Okršaj medveda i orla - šta donosi susret Putina i Trumpa

H.R. McMaster, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Donalda Trumpa, izjavio je pre godinu dana za televiziju CBS da je Trumpu potreban tim kompetentnih saradnika jer i sam podleže manipulaciji. Prema McMasteru, iako Trump ume da donosi kvalitetne odluke i remeti status kvo u skladu sa spoljnom politikom i nacionalnom bezbednošću, često mu nedostaje istrajnost u njihovoj potpunoj realizaciji.

Upravo zato su lideri evropskih država, koje su bliske saveznice Ukrajine, želeli da razgovaraju sa američkim predsednikom uoči njegovog susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, najavljenog za petak na Aljasci. Putin, bivši agent zloglasne sovjetske tajne službe KGB, poznat je po laskanju Trumpu, što je američki predsednik često javno isticao izjavama poput: "Putin je rekao da sam genije."

"Ljudi jednostavno znaju kako da izmanipulišu Trumpa. Putin, nemilosrdni bivši špijun, koristio je laskanje da manipuliše Trumpovim egom i nesigurnošću", dodao je McMaster.

To će biti prvi put posle skoro decenije da će Putin stupiti na američko tlo, i prvi put od 2021. da će se sresti sa američkim predsednikom. Lideri će se sresti u vojnoj bazi Elmendorf-Richardson na severnom rubu grada Enkoridža.

'Idealan trenutak za Putina'

Trump će se nakon šest telefonskih poziva i nebrojenih tvitova od februara konačno sastati sa Putinom i pokušati da pronađe put ka okončanju brutalnog rata u Ukrajini koji traje tri i po godine. Treba podsetiti da je Trump tokom izborne kampanje obećavao da će ukrajinski rat okončati za 24 sata, što se, očekivano, nije dogodilo. Američki predsednik je u poslednje vreme pojačao pritisak na Rusiju najavljivanjem (još uvek neusvojenih) sekundarnih sankcija protiv zemalja uvoznica ruske nafte, izjavivši da je "veoma razočaran" Putinovim ponašanjem.

Međutim, Trump je prošle nedelje potpuno promenio svoj pristup. O najavljenim sekundarnim sankcijama protiv zemalja uvoznica ruske nafte više se ne govori, a nekadašnje insistiranje Bele kuće da ukrajinski predsednik mora učestvovati na susretu Trumpa i Putina, verovatno više nije na snazi.

Činjenica da će samit proteći bez predsednika Volodimira Zelenskog budi strah da će Bela kuća i Kremlj postići sporazum zasnovan na ustupcima koje Ukrajina nije spremna da prihvati. 

Depositphotos

Politikolog Bogomil Ferfila ocenjuje da odsustvo Zelenskog sa sastanka nije značajno. "Trump i Putin će se fokusirati na trenutnu situaciju, a nju označava prodiranje Rusije na ukrajinsku teritoriju. Rusija je uspešno transformisala svoju industriju iz civilne u vojnu, na šta Ukrajina ne može adekvatno da odgovori. To će Trump i Putin zvanično parafirati, kao i situaciju na bojnom polju koju će Ukrajina, imajući u vidu svoju poziciju, morati pre ili kasnije da prihvati", smatra.

"Za Putinom je veoma dobra nedelja", rekao je za američki časopis "New York Times" Sam Greene, profesor ruske politike na univerzitetu King's College u Londonu. "Izvukao se iz prilično ranjivog položaja, a ceo proces okrenuo je u svoju korist."

Prema navodima "New York Timesa", uprkos ranijim negiranjima ruskih zvaničnika da će pregovarati o teritorijalnim pitanjima u rusko-ukrajinskom ratu, ruski lider je tokom razgovora sa Trumpovim posebnim izaslanikom Stevom Witkoffom ostavio utisak da je Rusija spremna na saradnju oko sporazuma o teritorijama.

"Nešto ćemo povratiti, a nešto razmeniti", izjavio je Trump u petak. "Doći će do teritorijalne razmene koja će biti u interesu obe strane", jasno je istakao i dodao da su "veoma blizu" postizanja mirovnog sporazuma. 

Možemo li od samita očekivati plan za okončanje rata

Šefica katedre za bezbednost na Fakultetu društvenih nauka Jelena Juvan smatra da to (još uvek) nije slučaj. "Susret može predstavljati važan korak ka okončanju rata u Ukrajini, ukoliko proces ne ostane samo na tom sastanku i ukoliko on bude dao konkretne rezultate", objašnjava i dodaje da je, ipak, prerano za takve procene.

Skeptičan je i predavač međunarodnih odnosa na Fakultetu društvenih nauka Boštjan Udovič, koji od susreta ne očekuje mnogo, a, kako kaže, posebno ne završetak rata u Ukrajini.

Ferfila smatra da su svi uslovi za dogovor o okončanju rata u Ukrajini između Putina i Trumpa već ispunjeni, sa čime predsednik Zelenski može samo da se saglasi. "Naravno, finalne detalje sporazuma tek treba ugovoriti, ali kraj rata se nazire. Ovaj rat je istovremeno iscrpeo i Rusiju, koja u ekonomskom smislu više nije velesila, ali u vojnom pogledu to još uvek jeste", navodi. 

Bloomberg

Bivši diplomata i politikolog Denis Mancevič ističe da američki predsednik Kremlju već mesecima nudi "mamac" koji on dosad nije prihvatio. Pitanje je šta bi se sada moglo promeniti, ukoliko američka ponuda stvarno zadovolji ruske interese. "Pritom, to ne vidim kao posledicu najave sekundarnih carina za zemlje uvoznice ruske nafte, već kao Putinovo shvatanje da političkim sredstvima može kratkoročno postići više nego vojnim", ocenjuje.

"Susret je važna teatralna demonstracija Trumpa pred njegovim pokretom MAGA, koji, iako je izgubio kredibilitet zbog afere Epstein, prvenstveno šalje poruku EU i ostalim NATO partnerima da njegove pretnje shvate ozbiljno i da počnu da ispunjavaju svoje obaveze - uprkos složenim trgovinskim pregovorima sa EU", ocenio je politikolog Tomaž Deželan.

"Bilateralni susret, u svakom slučaju, predstavlja uspeh za Trumpa, jer njime marginalizuje ulogu Evrope u tom konfliktu i ponovno se prikazuje kao globalni lider pred svojim pokretom MAGA", dodao je.

Cenkanje oko teritorije

U okviru tekućih razgovora između američkih i ruskih zvaničnika, Putin zahteva od Ukrajine da Rusiji ustupi celokupnu istočnu oblast Donbasa, kao i poluostrvo Krim, teritoriju koju su njegovi ''zeleni čovečuljci'' nezakonito priključili 2014, kao uslov za prekid vatre i početak pregovora o trajnom rešenju, izvestio je Bloomberg.

Putinovi zahtevi za okončanje rata su dosad jasni: Kremlj zahteva od Ukrajine da se odrekne četiri istočne regije koje je Rusija delimično okupirala, proglašavanje neutralnosti, obavezivanje Kijeva da na svojoj teritoriji neće dozvoliti prisustvo zapadnih vojnika i, što je za Ruse najvažnije, garanciju da neće pristupiti NATO-u.

"Primat za Rusiju je prevlast", rekao je Greene za NYT.

"Rusi se sa zaposednutih područja neće povući, što će na susretu jasno dati do znanja Trumpu. Možda će doći do statusnog zamrzavanja konflikta na trenutnim borbenim linijama, jer su zaraćene strane već na određenom stepenu iscrpljenosti. Ukrajina je pritisnuta uza zid, a Trump joj verovatno više neće pružati pomoć", smatra Ferfila.

Ukrajina javno odbija bilo kakvo ustupanje teritorije koje su okupirale ruske snage. Zelenski je krajem prošle nedelje izjavio da Kijev "neće, i u skladu sa ustavom ne može, ustupiti teritoriju".

"Trenutna linija fronta trebalo bi da bude polazište pregovora", dodali su lideri, prema izveštaju stranih agencija. Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte je, u međuvremenu, rekao da bi samit SAD i Rusije ove nedelje mogao da otvori put pregovorima o ukrajinskoj teritoriji.

Bloomberg

"Kao prvo, Ukrajina i njen stav ne smeju se zanemarivati. Zelenski je već više puta pokazao da se uspešno snalazi na međunarodnoj sceni i da se prilagođava situaciji, ali da pri tome ne popušta po pitanju ključnih strateških elemenata mogućeg mirovnog dogovora. Iz tog razloga, ne može se očekivati da će Kijev bez otpora prihvatiti dogovor Trumpa i Putina", objašnjava Mancevič. 

"Trump je već nekoliko puta istakao da je sklon teritorijalnim i drugim ustupcima Kremlju, jer za njega kategorije kao što su teritorijalna celovitost ili međunarodno pravo ne vrede baš mnogo."

Posleratna obnova Ukrajine

Sredinom jula je u Rimu održana Konferencija o obnovi Ukrajine, čiji su domaćini bili italijanska premijerka Giorgia Meloni i Zelenski. Meloni je na konferenciji izjavila da će učesnici Ukrajini obezbediti 10 milijardi evra pomoći, a od početka rata Brisel je istočnoevropskoj zemlji obezbedio skoro 160 milijardi evra.

Bloomberg Mercury

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen je na konferenciji najavila osnivanje evropskog fonda za obnovu Ukrajine, pri čemu nije navela koliko novca fond namerava da prikupi. Ukrajinsko ministarstvo za privredu je u februara izjavilo da će Ukrajini u narednoj deceniji biti potrebno približno 450 milijardi evra za obnovu. Očekuje se da će najveći deo tog novca obezbediti evropske zemlje.                   

Slovenija je za nešto više od tri godine rata Ukrajini pomogla kroz humanitarnu pomoć i razvojne projekte, kao i saradnjom na početnim fazama obnove. Prioriteti su razminiranje, rehabilitacija žrtava, obnova uništene infrastrukture i jačanje kapaciteta lokalnih zajednica, saopštili su nam u julu iz vlade. Javna agencija Spirit je krajem marta zajedno sa Institutom za strateška rešenja, Ministarstvom za privredu te Ambasadom Ukrajine u Planici već drugu godinu zaredom organizovala slovenački poslovni forum za obnovu Ukrajine. Interesovanje među domaćim preduzećima za ulazak u Ukrajinu je veliko, navode. Izvršna direktorka Privredne komore Slovenije za strateški razvoj i internacionalizaciju Marjana Majerič, pored prilika u građevinskom sektoru ističe digitalizaciju, zelene tehnologije, modernizaciju javnih službi i sektor agroproizvodnje. "Kao posebno područje za saradnju izdvaja odbrambenu industriju, sajber-bezbednost, kao i specijalizovanu opremu i materijale za civilnu zaštitu i logističku podršku, gde bi mogla da učestvuju preduzeća iz odbrambeno-logističkog sektora", kaže Majerič.

  

Indeks ukrajinskih akcija, koje se kotiraju na varšavskoj berzi, skočio je najviši nivo od aprila. Korpa akcija UBS za obnovu Ukrajine i akcija mađarske OTP banke, koja još uvek posluje u Rusiji, dostigle su rekorde.

Kineska igra

Politikolog Ferfila smatra da je prethodni pritisak Vašingtona na Moskvu deo Trumpove strategije koja pregovore počinje pretnjama, gradi napetost, a zatim kaže: "Hajde da se sretnemo."

"Pitanje je koliko je to njegov blef za javnost, jer telefonskim putem između savetnika teče drugi dijalog." Ferfila dalje ističe da je spoljna politika SAD "podređena cilju zaustavljanja Kine, čime je Trump bio opsednut i u svom prvom mandatu, a sada to nastavlja". Upravo tu u igru ulazi Rusija, tvrdi Ferfila, jer je glavni cilj Vašingtona "slabljenje Rusije kao kineske saveznice".

