Pala francuska vlada, Bayrou nije preživeo glasanje o poverenju

Kao što se i očekivalo, francuski premijer François Bayrou je izgubio u glasanju o poverenju, a Bloomberg je preneo da podnosi ostavku. Za njega je glasalo 194 poslanika, a 364 protiv. Pažnja se sada usmerava na pitanje ko će zameniti Bayroua. Ne postoji očigledan kandidat sposoban da izvede zakonodavstvo kroz Narodnu skupštinu podeljenu između tri antagonistička bloka, dodaje se.

Emmanuel Macron, predsednik Francuske, mogao bi da pokuša da imenuje nekoga iz svog centrističkog bloka, poput ministra odbrane Sebastiena Lecornua, ili ministra finansija Erica Lombarda, iskusnog finansijskog stručnjaka povezanog s levicom.

Macronov kabinet je nedugo nakon glasanja saopštio da će u utorak prihvatiti ostavku Bayroua i imenovati njegovog naslednika "u narednim danima", što ukazuje na to da predsednik želi da reaguje brzo. Nakon vanrednih izbora u julu prošle godine, trebalo mu je oko dva meseca da izabere Michela Barniera, Bayrouovog prethodnika.

Francuski premijer je u ponedeljak ranije između ostalog izjavio da podizanje poreza za bogataše, poput Bernarda Arnaulta, ne bi rešilo budžetski deficit već bi ih nateralo da napuste zemlju. Istakao je da su oni postali mete "iluzornog razmišljanja" i da im je najjednostavniji odgovor - preseljenje. Arnault je, inače, najbogatiji Evropljanin i osmi na Bloombergovoj listi milijardera, sa 164 milijarde dolara neto bogatstva.

Bayrou je predložio plan da se deficit do 2026. godine smanji na 4,6 odsto BDP-a kroz 44 milijarde evra ušteda i povećanja poreza. Kao destinacije za bogate naveo je Luksemburg, Belgiju, Holandiju i Italiju.

"Pitajte naše britanske susede, oni su odlučili da uvedu porez strancima koji su ranije bili oslobođeni poreza. Neposredna posledica bila je eksplozija cena nekretnina u Milanu", rekao je Bayrou prethodno.

Francuski Parlament / AP Photo/Christophe Ena

 

 

Le Pen čeka ponovno suđenje

Francuska liderka krajnje desnice Marine Le Pen suočiće se s ponovnim suđenjem koje počinje u januaru naredne godine, dok pokušava da poništi presudu i zabranu kandidovanja koja joj trenutno preprečava učešće u predsedničkim izborima.

Sud u Parizu je odlučio da se rasprave u slučaju u kojem je proglašena krivom za zloupotrebu fondova Evropske unije održe između 13. januara i 12. februara. Očekuje se da odluka o ponovnom suđenju bude doneta do leta 2026.

 

To se dešava u momentu dok pada vlada premijera Bayroua, koji je pre dve nedelje sazvao glasanje o poverenju kako bi razrešio zastoj oko planiranih budžetskih rezova. Najmoćnije partije u Nacionalnoj skupštini, uključujući Nacionalni front (National Rally), obećale su tada da će ga oboriti.

Ključni fokus ponovnog suđenja Le Pen biće zabrana kandidovanja i pitanje da li će apelacioni sud odmah sprovesti presudu ili ostaviti mogućnost za dalju žalbu, što bi joj omogućilo da se kandiduje na predsedničkim izborima 2027, kada ističe drugi i poslednji mandat Emmanuela Macrona.                      

'Francuska utiče na ceo svet' Francuska je ponovo u političkoj krizi, a vlada na čijem je čelu François Bayrou je pala. Novi talas tenzija i glasanje o poverenju vladi prethodno su pokrenuli neslaganja oko budžeta za 2026. godinu, koji podrazumeva smanjenje javne potrošnje za 44 milijarde evra i više poreze, u cilju smanjenja dramatično rastućeg javnog duga Francuske. Opozicione stranke najavile su da će glasati protiv Bayroua, a slične poruke stigle su i od levičarskih stranaka. Uoči pada vlade u Francuskoj, za TV Bloomberg Adria je govorio profesor Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani Faris Kočan. "Porez koji Francuska želi da nametne mogao bi se smatrati Bayrouovim kompromisom sa levicom pred eventualne redovne izbore 2027, a u slučaju da on bude smenjen, kao potencijalni naslednik pominje se Jean-Noël Barrot, dakle ponovo iz redova MoDem-a, stranke koja nije Macronova, što ukazuje na to da Macron i dalje veruje da može nastaviti da vlada sa MoDem-om", naveo je Kočan, dodajući da je potrebno razumeti da je Macron sve više nepopularan u francuskoj javnosti i da sve manje ljudi veruje da on uopšte može izaći iz trenutne političke krize. "Zapadni mediji pišu da se Francuska nalazi u najvećoj krizi od 1969. godine i da je društvo sve više polarizovano, da su koalicije jako nestabilne, krajnja desnica sve više jača, kao i radikalna levica. Francuska nije samo jedna od najbitnijih država u Evropi već i član Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, pa nije značajna samo u političkom smislu, već utiče i na EU i ceo svet. Macron će, stoga, morati pronaći neku novu formulu, neki novi konsenzus, za francuski parlamentarizam. Francuska se zasad kreditira po relativno normalnim kamatnih stopama, u odnosu na Italiju i Španiju, ali to se može brzo promeniti u volatilnom međunarodnom kontekstu", rekao je Kočan.

  

(Ažurirano podacima o ostavci premijera Bayroua, reakciji kabineta Macrona, evru i berzi.)