Mir u svetu na kocki dva puta u jednom danu

Dok je svet u utorak posmatrao kako razgnevljeni građani Nepala jure po ulicama bivše i sadašnje ministre Nepala i pale državne institucije i rezidencije zvaničnika, svetski mir je bio na ivici ratne provalije, i to zbog dva incidenta u srcu Evrope i na Bliskom istoku.

Prvi se dogodio kada su, kako tvrde poljske vlasti, ruski dronovi Shahed iranske proizvodnje narušili vazdušni prostor Poljske, zbog čega su Poljaci aktivirali sopstvenu i protivvazdušnu odbranu i avijaciju NATO-a kako bi oborili te bespilotne letelice, što se prvi put dogodilo od početka rata u Ukrajini. Drugi se dogodio na Bliskom istoku, kada je Izrael bombardovao zgradu u rezidencijalnom delu katarske prestonice Dohe, gde je trebalo da se nalazi pregovarački tim radikalne palestinske islamističke organizacije Hamas.

I dok u prvom napadu nije bilo žrtava, ali su se Rusija i NATO našli najbliže sukobu otkad je počela ruska invazija na Ukrajinu pre tri i po godine, u drugom napadu je poginulo šest osoba, među kojima nisu bili visoki funkcioneri Hamasa koje je ciljala izraelska unutrašnja obaveštajna služba Shin Bet. Umesto Hamasovih pregovarača, u napadu su, između ostalih, poginula tri telohranitelja, jedan katarski obaveštajni oficir i sin jednog od retkih preživelih lidera Hamasa.

Ono što povezuje ova dva događa jeste to da oba imaju potencijal da izazovu sukobe širih ako ne i svetskih razmera, pri čemu su kao glavni "kockari" svetskim mirom u analizama označeni ruski predsednik Vladimir Putin i izraelski premijer Benjamin Netanyahu.

Rat protiv Hamasa postaje 'globalan'

Izrael je priznao da je operacija, navodno pod kodnim imenom "Samit vatre", bila usmerena na nekoliko visokih lidera Hamasa, dok su katarsko ministarstvo spoljnih poslova i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres osudili napad kao "flagrantno kršenje" međunarodnog prava. Turska je otišla dalje, nazivajući napad "državnim terorizmom". Čak ga je i Nemačka, poslovično naklonjena Izraelu, proglasila "neprihvatljivim".

Bloomberg

To je bio prvi put da je Izrael napao mete na tlu Katara, pri čemu je zvaničnoj Dohi i celom svetu poslao najmanje dve poruke. Prva je da je izraelski rat sa Hamasom postao "globalan" te da to što je katarska diplomatija godinama bila koristan posrednik, a Doha utočište za deo političkog vrha Hamasa, više nije prihvatljivo.

Druga poruka se čini još kontroverznijom, jer je Izrael hteo da ubije Palestince koji su razmatrali najnoviji američki predlog o prekidu vatre. Drugim rečima, Izraelci su time svesno za metu uzeli sam mirovni proces i katarsku njegovu arhitekturu posredovanja, koja je podržavala uspostavljanje bar kratkih pauza u izraelskoj invaziji na Pojas Gaze.

Uprkos tome što je Donald Trump u prvoj javnoj reakciji insistirao da je "veoma nezadovoljan svakim aspektom", vrlo brzo se saznalo da je Izrael pre napada o tome informisao Amerikance, a da su Amerikanci informisali Katar 10 minuta nakon napada.

U objavi na društvenoj mreži X, izraelski premijer je pokušao da ubedi javnost da nisu tačni navodi da su Amerikanci odobrili ovaj napad.

"Akcija protiv glavnih terorističkih vođa Hamasa bila je potpuno nezavisna izraelska operacija. Izrael ju je pokrenuo, Izrael ju je sproveo, i Izrael preuzima punu odgovornost", napisao je Netanyahu.

Dozvoliti Izraelu da bombarduje glavni grad Katara je poprilično rizičan potez za Trumpa, ne samo zbog toga što je toj zemlji najveća i strateški najvažnija američka vojna baza u regionu, već i zbog ostalih arapskih zemalja u regionu sa kojima su SAD i Izrael sklopile Avramove sporazume. S druge strane, Trump je meka srca prema Izraelu, između ostalog, i zbog toga što im Izrael daje snažno uporište na Bliskom istoku i pruža ogromne koristi u pogledu pristupa vojnim inovacijama i izraelskim obaveštajnim podacima.         

Poljska je zatražila od svojih saveznika dodatne sisteme za protivvazdušnu odbranu kao i anti-dronovsku tehnologiju kako bi se zaštitila od ruskih napada, a o tome  šta poslednja runda eskalacija govori o namerama zaraćenih strana Asja Francisti razgovarala je sa analitičarem Domagojem Juričićem. Ako Evropa zaista želi nezavisnost o kojoj govori, mora biti spremna na teške odluke – veću potrošnju, bržu nabavku, izgradnju zajedničkog kapaciteta, pa i delovanje kada Vašington ne želi da reaguje, kaže Juričić. "Nema plana ko i kako plaća stotine milijardi za odbranu i industriju, a u ekonomskom planu sve zvuči sjajno. Istina je da jedinstveno tržište škripi, da produktivnost pada i da kapital beži iz EU", naglašava. Zvanično je istekao rok, koji je Trump dao Putinu za postizanje mirovnog sporazuma. "Putin zasigurno nije spreman na ustupke, a Trumpova politika davanja velikih ustupaka Putinu i upućivanja ultimatuma ne daje rezultate", ističe Juričić. "Zapad nastavlja da pomaže Ukrajini jer druge opcije nema, ali cena raste. Ukrajina se iscrpljuje, saveznici postaju umorni", dodaje i kaže da zemlje unutar evropskog bloka preispituju održivost ovakve strategije. "Svaki prekoračeni rok obećava trošak tog rata za Ukrajinu, za Evropu i za globalnu stabilnost. Mir za sada nije na horizontu", upozorava Juričić.

  

Torpedovanje mirovnih pregovora

Bombardovanjem Katara, Izrael je torpedovao sve mirovne pregovore koji su do sada vođeni u regionu, smatra komentator belgijskog dnevnog lista "De Standaard" Jorn De Cock, dodajući da je Katar dobio podršku od ostalih zemalja Zaliva sa kojima je Izrael 2020. uspostavio odnose godine kroz "Avramove sporazume".

Bloomberg

"Izraelski premijer Benjamin Netanyahu voli da naglašava kako želi da proširi ove sporazume na druge arapske zemlje. Ali svojom nemilosrdnom politikom on dovodi u opasnost ceo koncept", ističe belgijski komentator.

Njegov nemački kolega Bernd Doerries smatra da je Izrael čak odustao od svog cilja normalizacije odnosa sa arapskim državama te da je ovaj napad probudio strahove među susedima Katara da bi sukob mogao da se proširi na njihove zemlje, to jest da su oni sledeće mete Izraela.

"Njihova ekonomija se zasniva na izvesnosti da su sigurno utočište u nebezbednom regionu. To bi sada moglo biti gotovo. Katar je objavio da zasad obustavlja svoje posredničke napore u Gazi. Egipat, drugi posrednik, više puta je pretio Netanyahuu poslednjih dana. Uskoro možda neće ostati nikoga da posreduje. I nikoga u Hamasu ko bi još uvek mogao da pristane na predloge", ističe Doerries za nemački dnevni list "Sueddeutsche Zeitung". "Čini se da je to Netanyahuov pravi cilj."

Izraelska vlada je očigledno odlučna da ostvari svoje ciljeve do samog kraja, bez obzira na Trumpove pritiske da što pre okonča rat i na to što je sve veći broj zemalja i političkih organizacija šokiran njenom brutalnošću prema civilima u Gazi.

Što se tiče Katara, izraelski napad je shvaćen gotovo lično, jer je suštinski uništena katarska uloga posrednika. Štaviše, napad je udario u srž globalnih diplomatskih normi, preteći da ima mnogo šire i ozbiljnije posledice.

Ovo je nova logika eskalacije, ocenjuju pojedini posmatrači. A upravo to može da se zaključi i za prekjučerašnja događanja u poljskom vazdušnom prostoru.

Putinovo testiranje NATO-a

Incident sa ruskim dronovima je, kako je ocenio poljski premijer Donald Tusk, doveo njegovu zemlju najbliže otvorenom sukobu od kraja Drugog svetskog rata. Upad u poljski vazdušni prostor je, rekao je, "test na koji NATO mora da odgovori". U jučeranjem izveštaju poljskom parlamentu, Tusk je naveo da je 19 ruskih dronova ušlo u vazdušni prostor Poljske, pri čemu su poljski, italijanski i holandski avioni poslati da ih presretnu, oborivši "do četiri drona".

Bloomberg

To je prvi put da je ruska vojna oprema oborena iznad teritorije jedne zemlje NATO-a.

"Dronovi koji su predstavljali direktnu pretnju su oboreni. U stalnom sam kontaktu sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Rutteom i našim saveznicima", prenosi Reuters Tuskove reči i ocenu da je Poljska je spremna da reaguje na bilo kakve napade ili provokacije. "Suočavamo se sa provokacijom velikih razmera. Spremni smo da odbijemo takve provokacije. Situacija je ozbiljna i niko ne dovodi u pitanje da se moramo pripremiti za različite scenarije".

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiga izjavio je da ruski dronovi koji tokom napada na Ukrajinu ulaze u Poljsku pokazuju da ruski predsednik prolazi nekažnjeno za svoje delovanje i nastavlja da širi rat.

"Putin samo nastavlja da eskalira, širi svoj rat i testira Zapad", naveo je Sibiga.

S druge strane, Reuters je, pozivajući se na neimenovani izvor, objavio da NATO ne tretira upad ruskih dronova na teritoriju Poljske kao napad, te da preliminarni izveštaj ukazuje na namerni upad šest do deset bespilotnih ruskih letelica.

Evropski komesar za odbranu Andrius Kubilius pozvao je na hitnu izgradnju "zida protiv dronova" duž istočnog krila Evropske unije.

"Rusija još jednom testira pogranične države, EU i NATO. Sarađivaćemo sa državama članicama, pograničnim zemljama i Ukrajinom. Rusija će biti zaustavljena", poručio je.

Bloomberg

Zvanična Moskva, međutim, ističe da Poljska nije predstavila dokaze da su oboreni dronovi ruski te da su ruski dronovi napali vojne objekte na zapadu Ukrajine, ali da nije planirano da pogodi ciljeve u Poljskoj. Ministarstvo odbrane Rusije navodi da ruski dronovi koji su "navodno prešli" granicu Poljske imaju domet ne veći od 700 kilometara.

Oglasio se i načelnik Generalštaba Belorusije Pavel Muravejko, tvrdeći i da su beloruski sistemi protivvazdušne odbrane oborili nekoliko "zalutalih" bespilotnih letelica "koje su izgubili kurs usled dejstva sredstava za elektronsko ratovanje".

Ovo, međutim, nije prvi put da je Rusija optužena za kršenje poljske teritorije u operacijama protiv Ukrajine. U novembru 2022. godine, raketa je pala na poljsku stranu ukrajinske granice, usmrtivši dve osobe. Ukrajina je odmah pozvala NATO da aktivira Član 5 o kolektivnoj odbrani, ali se ispostavilo da su Rusija i SAD već bile u kontaktu i utvrdile da je zalutala raketa, zapravo, došla iz Ukrajine. Svaka priča o akciji NATO-a je obustavljena, iako nikada nije razjašnjeno da li se dogodilo nesrećno ili, kako su neki tvrdili, operacija Ukrajine "pod lažnom zastavom" kako bi se pokušao izazvati odgovor NATO-a.

Bloomberg

"Iako ponekad koristi zastrašujuću retoriku, NATO je dosad bio generalno oprezan u pogledu pokretanja bilo kakvog vojnog odgovora koji bi se mogao smatrati početkom totalnog sukoba između NATO-a i Rusije, umesto onoga što Rusija trenutno vidi kao posrednički rat između NATO-a i Rusije", ocenjuje u britanskom dnevnom listu "Independent" Mary Dejevsky, nekadašnja dopisnica iz Moskve ali i iz Vašingtona.

U analizama šta se zapravo dogodilo, jedni govore o ruskom testiranju NATO-a, drugi o dezorijentisanim dronovima, treći o ukrajinskoj akciji "pod lažnom zastavom" kako bi NATO pokazao veći oprez, a četvrti o tome da je ovo namerna ruska eskalacija kao poruka Ukrajini i evropskim saveznicima ukoliko ne prihvate Putinove trenutne uslove za okončanje rata.

"Bez obzira na to da li je ovaj poslednji incident bio greška, pre sastanka grupe E5 evropskih zemalja Velike Britanije, Poljske, Francuske, Nemačke i Italije u Londonu, rizik je da bi se takve konfrontacije mogle povećati, a pozivi na direktno učešće NATO-a postaju sve glasniji", ističe Dejevsky, koja sumnja da se Putin možda kocka sa tim da je sve što može Zapad da pokrene protiv njega samo zastrašujuća retorika.