Poslednjih godina se u SAD razvila ideja spoljnopolitičkog usmeravanja koju neki nazivaju "obrnuti Kissinger". Ona se zasniva na mogućnosti da američka vlada postigne dogovor sa Rusijom o prekidanju strateške saradnje sa Kinom, čime bi ublažila pretnju njihovog partnerstva. Zagovornici te ideje nadahnuće traže u sedamdesetim godinama prošlog veka, kada je Vašington poboljšao odnose sa Kinom na račun tadašnjeg Sovjetskog Saveza. Protagonista te politike bio je savetnik za nacionalnu bezbednost i državni sekretar Henry Kissinger.

Međutim, ideja je prilično nerealna, jer je Putin u petak, uoči susreta sa Trumpom, kontaktirao sa kineskim predsednikom Xi Jinpingom, koji je, nakon toga, saopštio da Kina "pozdravlja dijalog između Moskve i Vašingtona, kao i napredak u pronalaženju rešenja za krizu u Ukrajini".

"Peking je prethodno izjavio da ne priželjkuje Putinov poraz. Sporazum između SAD i Rusije verovatno bi onemogućio takav ishod. Ukoliko sporazum o Ukrajini bude postignut, biće zanimljivo videti da li će Xi ponuditi pomoć za 'obnovu' teritorije koju je zauzela Rusija", napisao je u komentaru Neil Thomas, stručnjak za kinesku politiku na Institutu za politiku Azijskog društva.

Getty Images

Politikolog Deželan susret između Putina i Trumpa postavlja u kontekst trgovinskih pregovora između Kine i SAD.

"Američki ultimatum Kini podrazumeva i obustavu snabdevanja Kine ruskim energentima, što ima neposredne posledice na finansiranje rata, kao i zdravlje celokupne industrije oružja u Rusiji. Kina, pored trgovinske razmene, obezbeđuje i najveći deo pristupa oružju i potrebnim komponentama za rusku industriju oružja", ističe.

Klemen Grošelj, stručnjak za bezbednost, kaže da Kini rat u Ukrajini odgovara, jer slabi kako SAD, tako i EU.

"Kina će u tim pregovorima podržavati rešenja prihvatljiva za Rusiju, odnosno čuvaće je kao saveznicu. Bez obzira na ekonomsku i vojnu moć, Kini je potrebna saveznica poput Rusije, jer sama ne može da podnese pritisak koji dolazi iz SAD i sa Zapada uopšte."

Grošelj dalje navodi da Peking ima moćnu polugu uticaja na rusku politiku, s obzirom na visoku privrednu zavisnost Rusije od Kine, i da je Putin toga svestan više nego Trump. Takođe ističe da Kini odgovara mir koji će biti "oblikovan po formuli zemalja koje zalažu za njegovo postizanje, jer će to Ukrajinu trajno destabilizovati, dok SAD neće moći potpuno da se povuku iz Evrope, a zatim usredsrede na Kinu."

"Pre svega, EU će zbog takvog dogovora trajno ili barem relativno dugo imati ključnu ulogu u obezbeđivanju opstanka same Ukrajine i nastojanju da spreči potpunu okupaciju te zemlje."

Prema mišljenju politikologa Manceviča, u trenutnoj Trumpovoj jednačini, koji je opsednut dogovorima, nalazi se Kina. "Tu dolazimo do teorije da Trump tako snažno popušta Kremlju zato što želi dugoročno da oslabi rusko-kinesko strateško partnerstvo."

"Ako je to stvarna strategija Trumpove administracije, krajnje je naivna, jer su u Kremlju shvatili da se na Zapadu administracije i vlade menjaju čak i češće nego jednom u četiri godine, dok saveznici kao što su Severna Koreja i Kina ostaju sa političkim vođstvom koje je bitno predvidljivije i mogu da računaju na dugoročnu saradnju", zaključuje bivši diplomata.