Predsednik Donald Trump je više puta angažovao američku vojsku za domaće misije. On je u junu, uprkos prigovorima lokalnih lidera, pozvao Nacionalnu gardu i marince u Los Anđeles, sa namerom suzbijanja proteste protiv masovnih hapšenja migranata sprovedenih od strane njegove administracije. U avgustu je mobilisao Nacionalnu gardu na ulicama Vašingtona.
Predsednik je 22. avgusta nagovestio mogućnost sličnih mera i u drugim gradovima. "Čikago je u haosu. Imate nekompetentnog gradonačelnika, krajnje nekompetentnog. Verovatno ćemo se time nadalje pozabaviti", dodao je Trump. "A zatim ćemo pomoći Njujorku."
Trump je 25. avgusta izdao izvršnu naredbu, kojom je ministru odbrane Peteu Hegsethu naložio da oformi "jedinice Nacionalne garde širom zemlje posebno obučene i opremljene za rešavanje pitanja javnog reda", kako je izjavio predsednik na konferenciji za novinare.
Trumpovi potezi označavaju zaokret u odnosu na prethodne američke predsednike. Ako pogledamo kroz istoriju, oni su retko angažovali vojsku za operacije na domaćem tlu, što je posledica kolonijalne ere koju su obeležile britanske trupe u 18. veku. Trumpova mobilizacija vojske na domaćem tlu naišla je na oštre kritike demokrata, koji to vide kao autoritarnu zloupotrebu moći.
Gde je Trump rasporedio vojsku unutar SAD
Tokom 2018, u prvom Trumpovom mandatu, tadašnji ministar odbrane James Mattis odobrio je mobilisanje do 4.000 pripadnika Nacionalne garde na granici SAD-Meksiko za pružanje pomoći federalnim organima u nadzornim aktivnostima i logističkoj podršci potrebnoj za sprovođenje imigracionog zakonodavstva.
U 2020. godini, više od 30 guvernera angažovalo je pripadnike Nacionalne garde radi kontrole protesta nastalih posle smrti Georgea Floyda u Mineapolisu. Dve godine nakon toga, bivši sekretar odbrane Mark Esper svedočio je pred komisijom Predstavničkog doma kako su on i drugi zvaničnici nastojali da spreče Trumpa u namerama da mobiliše profesionalne vojnike, pripadnike vojske, mornarice, vazduhoplovstva i marince po gradovima širom Amerike. Esper je pred odborom izjavio kako je Trump tada smatrao da su nemiri širom zemlje razotkrili slabost SAD.
Tokom kampanje za reizbor, Trump je jasno stavio do znanja da namerava da bude odlučniji u angažovanju oružanih snaga. Na događaju u Ajovi 2023. on je označio nekoliko velikih gradova kao jazbine kriminala i izjavio da mu je ranije bilo onemogućeno da angažuje vojsku.
U okviru svoje politike deportacije 11 miliona ilegalnih migranata, Trump je u januaru naredio novo mobilisanje kopnenih snaga i marinaca duž granice u cilju sprečavanja nezakonitog prelaska granice od strane migranata. Ministarstvo odbrane saopštilo je da će najmanje četiri vojna aviona biti korišćena za deportacije oko 5.000 zadržanih migranata iz El Pasa i San Dijega. Početkom jula, oko 8.500 članova vojnog osoblja bilo je stacionirano na granici.
Predsednik je u junu u Los Anđelesu rasporedio 4.000 vojnika Nacionalne garde i približno 700 marinaca na dva meseca zbog protesta protiv imigracionih racija. U julu, kada su protesti počeli da se smiruju, većina vojnika je povučena.
Trump je početkom avgusta najavio da će preuzeti kontrolu nad policijskim odeljenjem Vašingtona i da će tamo rasporediti trupe Nacionalne garde, u nastojanju da preuzme kontrolu nad glavnim gradom. Dana 12. avgusta su trupe počele da stižu u grad. Do 26. avgusta, oko 2.200 vojnika Nacionalne garde bilo je stacionirano u Vašingtona.
Pentagon je 22. avgusta objavio da će vojnici Nacionalne garde u Vašingtonu biti opremljeni vatrenim oružjem. Ova naredba značila je zaokret u odnosu na vojnu odluku od 14. avgusta prema kojoj bi oružje trebalo da bude dostupno ali "čuvano u depou".
Koja ograničenja poznaje vojska na domaćem tlu
Zakon striktno ograničava mobilizaciju trupa unutar granica SAD. Američki Ustav propisuje da ni predsednik, a ni Kongres ne mogu koristiti oružane snage za sprovođenje svoje političke agende bez saglasnosti druge grane vlasti. Angažovanje aktivnih vojnih snaga unutar zemlje tradicionalno se smatra poslednjom opcijom.
Posse Comitatus Act iz 1878, zajedno sa amandmanima i pratećim propisima, generalno zabranjuje korišćenje aktivne američke vojske za održavanje javnog reda i mira. Važni izuzeci od primene zakona iz 1878. sadržani su u Zakonu o pobuni iz 1807. i njegovim novijim verzijama, koje omogućavaju predsedniku da, bez odobrenja Kongresa, angažuje vojsku na domaćem tlu u određenim ekstremnim okolnostima. Ovaj zakon se izuzetno retko primenjuje za mobilizaciju vojnih snaga pod federalnom kontrolom na domaćem tlu bez zahteva državnih organa, dok se slučajevi primene ovog zakona uglavnom vezuju za pokret za građanska prava.
Da li se Trumpov pristup angažovanja vojnih snaga SAD na domaćem tlu razlikuje od njegovih prethodnika
Predsednici su povremeno angažovali trupe Nacionalne garde, kao odgovor na građanske nemire i pobune, ali gotovo uvek na zahtev guvernera države. Predsednik Lyndon Johnson je pod federalnom komandom, a na zahtev guvernera, Nacionalnu gardu mobilisao i poslao u Detroit, Čikago i Baltimor sa ciljem kontrole rasnih nemira tokom 1960-ih. Predsednik George H. W. Bush angažovao je Nacionalnu gardu Kalifornije 1992. na zahtev guvernera Petea Wilsona i Toma Bredlyija, gradonačelnika Los Anđelesa, kada su u gradu izbili nemiri nakon što je porota oslobodila policajce optužene za brutalno prebijanje crnca Rodneya Kinga, a što je usledilo nakon njegovog pokušaja bekstva automobilom.
Poslednji put kada je predsednik mobilisao Nacionalnu gardu države bez zahteva guvernera bilo je 1965, kada je Johnson to učinio kako bi zaštitio demonstrante pokreta za građanska prava u Alabami, nakon što je guverner to odbio da učini.
Poslednjih decenija, i republikanski i demokratski predsednici, uključujući Georga W. Busha i Baracka Obamau, oslanjali su se na Nacionalnu gardu i aktivno vojno osoblje kako bi podržali carinske i granične službe u segmentima inženjeringa, vazduhoplovstva i logistike. Ali Trump je otišao korak dalje formirajući vojne zone duž granice SAD-Meksiko, gde vojne snage mogu zadržavati migrante bez narušavanja zabrane njihovog učešća u unutrašnjim poslovima.
Kako je Trumpova administracija opravdala mobilizaciju vojske
Trump je više puta nagovestio da bi mogao da aktivira Zakon o pobuni, mada to nije učinio. Trumpova administracija je, umesto toga, opravdala mobilizaciju trupa tvrdeći da lokalni i državni zvaničnici nisu uspeli da uspostave red u svojim jurisdikcijama. Prilikom preuzimanja kontrole nad policijom u Okrugu Columbia, Trump je na osnovu odredbe DC Zakona o unutrašnjem upravljanju proglasio vanredno stanje, koje mu je omogućilo da privremeno preuzme komandu nad Metropolitenskom policijom.
U Trumpovoj najavi raspoređivanja armijskih jedinica u DC (engl. District of Columbia), predstavio je Vašington kao grad otet od strane "nasilnih prestupnika" i "razuzdane omladine". To je bilo u neskladu sa ocenom Ministarstva pravde iz januara da je nasilni kriminal u prestonici dosegao tridesetogodišnji najniži nivo u 2024.
Da bi jednostrano poslao Nacionalnu gardu Kalifornije u Los Anđeles, Trump se pozvao na odredbu Naslova 10 američkog zakonika, koja dozvoljava predsedniku da mobiliše gardu u slučaju invazije strane države, pobune ili postojanja opasnosti od pobune. Prema ovom statutu, vojska i dalje nema ovlašćenja da obavlja funkcije civilnih organa reda.
Predsednik je 7. juna izdao proklamaciju koja je Hegzetu omogućila da rukovodi trupama u preduzimanju "razumno opravdanih" mera za zaštitu službenika za imigraciju i drugih saveznih službenika kao i državnu imovinu. To, takođe, omogućava angažovanje pripadnika redovne armije "u obimu potrebnom za jačanje federalnih funkcija i očuvanje imovine, a sve to prema njegovom nahođenju".
Kako su demokrate odgovorile na Trumpovu mobilizaciju vojnih snaga na domaćem tlu
Predsedničku odluku da spreči ono što je sam označio kao "migrantske pobune " naišla je na oštre kritike funkcionera u Los Anđelesu, uključujući gradonačelnicu Karen Bass i guvernera Kalifornije Gavina Newsoma, koji bi u normalnim okolnostima bili zaduženi za pokretanje zahteva za ovakvom mobilizacijom.
Newsom je u junu podneo tužbu osporavajući mobilizaciju na teritoriji LA. Savezni apelacioni sud odbio je da obustavi mobilizaciju, ocenivši da je predsednikovo postupanje verovatno bilo zakonito. Charles Breyer, okružni sudija SAD, u avgustu je održao trodnevno suđenje kako bi utvrdio da li je angažovanje vojnih snaga prekršilo Posse Comitatus Act. Do 26. avgusta odluka je izostala.
Bloomberg
Glavni tužilac DC Brian Schwalb tužio je Trumpa 15. avgusta, tvrdeći da je predsednik prekoračio svoja ovlašćenja kada je preuzeo kontrolu nad Metropolitenskom policijom i mobilisao stotine vojnika Nacionalne garde u prestonici SAD. Na insistiranje sudije, generalna tužiteljka SAD Pam Bondi dozvolila je načelniku policije DC Pameli Smith da ostane na čelu svog odeljenja, dok je gradonačelnici DC Muriel Bowser odredila da pomaže u sprovođenju federalnih imigracionih zakona, kao i onih koji zabranjuju beskućnicima zauzimanje javnih prostora.
Gradonačelnik Čikaga Brandon Johnson i guverner Ilinoisa JB Pritzker kritikovali su Trumpovu pretnju da bi mogao angažovati trupe u Čikagu i drugim gradovima.
"Nakon što je zloupotrebio Los Anđeles i Vašington kao testni poligon za autoritarno prekoračenje ovlašćenja, Trump sada javno iznosi ideju o preuzimanju kontrole nad drugim državama i gradovima", saopštio je Pricke. "Trumpov cilj je izazivanje straha u našim zajednicama i slabljenje napora javne bezbednosti, a sve sa ciljem da opravda dalju zloupotrebu svoje moći."
.webp){kind=icon}
