskog rasta i organizovano kretanje određenih etničkih ili verskih grupa, posebno u Mađarskoj i njenim udaljenim oblastima.
Pitanje je koliko bi te politike danas bile uspešne, ali ono što mnoge studije psihilogije potvrđuju je da je odrastanje u bračnim domaćinstvima generalno pozitivno utiče na život deteta, uključujući poboljšano emocionalno zdravlje i pozitivan dugoročni uticaj na njihove životne puteve.
Marija Antoaneta | Depositphotos
Praktikujte veru
Autor je vernik, uz ponosno napominjanje da je katolik, koji ne traži odobrenje niti razumevanje za tu konstataciju. Vera je deo njegove porodice, njegovog ličnog ubeđenja, i identiteta. To je potpuno razumljivo kada se sagleda autorov životni put.
Eduard je studirao filozofiju i istoriju na Katoličkom univerzitetu u Eichstätt-Ingolstadu u Nemačkoj gde postaje očaran likom i delom Thomas Aquinas-a, koga Rimokatolička crkva priznaje kao svog najistaknutijeg zapadnog filozofa i teologa. Svoje studije nastavlja na Univerzitetu Fribourg u Švajcarskoj, gde njegova porodica vuče korene još iz 950. godine. Tokom studija je intervjuisao mnoge zagovornike tradicionalne crkve, uključujući tadašnjeg kardinala Joseph Ratzinger-a, koji je postao papa Benedict XVI.
Od 2015. godine služio je kao ambasador Mađarske pri Svetoj stolici i Suverenom Malteškom vojnom redu. Svoju misiju pri Svetoj stolici završio je u novembru 2025. godine.
Zato ne čudi da je stav autora da je današnja ideja da religija mora biti odvojena od države postala zapadna dogma, tako da mnogi ljudi misle da svako ispoljavanje verskih afiniteta mora biti strogo ograničeno. Taj detalj mu je značajan jer on misli da ukoliko bi znao verska uverenja bilo kog političkog lidera, to bi mu pomoglo da bolje zna šta da očekuje od te osobe.
Možda verska (ne)ubeđenja nisu uvek vrednosti po kojima treba suditi ljude već kroz sagledavanje njihovog karaktera i ophođenja u interakcijama u kojima ne pokušavanju ili ne moraju da impresioniraju druge.
Verujte u carstvo (i decentralizaciju)
Autor misli da su imperije u poslednje vreme dobile lošu reputaciju, i za to krivi George Lucasa, iako je i sam stravsteni obožavalac Ratova Zvezda. Ipak, on navodi model Austro-Ugarskog carstva kao primer demokratičnosti upravljanja koje je decentralizaciju, za njega izuzetno važan koncept pravične primene moći, sprovelo na najmoralniji način.
Moram priznati da sam tokom čitanja ovog poglavlja u glavi imala viziju cara Palpatina koji kroz lik autora pokušava da me ubedi da se "…nešto opasno sprema u našem malom kutku Spoljnog oboda…." i da je biti deo carstva, naročito Austro-Ugarskog, najbolja opcija za opstanak i budući prosperitet.
Pitanje je da li bi suverene nacije, naročito one koje su vodile duge borbe da se osamostale, pristale da kompromituju stečenu slobodu nauštrb nečije pristrastne vizije pravičnosti, i to prema carstvu čiji je najjasniji cilj bio moć, i koji je koristio narod zarad opstanka sopstvene vladavine.
Carska palata Hofburg u Beču | Depositphotos
Znajte ko ste
"Oni koji ne znaju odakle dolaze, ne znaju kuda idu – jer ne znaju na čemu su." Citat Otto van Habzburg-a u knjizi nije samo stav o istoriji i njenom tumačenju današnjice, već dublja maksima koja se odnosi na pojedince i njihovo poimanje sebe. Ono što iznenađuje u današnje vreme je koliko ljudi zapravo ne poznaje sebe, ili imaju manjak emocionalne inteligencije - sklop nekognitivnih sposobnosti, kompetencija i veština koje su zaslužne za sposobnost izlaženja na kraj sa pritiscima i zahtevima koje nam nameće okolina.
U samoj osnovi, emocionalna inteligencija je sposobnost prepoznavanja, razumevanja i upravljanja sopstvenim emocijama, kao i prepoznavanja i empatije prema osećanjima drugih ljudi. Sam pojam su definisali psiholozi Peter Salovey i John Mayer ali ga je popularizovao psiholog Daniel Goleman 1995. godine u knjizi Emotional Intelligence: Why it Can Matter More Than IQ, koja je postala jedna od najprodavanijih knjiga o poslovnoj psihologiji svih vremena gde Goleman ističe: "Emocionalna inteligencija se odnosi na drugačiji način da budete pametni. Nije u pitanju vaš koeficijent inteligencije, već kako upravljate sobom i svojim odnosima sa drugima."
Depositphotos
To deluje kao logičan nastavak onoga na čemu je Sokrat insistirao - "Upoznaj samog sebe" – poziv na duboku samorefleksiju da bi se razumela sopstvena ograničenja, vrline i motivi bez bojazni od onoga što možete pronaći.
Zanimljivo je da emocionalna inteligencija postaje sve prepoznatljivija kao ključna odrednica mentalnog zdravlja i životnog zadovoljstva, ali i jedna od važnih stavki za svakog lidera ili vođu. Zato ne čudi da je u ponudi sve više programa na ovu temu. Nauke o liderstvu pomažu da se izgrade tehnike i strategije da se (p)ostane odlučan i emocionalno stabilan kada pritisak raste, ili u situacijama koje zahtevaju jasnoću i pribranost.
Pitanje je da li bi sudbina Austro-Ugarskog carstva bila drugačija da su neki od njenih lidera imali razvijeniju emocionalnu inteligenciju i više fleksibinosti kada je u pitanju tradicija kojoj su se podređivali.
Ključna poruka
Autor misli da bi naš svet danas bio bolje mesto kada bismo svi mi, naša društva i političari prostudirali, a zatim i sledili predloženih sedam pravila za turbulentna vremena.
Međutim, ova knjiga nudi više od pravila - ona delimično ukazuje i na alternativni pogled na mogući politički život. U tom "zamišljenom" društvu, narod je pasivni podanik koji oponaša vrline tihe monarhijske poslušnosti umesto bilo kakve samouprave. Da bi taj svet učinio što privlačnijim, autor koristi šaljiv i šarmantan ton kojim pokušava da objasni da je životni pravac Habzburg porodice obeležio osećaj istinske skromnosti i odgovornisti aristokratskog načina života.
Nisam sigurna da je taj svet prava alternativa za ova turbulentna vremena, ali svakako jeste zanimljiv uvid u život jedne od najuticajnijih evropskih porodica koja je direktno i indirektno obeležila naše sudbine.
.webp){kind=icon}
