Kulminira sukob između Izraela i Irana - da li svet treba da strahuje

Izrael i Iran su nastavili međusobno intenzivno bombardovanje treći dan zaredom, bez naznaka smirivanja sukoba i uz sve veće strahove od šireg rata u jednom od ključnih svetskih regiona za proizvodnju nafte.

Izrael je u nedelju izvestio o novom talasu raketnih napada iz Irana, samo nekoliko sati nakon što je presreo prethodni napad i istovremeno izveo udare na Teheran. Od petka je u Izraelu u iranskim napadima poginulo 13 ljudi, a 380 je povređeno, saopštile su izraelske službe za vanredne situacije. Najmanje 80 ljudi u Iranu je poginulo, prema podacima vlade. Izraelski ministar odbrane Israel Katz rekao je da su ciljevi njegove zemlje sada "i sam režim u Teheranu". 

Bliskoistočne berze, uključujući one u Saudijskoj Arabiji, Egiptu i Kataru, uglavnom su pale u nedelju, dok je egipatska funta oslabila za oko 1,8 odsto na preko 50 funti za dolar na lokalnom tržištu. Izraelske akcije su porasle, predvođene kompanijom za odbrambenu industriju Elbit Sistems Ltd. 

Odmazda je usledila nakon izveštaja o eksplozijama širom Irana u subotu, uključujući i jednu u postrojenju za prirodni gas - povezanom sa ogromnim poljem Južni Pars. Iako Iran izvozi malo gasa, a Izrael izgleda nije ciljao njegova naftna polja ili postrojenja za transport sirove nafte, ovaj potez bi mogao da još više podigne globalne cene energije, koje su u petak skočile. 

U međuvremenu, agencija Ujedinjenih nacija za atomsku energiju izvestila je da su višestruki napadi na iransko postrojenje za konverziju uranijuma u ​​Isfahanu, južno od Teherana, rezultirali ozbiljnom štetom. 

Neprijateljstvo između Izraela i Irana pretvorilo se u njihov najozbiljniji sukob do sada u petak ujutru, kada je Izrael napao iranske nuklearne i vojne objekte koristeći mlaznjake i dronove. Napadi na iransku odbranu izgleda da su Izraelu dali vazdušnu nadmoć nad Islamskom republikom, uključijući i prestonicu. 

Izraelska vojska je u nedelju pozvala Irance da "odmah evakuišu" područja u blizini postrojenja za proizvodnju oružja i da se "ne vraćaju do daljeg obaveštenja".

Za Iran je to egzistencijalna dilema - ne može sebi da priušti da deluje slabo, ali mu se manevarski prostor sve više sužava, dok grupe koje podržava imaju ograničene mogućnosti da pomognu, budući da je Izrael značajno umanjio iransku sposobnost da napada. U nedelju je Iran ispalio balističke rakete kao odmazdu, a neke su, prema navodima državnih medija, bile usmerene na izraelsku infrastrukturu i energetska postrojenja u okolini Haife. Izrael je savetovao građanima da se nakratko povuku u skloništa, dok su izraelske snage pokušavale da presretnu projektile.

Benjamin Netanyahu / Bloomberg

 

 

Premijer Benjamin Netanyahu izjavio je da će njegova vojska "udariti na svako mesto i svaku metu režima Ayatollaha Ali Khameneija", dok je iranski vrhovni lider dan ranije rekao da Izrael "neće proći nekažnjeno" posle napada na Iran.

Nastavak raketiranja i intenzivni sukobi izazvali su potrese na finansijskim tržištima - cena nafte je u petak skočila za sedam odsto, dok su investitori masovno kupovali sigurna sredstva poput zlata. MSCI indeks svetskih berzi zabeležio je najveći pad još od aprila. Iran je otkazao narednu rundu nuklearnih pregovora sa SAD, koja je trebalo da se održi u Omanu u nedelju.

 

 

Američki predsednik Donald Trump, koji teži postizanju sporazuma kojim bi se iranske nuklearne aktivnosti obuzdale u zamenu za ukidanje sankcija, izjavio je na društvenim mrežama da "rat između Izraela i Irana mora da se završi".

Trump i ruski predsednik Vladimir Putin razgovarali su o zaoštravanju krize u telefonskom razgovoru koji je trajao oko sat vremena, u subotu. Tokom tog razgovora, ruski lider je osudio izraelsku vojnu operaciju protiv Irana i izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog moguće eskalacije koja bi mogla imati "nepredvidive posledice za ceo region", prenosi Tass, pozivajući se na savetnika Kremlja Jurija Ušakova.

Trump je, prema Ušakovu, rekao Putinu da ne isključuje mogućnost povratka SAD za pregovarački sto o iranskom nuklearnom programu.

Ayatollah Ali Khamenei / Foto: Majid Saeedi/Getty Images

Reakcija lidera i tržišta

Iranske susedne zemlje, zabrinute da bi sukob mogao da izmakne kontroli i proširi se, pojačale su diplomatske napore da zaustave borbe. Saudijski prestolonaslednik Mohammed bin Salman razgovarao je s iranskim predsednikom Masoudom Pezeshkianom, pozvavši na uzdržanost.

Turski predsednik Recep Tayyip Erdogan rekao je u razgovoru s iranskim liderom da je diplomatija jedino rešenje za nuklearni spor.

Međunarodna agencija za atomsku energiju Ujedinjenih nacija (IAEA) saopštila je da su izraelski napadi na iransko postrojenje za konverziju uranijuma u Isfahanu izazvali ozbiljnu štetu. Onemogućavanje rada tog postrojenja značajno bi umanjilo sposobnost Irana da obogaćuje uranijum u velikim količinama.

Ipak, većina iranskih nuklearnih objekata rasuta je na brojnim lokacijama, a neki su duboko ukopani pod stenama i armiranim betonom. Izraelska sposobnost da ih ozbiljno ošteti bez pomoći američkog naoružanja i aviona je ograničena.

Photographer: Jack Guez/AFP/Getty Images

 

Donald Trump, koji je upozorio Iran da postigne nuklearni sporazum "dok još nije kasno", još uvek nije naznačio da li će se SAD pridružiti Izraelu u napadima na Iran. Prema izveštaju portala Axios, koji se poziva na neimenovane izvore, izraelski zvaničnici su pozvali Trumpovu administraciju da se uključi u sukob protiv Teherana.

Dalja eskalacija - posebno ako bi bila usmerena na američke vojne ili diplomatske objekte u regionu - mogla bi pomoći iranskim vlastima da pridobiju unutrašnju političku podršku, ali bi ujedno dramatično pojačala sukob.

Ostaje nejasno da li Teheran razmatra krajnje mere, poput napada na tankere u Ormuskom moreuzu, kroz koji se transportuje oko petina svetske dnevne proizvodnje nafte. Takva akcija bi gotovo sigurno uvukla SAD - najmoćniju vojsku sveta - u sukob, što je rizik koji, prema analitičarima Bloomberg Economicsa, Iran ne može sebi da priušti.

 

U početnim izraelskim udarima u petak poginulo je više visokih iranskih generala, a ključna vojna infrastruktura je ozbiljno oštećena, pri čemu je zvanično saopšteno da je blizu osamdesetoro ljudi izgubilo život.

U subotu su pogođene četiri lokacije u provinciji Istočni Azerbejdžan, kao i međunarodni aerodrom Mehrabad u Teheranu, gde se nalazi baza vazduhoplovstva i sedište nacionalne avio-kompanije, prema izveštajima iranskih medija.

Izrael je takođe gađao zgrade Ministarstva odbrane, uključujući njegov glavni štab, više stambenih objekata u prigradskim delovima prestonice, kao i jedno skladište nafte zapadno od grada, navodi se u izveštajima.

Mreža savezničkih milicija koje Iran podržava na Bliskom istoku takođe je ozbiljno oslabljena sukobima Izraela sa Hamasom u Gazi i Hezbolahom u Libanu. Još jedan ključni saveznik, bivši predsednik Sirije Bashar al-Assad, svrgnut je krajem prošle godine, kada je njegova administracija pala pred pobunjeničkim ustankom.

Vojna komandna struktura Irana pretrpela je ogroman udar izraelskim akcijama. Lider Iranske revolucionarne garde Hossein Salami i načelnik generalštaba Mohammad Bagheri poginuli su u napadima, dok su najmanje još dvojica visokih članova Garde i neki nuklearni naučnici takođe stradali.

U međuvremenu, lideri sedam najrazvijenijih ekonomija sveta (G7) okupljaju se u Kanadi, a pažnja je usmerena na Trumpovu reakciju na sukob. Iako je postojala zajednička želja da se teške geopolitičke teme izbegnu tokom samita, to će biti teško s obzirom na domino efekat skoka cena nafte na svetsku inflaciju.

(Ažurirano novim podacima u prvim pasusima teksta)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar