Francuski premijer na ivici da bude smenjen zbog budžeta

Vlada koju predvodi premijer Francois Bayrou verovatno će pasti u ponedeljak, kao žrtva sopstvenog pokušaja da smanji ogromni dug Francuske.

Bayrou će se suočiti sa glasanjem o poverenju u donjem domu francuskog parlamenta, koje je sam inicirao, kako bi izvršio pritisak na poslanike da podrže njegove budžetske predloge. Tokom vikenda je izjavio da je glasanje potrebno kao vid "pojašnjenja".

Međutim, njegov plan bi mogao da mu se obije o glavu, pošto su se opozicione partije u Narodnoj skupštini okrenule protiv Bayrouove manjinske vlade.

"Postoje trenuci kada nam je potreban snažan šok", rekao je Bayrou u subotu za televiziju France 5. "Nikada situacija nije bila ovako kristalno jasna."

Evo šta treba znati dok se glasanje o poverenju odvija i šta sledi nakon toga.

Zašto je Bayrou pokrenuo glasanje o poverenju

Premijer je inicirao glasanje kako bi pridobio podršku poslanika za svoj plan da do 2026. godine smanji budžetski deficit Francuske na 4,6 odsto BDP-a, sa očekivanih 5,4 odsto ove godine. Plan podrazumeva 44 milijarde evra (51,6 milijardi dolara) ušteda kroz smanjenje rashoda i povećanje poreza.

Takođe je izneo nepopularan predlog da se ukinu dva državna praznika kao način za smanjenje troškova u drugoj po veličini ekonomiji Evrope.

Budžetski deficit Francuske trenutno je najširi u evrozoni. Dug raste brzinom od 5.000 evra (5.840 dolara) u sekundi, a trošak njegovog servisiranja, prema podacima vlade, dostići će 75 milijardi evra naredne godine.

Bloomberg

 

Šta se dešava ako vlada padne

Ako Bayrou izgubi na glasanju, predsednik Emmanuel Macron ima nekoliko opcija: može imenovati novog premijera ili raspustiti donji dom parlamenta i raspisati prevremene izbore, iako su njegovi saradnici poručili da to trenutno nije u planu. Macron je više puta naglasio da neće podneti ostavku, uprkos zahtevima pojedinih stranaka.

Ukoliko Macron imenuje novog premijera, ostaje otvoreno pitanje kako će vlada uspeti da progura nepopularni budžet, isti onaj koji je prošle godine srušio prethodnog premijera Michela Barniera.

Ova situacija naglašava iznenadni povratak fiskalnih problema Francuske u središte pažnje investitora, u trenutku kada evropske zemlje poput Italije beleže relativni napredak u obuzdavanju deficita.

Bloomberg

 

Kako tržišta reaguju

Od kada je Macron šokirao Francusku raspisivanjem vanrednih izbora u junu 2024, čime je stvorio trenutni politički zastoj, indeks CAC 40 pao je za 4,1 odsto. U poređenju s tim, indeks Stoxx Europe 600 porastao je za 4,9 procenata, dok je nemački indeks DAX (bez uračunatih dividendi) zabeležio rast od 24 odsto.

Pad Bayrouove vlade gurnuo bi Francusku nazad u akutnu političku neizvesnost i dodatno pojačao sumnje u to da li će bilo koja buduća vlada uspeti da obuzda najveći budžetski deficit u evrozoni.

 

Ipak, krajem prošle sedmice tržišta su se smirila nakon što je postalo jasno da Macron želi da izbegne nove vanredne parlamentarne izbore. Razlika u prinosima između francuske desetogodišnje državne obveznice i nemačke državne obveznice, ključni pokazatelj rizika, pala je za oko jedan bazni poen, na 78, nakon što je Bloomberg objavio informacije o Macronovim namerama. Ta razlika je iznosila oko 70 pre nego što je Bayrou najavio glasanje o poverenju.

Bloomberg

 

Zašto je politička situacija u Francuskoj tako teška za upravljanje

Bayrou je procenio da bi mogao da progura svoj predlog ako bi, kao što je to uspeo sa budžetom za 2025, ubedio neke umerene levičarske poslanike da ga podrže. Međutim, kada je postalo jasno da će njegov predlog budžeta za 2026. naići na žestok otpor, najavio je glasanje o poverenju, što je odmah izazvalo rasprodaju francuske imovine na tržištima.

Tri najveće opozicione grupe, krajnje desno Nacionalno okupljanje, levičarska Nepokorena Francuska i socijalisti, obećale su da će glasati protiv Bayroua, ostavljajući mu veoma malo nade.

Pad još jedne francuske vlade, nakon što je Bayrouov prethodnik, Michel Barnier, izdržao na funkciji premijera samo 90 dana, dodatno bi oslabio Macronovu ionako krhku poziciju nakon njegove prošlogodišnje odluke da raspusti donji dom i raspiše prevremene izbore.
Rezultat tog glasanja bio je duboko podeljena Narodna skupština, rastrzana između tri međusobno suprotstavljena bloka.

Bloomberg

 

Šta sledi

Macron se dosad nije javno izjašnjavao o svojim opcijama ukoliko Bayrou bude smenjen. Međutim, ljudi upoznati sa njegovim razmišljanjima kažu da bi on pokušao da postigne dogovor između stranaka u Narodnoj skupštini kako bi imenovao novog premijera. Odluka bi morala biti doneta brzo, kako bi nova vlada bila spremna da se suoči sa sindikalnim štrajkom zakazanim za 18. septembar, koji je organizovan protiv budžetskog plana za 2026. godinu. Pored toga, planiran je i manje centralizovan protest 10. septembra.

Francuski predsednik je jedini odgovoran za izbor novog premijera, a Ustav ne propisuje vremenski rok za donošenje te odluke. Macronu je, na primer, bilo potrebno dva meseca da imenuje Barniera na čelo vlade nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2024. godine. Nakon što je Barnier smenjen, Macron je za imenovanje Bayroua čekao više od nedelju dana. Kada premijer bude imenovan, on mora da predloži kabinet koji Macron zatim potvrđuje.

Bloomberg

 

Izbor novog premijera neće biti lak zadatak. Idealni kandidat za Macrona trebalo bi da uspe da održi jedinstvo centrističkog bloka, istovremeno gradeći veze sa Socijalistima kako bi mogao da prolazi zakonodavstvo, kažu izvori upoznati sa situacijom.

Macron takođe može da raspusti Narodnu skupštinu, ali novi izbori mogli bi dodatno oslabiti njegov ionako slab položaj u donjem domu, što se upravo i dogodilo nakon prošlogodišnjih vanrednih izbora.

- U pisanju pomogli Jenny Che, Julien Ponthus i Tom Fevrier.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar