Trump predlaže nove carine Indiji i Kini kako bi primorao Putina na pregovore

Predsednik SAD Donald Trump rekao je evropskim zvaničnicima da je spreman da uvede nove, opsežne carine Indiji i Kini, kako bi primorao ruskog predsednika Vladimira Putina da sedne za pregovarački sto sa Ukrajinom - ali samo ako to učine i zemlje EU.

Trump je tu inicijativu izneo tokom poziva na sastanak sa visokim zvaničnicima SAD i EU u Vašingtonu, prema anonimnim izvorima upoznatim sa razgovorom. SAD su spremne da uvedu iste carine koje EU uvede protiv bilo koje od ovih zemalja, rekao je jedan od sagovornika.

Ovaj predlog je izazovan, s obzirom na to da su neke zemlje, uključujući Mađarsku, ranije blokirale strože sankcije EU koje su ciljale ruski energetski sektor. Takve mere zahtevale bi podršku svih članica. Ostale potencijalne mere o kojima su razgovarali američki i evropski zvaničnici uključuju dodatne sankcije za rusku prikrivenu flotu naftnih tankera, kao i ograničenja za ruske banke, finansijski sektor i velike naftne kompanije.

Trumpov predlog, o kojem je prvi izvestio Financial Times, dolazi nakon što je prošao rok koji je postavio Putinu za održavanje bilateralnog sastanka sa Volodimirom Zelenskim, a da pritom nije bilo znakova da je ruski lider, koji se krajem prošlog meseca sastao sa Trumpom na Aljasci, zaista zainteresovan za lične mirovne pregovore.

 

Umesto toga, Moskva je pojačala bombardovanje Ukrajine, a u napadu u utorak ubijeno je najmanje dvadesetak penzionera dok su primali isplate u istočnoj Ukrajini. Svaka akcija SAD umnogome zavisi od Trumpa, koji se do sada uzdržavao od direktnog kažnjavanja Rusije, uprkos tome što je više puta pomerao rokove koje je sam nametao i suočavao se s Putinovom nevoljnošću da pregovara o okončanju rata. Ipak, Trump je već udvostručio carine Indiji na 50 odsto zbog toga što je nastavila da kupuje rusku naftu.

Kasnije u utorak, Trump je na društvenim mrežama napisao da SAD i Indija nastavljaju pregovore kako bi rešile trgovinske barijere i izrazio optimizam da će dve zemlje postići sporazum. Takođe je naveo da se raduje razgovoru sa "svojim dobrim prijateljem", premijerom Narendrom Modijem, u narednim nedeljama.

Trumpov predlog odudara od blažeg tona koji je poslednjih meseci zauzeo prema Kini, što je deo očiglednih pokušaja da obezbedi samit sa predsednikom Xi Jinpingom i trgovinski sporazum sa drugom najvećom ekonomijom sveta. Prošlog meseca, Trump je produžio pauzu na povećane carine na kinesku robu do početka novembra, čime su stabilizovani trgovinski odnosi.

 

Xi bi, verovatno, uzvratio na svaku eskalaciju. Kineski izvoz je pokazao otpornost uprkos taksi na isporuke u SAD od 55 odsto, što pokazuje da Peking može da podnese dodatni pritisak. Za Trumpa, povratak "osvetničkoj politici" nosi rizik destabilizacije snabdevanja Kine magnetima, ključnim za američku proizvodnju svega - od mobilnih telefona do raketa. Takav scenario bi takođe mogao da ugrozi sastanak između Trumpa i kineskog lidera, koji obe zemlje pokušavaju da organizuju već narednog meseca u okviru samita u Južnoj Koreji.

Pokazujući Xijev otpor prema pokušajima izolacije Putina, Rusija je prošle nedelje najavila da je Kina potpisala sporazum o gasovodu "Snaga Sibira 2", ogromnom energetskom projektu koji je Peking pokušavao da odloži godinama. Taj događaj usledio je nekoliko dana nakon što su fotografije Xija, Putina i Modija kako se smeše i drže za ruke na samitu u Tjencinu obišle svet.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Lin Jian rekao je da je njegova zemlja uvek zauzimala "objektivan i pravedan stav" prema ratu u Ukrajini, kada je na redovnoj konferenciji za medije u Pekingu u sredu upitan o Trumpovom najnovijem predlogu carina. "Kina nije kriva za ovu krizu, niti je u nju direktno umešana", rekao je. "Odlučno se protivimo tome da se Kina zloupotrebljava kao opravdanje za ekonomski pritisaka."

Delegacija zvaničnika EU ove nedelje posetiće Vašington, kako bi se sastala sa američkim kolegama i razgovarala o potencijalu za zajedničke akcije koje bi vršile pritisak na Rusiju da okonča rat protiv Ukrajine i uđe u pregovore sa Kijevom.

Premijerka Ukrajine Yulija Sviridenko, koja je takođe učestvovala u razgovorima, rekla je na društvenim mrežama da je pozvala partnere Kijeva da ciljaju takozvane prikrivene flote, velike naftne kompanije, rafinerije, trgovce i druge pomagače. Razgovori se odvijaju dok EU razmatra sadržaj 19. paketa sankcija, izvestio je ranije Bloomberg.

Moskva je već pod snažnim sankcijama SAD i Evrope, ali je uspela da zaobiđe deo njihovog uticaja nabavljajući zabranjene proizvode iz Kine i drugih trećih zemalja, kao i pronalazeći kupce za svoju naftu i gas u Pekingu, Indiji i na drugim mestima. Kako ruska ekonomija pokazuje sve veće znake opterećenja, mere koje ciljaju ove izvore i ključne prihode verovatno bi dodatno pojačale pritisak na rusku ratnu mašineriju i finansije.

- U pisanju teksta pomogao Charlie Zhu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar