Hoće li američke sankcije NIS-u ubrzati razlaz Srbije i Rusije

Američke sankcije prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) mogle bi biti ključna prekretnica ne samo za srpski energetski sektor već i za srpsku spoljnu politiku. NIS je koliko stub srpske energetike, isto toliko i simbol ekonomskih i političkih veza s Rusijom. Upravo zato ove sankcije otvaraju brojna pitanja i možda predstavljaju kraj balansiranja srpske politike između svoje proevropske orijentacije i tradicionalno snažnih veza s Rusijom.

Sankcije NIS-u povod za energetsku diverzifikaciju Srbije

U Srbiji je, kako je ranije rekla ministarka za evrointegracije Tanja Miščević, "energetika političko pitanje, zbog naše zavisnosti od energenata". Taj dominantni igrač u Srbiji je ruski Gazprom Neft, a odlazeća američka administracija očigledno je odlučila da na to stavi tačku.

Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač u Centru za evropsku politiku, za Bloomberg Adriju kaže da je vlast u Srbiji pokazala razumevanje prema odluci SAD, šaljući time poruku da američka odluka o uvođenju sankcija NIS-u, koji je u trenutno u većinskom vlasništvu ruske kompanije Gazporm Neft, između ostalog, pruža eksterne podsticaje za pokretanje neminovnih i dugoočekivanih pregovora sa Rusima.

"Činjenica je da sadašnja vlast nije bila zadovoljna ugovorom sa Rusima oko NIS-a, pa sankcije SAD prema NIS-u u neku ruku predstavljaju povod ka daljoj energetskoj diverzifikaciji Srbije. To je jedan od preduslova daljeg napretka ka članstvu u Evropsku uniji i osnaživanja odnosa sa SAD. Iako Srbija već aktivno radi na diverzifikaciji energetskih izvora, pitanje NIS-a je uvek izgledao kao nerazmrsiv čvor. Sada, iako su sankcije predstavljene kao iznenadna kriza, rekao bih da se zapravo radi o situaciji koja nije bila potpuno neočekivana niti beznadežna", objasnio je Subotić.

Veliki korak ka smanjenju ruskog uticaja

Stefan Vladisavljev, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, kaže da su sankcije Sjedinjenih Američkih Država NIS-u veliki korak ka smanjenju ruskog prisustva i ruskog uticaja u Srbiji.

"Ipak, mislim da se spoljna politika neće mnogo promeniti, jer nije ovo prvi put da Srbija podrži poziciju Zapada, u prethodne tri godine, otkada je počeo rusko-ukrajiniski sukob. Verujem da će Srbija nastaviti spoljnu politiku u skladu sa onim što su i ranije bili trendovi, a to je blago usaglašavanje sa Zapadom, jer iako nije članica Evropske unije, Srbija je kandidat, uz negovanje prijateljskih odnosa sa Rusijom i Kinom", objasnio je on.  

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i politički analitičar Vladimir Vuletić je u razgovoru za Bloomberg Adria TV izjavio da će odnos Srbije i Rusije u svetlu sankcija uvedenih NIS-u u velikoj meri zavisiti od reakcije Rusije na novonastalu situaciju. Vuletić navodi da je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, kada su sankcije najavljene, poručio da će uslediti brza reakcija Moskve, međutim, do nje još uvek nije došlo. Na pitanje koliko će novi odnos snaga uticati na odnos Beograda i Vašingtona, Vuletić je rekao da ne očekuje da će se taj odnos menjati, ali da, šire posmatrano, ova situacija odgovara novoj američkoj administraciji jer je, iz ugla Vašingtona, svaka dodatna izolacija Rusije dobra stvar iz aspekta onoga što Donald Trump namerava, a to su pregovori SAD sa Rusijom. "Ideja je da se, što je više moguće, prekinu svi kontakti Rusije sa bilo kojim okruženjem, a time i sa Srbijom, i u tom smislu je to politički osetljivo pitanje, koje se može preneti i na unutrašnju politiku", istakao je Vuletić, dodajući da se velika globalna geostrateška kretanja uvek prenose na lokalnu politiku. Vuletić je rekao da bi se moglo desiti da komunikacija Vašingtona sa Beogradom bude donekle otežana zbog javnog mjenja u Srbiji koje je naklonjeno Rusiji. "Treba imati u vidu da je ovo udarac na rusko prisustvo u Srbiji i da će se Rusija još više povući, što ostavlja prostor za ulazak drugih igrača", poručio je Vuletić, dodajući da bi se među njima mogle naći zemlje arapskog sveta, a možda i Azerbejdžan, ali da postoji i mogućnost da Srbija potpuno preuzme vlasništvo nad NIS-om.

Rusija ne može da upravlja ključnom firmom u Srbiji

Pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja James O'Brien, koji je proteklog vikenda u Beogradu prisustvovao potpisivanju strateškog dijaloga SAD i Srbije, u intervjuu za Radio-televiziju Srbije, rekao je otvoreno da SAD ne želi da Rusija upravlja ključnom firmom u Srbiji. 

"Srbija nije jedinstvena po tom pitanju, već smo činili ovakve stvari kada je reč o drugim ruskim firmama u drugim zemljama – u Holandiji, u Švajcarskoj i Turskoj, tako da ćemo slediti put kojim ćemo na kraju dobiti konstruktivno i snažno vlasništvo nad NIS-om koje ide u korist Srbije", rekao je on i dodao: "Srbija je odabrala evropski put i mislim da veliki deo privrednog rasta u Srbiji proteklih decenija dolazi od tih ojačanih odnosa sa evropskim i američkim firmama koje žele da budu deo rasta u regionu i rasta Srbije unutar Evrope". 

Dogovor je neizbežan

Podsećamo, Srbija je 2008. prodala 51 odsto akcija srpske državne naftne kompanije NIS ruskoj kompaniji Gazprom Neft bez tendera, za 400 miliona evra, u okviru naftno-gasnog aranžmana između Srbije i Ruske Federacije. Taj sporazum su sklopili tadašnji predsednici dve zemlje Boris Tadić i Dmitrij Medvedev. Stručnjaci su upozoravali da je prodaja bila "ispod cene".

No, postavlja se pitanje koliko će "prijatelji iz Rusije" imati razumevanja za to što se Srbija pristaje na ultimatum Amerike.

Jelica Minić, ekspertkinja za spoljnu politiku i predsednica Glavnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji, za Bloomberg Adriju kaže: "Verujem da neće biti lako napraviti dogovor s ruskom stranom, ali je dogovor neizbežan“.

Amerikanci mogu da zažmure na jednu transakciju  

"Od Srbije se traži potpuni izlazak ruskog interesa iz kompanije, što mora da bude završeno za 45 dana”, rekao je u petak uveče predsednik Srbije Aleksandar Vučić. A dan kasnije, nakon sastanka sa Richardom Vermom, zamenikom američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse, Vučić je rekao da je Srbija spremna da otkupi ruski deo, ali da nije jasno kako da to izvede.

Vladimir Vasić, konsultant i bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, kaže da uvek postoje neki izuzeci s obzirom na to da je u interesu Amerike da Rusi izađu iz NIS-a.

"Verujem da će zažmuriti na tu jednu transakciju ako i kada do nje dođe", kaže Vasić za Bloomberg Adriju.

Na pitanje da li je realno da neka privatna kompanija, a ne država, kupi taj deo, Vasić kaže da je sve moguće. "Ipak, za tako kratko vreme ako i bude zainteresovanih, siguran sam da će jedan od uslova biti da dobiju ozbiljan popust."

Takođe, on ističe i da će banka koja u Srbiji obavlja finansijske transakcije za NIS morati da stopira sve aktivnosti ako se do marta, kada sankcije stupaju na snagu, ne promeni vlasnička struktura u naftnoj kompaniji.

U Banca Intesa, jednoj od banaka koje u Srbiji posluju sa NIS-om, naglašavaju da u svim segmentima poslovanja u potpunosti poštuju domaću pozitivnu zakonsku regulativu i internacionalne zakonske propise koji proizlaze iz članstva u međunarodnoj bankarskoj grupi Intesa Sanpaolo.

"I u slučaju odluke Odeljenja za kontrolu strane imovine američkog Sekretarijata za finansije (OFAC) o uvođenju sankcija ruskim kompanijama iz energetskog sektora, među kojima se nalazi i Gazpromnjeft u čijem većinskom vlasništvu posluje NIS, Banca Intesa će, nakon procena uvedenih mera kako s aspekta lokalne regulative i regulative matične banke, tako i Odluke OFAC, postupiti u skladu sa zakonskim odredbama", kažu u Intesi za Blomberg Adriju.

Ruske kompanije Gazprom Neft i Gazprom trenutno su vlasnici oko 56 odsto akcija NIS-a, Republika Srbija kontroliše oko 30 odsto vlasništva, a ostatak je u rukama manjinskih akcionara.

Ažurirano izjavom iz Banca Intesa u 17. i 18. pasusu i izjavom Vladimira Vuletića u antrfileu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar