Opozicija oborila premijera, a cilja Macrona

Baš kao što se bezmalo 15 dana očekivalo, većina poslanika francuske narodne skupštine izglasala je juče nepoverenje vladi premijera Francoisa Bayroua koji će, kako je najavio, u utorak podneti ostavku predsedniku Emmanuelu Macronu i time naterati predsednika Pete francuske republike da po peti put za 600 dana traži novog premijera. Pokušajem da glasanjem o poverenju vladi izdejstvuje podršku većine poslanike za nepopularne masovne budžetske rezove od 43,8 milijardi evra kako bi se izbegao "grčki deficit", Bayrou ne samo što je svoju manjinsku vladu doveo do "političke smrti" posle samo devet meseci već je sada Francuska i zvanično u političkoj paralizi koja nije zabeležena od 1933. godine, kada je u samo dve godine tadašnja Treća republika imala čak šest premijera.

Nakon što je 364 poslanika bilo za izglasavanje nepoverenja vladi, 194 protiv, a 25 je bilo izdržano, Jelisejska palata je potvrdila da će predsednik Macron u narednim danima imenovati novog premijera. Doduše, Macron ima mogućnost i da ponovo raspiše nove prevremene parlamentarne izbore, ali je on to prethodnih dana odbacio kao mogućnost, očigledno procenjujući da bi takvo političko kockanje kao u junu 2024. njegovu centrističku koaliciju samo dovelo do još manje poslaničkih mesta.

Rušenje još jednog Macronovog premijera dovodi u pitanje plan da se merama štednje budžetski deficit svede na 4,6 odsto BDP-a, što je i dalje znatno više od kriterijuma Evropske unije. Kako god Macron pokuša da reši tu istu nerešivu jednačinu, kakav god da je profil budućeg premijera ili premijerke, on ili ona biće osuđeni da izvrše isti čin balansiranja između, s jedne strane, bezmalo podjednako podeljenog parlamenta na levičarski, centristički i desničarski blok u kojem nijedna struja nema jasnu većinu, a s druge strane, prezaduženosti zemlje čiji javni dug iznosi oko 3.300 milijardi evra, što je 113,1 odsto BDP-a, koliko je Grčka imala na početku dužničke krize.

 

 

Fiskalna situacija bez kontrole

I pre devedeset godina i danas uzrok političke krize u Francuskoj je isti: svađa oko državnog budžeta čije je određivanje isključivo u nadležnosti parlamenta, pri čemu predsednikova stranka nema jasnu većinu.

Bloomberg

Urednici britanskog dnevnog lista "Financial Times" u uvodniku ističu da Francuska doživljava dvostruku krizu te da se francuski fiskalni i politički problemi međusobno podstiču.

"Paraliza vlade i nesposobnost Francuske da obuzda javno zaduživanje potkopavaju poverenje preduzeća i potrošača, narušavajući ugled zemlje u EU i uništavajući ono što je ostalo od političkog nasleđa predsednika Emmanuela Macrona", primećuje uredništvo ovog finansijskog dnevnika, dodajući da je očigledan nedostatak fiskalne ozbiljnosti kod većeg dela francuske političke klase. "Bayrouovo iznošenje istine je pohvalno, iako mnogima izgleda kao pompeznost kako bi podržao svoje predsedničke ambicije. Na kraju krajeva, Macron je odgovoran za sedam godina fiskalne loše discipline, uprkos krizama, i za guranje Francuske u njen trenutni politički haos prošlogodišnjim vanrednim izborima."

Kako je preneo američki "Politico", troškovi zaduživanja Francuske rastu zbog zabrinutosti investitora u vezi sa stabilnošću zemlje. Prinos na francuske referentne desetogodišnje obveznice udaljava se od istorijski sigurnih nemačkih prema italijanskim, zemlji koja je dugo bila sinonim za nesmotreno trošenje i neodrživ dug.

"Ako ne rešimo pitanje duga, nećemo uopšte više moći da se zadužujemo", rekao je premijer Bayrou poslanicima braneći svoju vladu i njen plan budžetske štednje.

Bayrou razloge za fiskalnu krizu vidi u dugogodišnjem ispunjavanju prohteva bebi-bum generacije, rođeni između 1946. i 1964. godine, koja je u penziji ili nadomak penzionisanja. Stariji od 60 godina čine više od četvrtine francuskog stanovništva, a izdvajanja za penzije čine četvrtinu svih državnih rashoda, pri čemu u EU od Francuske jedino Italija procentualno za penzije izdvaja veći deo javnih davanja.

Kako je izjavio nekadašnji dugogodišnji visoki funkcioner ministarstva finansija Jean-Pascal Beaufret, penzije su zaslužne za više od polovine povećanja javnog duga Francuske u iznosu od 839 milijardi evra od 2018. do 2023. godine.

Bloomberg

Odlazeća vlada je očigledno poslala poruku da starija generacija mora da stegne kaiš, pri čemu je pre nedelju dana ministar finansija Eric Lombard čak upozorio da bi kolaps vlade i predloženih budžetskih rezova mogao da izazove tolika previranja da bi Francuska morala da zatraži da interveniše Međunarodni monetarni fond (MMF). Javnost je bila šokirana ovom izjavom, tako da je Lombard ubrzo ublažio svoje procene.

I bivša šefica MMF-a i sadašnja predsednica Evropske centralne banke, Francuskinja Christine Lagarde, rekla je da Parizu neće biti potrebna pomoć MMF-a, ali je u intervjuu za francuski Radio Classique istakla da je situacija zabrinjavajuća te da država "apsolutno mora da stavi svoje javne finansije pod kontrolu".            

Pad franucske vlade oslikava duboku podeljenost političkog pejzaža druge najveće evropske ekonomije. Francuska berze nisu burno reagovale na ovu vest, a pokrete na francuskim tržištima kapitala analizirala je Marija Jevtić sa glavnim direktorom za istraživanje investicionih odluka u SimCorp-u Christoph-om Schon-om. Francusko tržište akcija nije burno reagovalo na poslednja dešavanja zato što ova kriza traje već neko vreme, kaže Schon.  "Sve je zapravo počelo još u junu prošle godine kada je predsednik Makron raspisao vanredne izbore. Najpre je reagovalo obvezničko tržište, odmah su se proširili prinosi na francuske OAT obveznice, ali oni su na tom povišenom nivou ostali sve vreme i od tada se nisu značajnije menjali. Dakle, mnogo toga je već uračunato u obvezničko tržište. Osim toga, francusko tržište akcija je u kontinuitetu bilo slabije u poređenju, recimo, sa nemačkim tržištem. Razlozi za to nisu samo vezani za Francusku, već za širu situaciju, tako da je ovo sada samo još jedna krizna tačka u „povišenoj temperaturi“ koja traje već neko vreme",  govori Schon.  Schon ističe da Makron mora da imenuje novog premijera, dok pojedine opozicione partije poručuju da žele nove izbore ili ništa, on ima nekoliko opcija.  "Ima nekoliko opcija koje Makron sada može da preduzme. Može da imenuje novog premijera, ali to neće promeniti podelu u parlamentu i ostaviće ih sa istim problemom. On može, naravno, i da raspiše nove izbore. U tom slučaju dobili bismo vrlo poznat obrazac: pojaviće se ankete javnog mnjenja, ekstremne partije bi počele da rastu u tim anketama, a to bi pritiskalo tržište akcija i povećavalo rizik na francuskim državnim obveznicama. To bi moglo da izazove neke pomake na tržištu. Međutim, na kraju dana, čak i ako dobijemo nove izbore, malo je verovatno da će se sastav parlamenta značajno promeniti. Dakle, ni to zapravo neće mnogo uticati na tržište akcija", zaključuje Schon za Bloomberg Adria-u.

  

Politička kriza jača od fiskalne

S druge strane, bivši italijanski premijer i do pred kraj prošle godine evropski komesar za ekonomiju Paoli Gentiloni, nije preterano zabrinut fiskalnom situacijom u Francuskoj, pre svega zbog rasta francuske privrede. Gentiloni u autorskom tekstu za italijanski dnevni list "La Republica" ističe da su kriza većine u parlamentu i kriza javnih finansija isprepletene, da prete da se međusobno pojačaju.

Bloomberg

"Neće biti lako rešiti ovu međuzavisnost i izbeći institucionalnu krizu, iako će relativno povoljan trend (ekonomskog) rasta ublažiti ekonomski uticaj (krize): Francuska možda ima krizu javnih finansija, ali raste brže od Italije. Postoji i institucionalni mehanizam koji omogućava francuskim vladama da prežive bez direktnog poverenja parlamenta. Stoga na horizontu nema finansijskog ponora, već je stanje kontinuirane neizvesnosti", smatra bivši komesar EU.

Zbog toga i komentator holandskog dnevnog lista "De Volkskrant" Peter Giesen smatra da je francuska kriza više politička nego ekonomska, kao i da Francuska po tome nije jedinstvena.

"Kao i u drugim zemljama, glavne stranke levog i desnog centra izgubile su uticaj na stanovništvo. Macronov pokušaj da mobiliše centar novim pokretom potpuno je propao, dok su ekstremi na krilima dobili na snazi", ističe Giesen i dodaje da pad Macronove političke moći ističe krizu evropskih donosilaca odluka. "(Geo)politički i ekonomski problemi postaju sve veći i veći dok politički značaj uspostavljenog poretka opada."

Još jedna žrtva Marine Le Pen

Iako je i vođa levičarske koalicije Jean-Luc Melenchon svesrdno radio na rušenju Bayrouove vlade pa čak poziva Macrona da podnese ostavku i raspiše parlamentarne i predsedničke izbore, ključnu ulogu u rušenju još jednog Macronovog premijera imala je neformalna liderka krajnje desničarskog "Nacionalnog okupljanja" Marine Le Pen. Glasanje ili neglasanje njenog desničarskog bloka bili su presudni za izbor i obaranje, kako ove, tako i prethodne vlade koju je samo tri meseca vodio Michel Barnier.

Bloomberg

Za razliku od Barinera, koji je pokušao da pregovara sa Le Pen i da joj da ustupke u svom budžetskom predlogu, Bayrou je izbegao blamažu da bude izigran u pregovorima, ali ne i da bude smenjen.

Zbog toga levo orijentisana štampa i komentatori navode da Macron sada konačno mora da uzme u obzir levicu. Komentator levo orijentisanog nemačkog dnevnika "Frankfurter Rundschau" Stefen Braendle navodi da se lider francuske Socijalističke partije Olivier Faure već ponudio te da bi on zaustavio vladin budžet štednje, poništio planirano ukidanje dva državna praznika te umesto toga oporezovao "superbogate".

"On bi odložio Macronovu kontroverznu penzionu reformu. Macronov ekonomski kurs bi bio u ruševinama. Ali barem brzim imenovanjem levičarskog premijera mogao bi da osigura da blokade i protesti ne urode plodom. Ovaj argument ima težinu za Macrona: ne može biti siguran da bi preživeo još jedan talas protesta i nereda u političkom smislu", smatra Braendle i dodaje da se šef francuske države stoga suočava sa pitanjem da li bi radije spasao sebe ili svoju penzionu reformu. "Spasavanje oboje ne deluje moguće."

Bloomberg

A da obaranjem Bayrouove vlade opozicija i te kako cilja samog Macrona, svedoči i to da opozicione grupe pozivaju na generalni štrajk i blokadu cele Francuske 10. septembra.

"Blokiramo sve", glasi slogan svojevrsnog pokreta koji je kampanju počeo na društvenoj mreži TikTok još u maju, pri čemu je u toku leta ona dobila na zamahu kada su je podržali pojedini sindikati, kao i grupe i poznatiji pojedinci iz pokreta "Žuti prsluci" i levičarske političke scene.

Zahtevi organizatora protesta su bili relativno nejasni i raznoliki, od povećanja plata, preko većeg oporezivanja bogatih do ostavke vlade. I najavljene taktike protesta su raznolike, pa osim demonstracija i štrajkova podrazumevaju i pozive na bojkote supermarketa, blokade puteva i okupaciju luka i zgrada javnih institucija.

Kako prenosi briselski portal Euractiv, to što je nedavno podrška ovom pokretu stigla od krajnje levičarskog sindikata La France Insoumise (LFI) i železničkog sindikata Sud-Rail potreslo je stranke političkog establišmenta.